Цењеним посетиоцима „Борбе за веру“ вечерас нудимо два текста о једном од најсложенијих питања нашег времена – а то су односи између светских сила и извесних структура великих сила и дијаспоре. САД, Русија, Израел, Балкан су чворне тачке савремених збивања.

 Сложени економски и обавештајни односи, преплитање различитих интереса одражавају се на најшири спектар како међународних, тако и унутарјеврејских односа – између леволибералних и секуларних Јевреја и различитих јеврејских месијанских покрета.

         Надамо се да ће понуђени текстови помоћи читаоцима да схвате доба у коме живимо (као и да се механизми који покрећу светска догађања налазе иза кулиса, и далеко од новинских чланака), а то је доба у коме лондонски Сити, са својим ротшилдовским господарима, покреће многе земље Запада на, за сада само дипломатски, рат против Русије.

Следи текст Бена Шрекингера (амерички новинар јеврејског порекла), који до сада није објављен на српском језику.

Уредништво

+ + +

Бен Шрекингер

Безбрижна јеврејска група која повезује Трампа и Путина

Хабад Порт Вошингтон, јеврејска месна заједница на Лонг Ајланду, заливу Манхасет, смештена је у малој згради од цигле, наспрам бензинске пумпе Шел и тржног центра. Овај центар је у обичној згради, у обичној улици., aли има једна ствар, да неки од најкраћих путева између Доналда Трампа и Владимира Путина пролазе тачно кроз њега. 

Пре две деценије, док је руски председник намеравао да учврсти моћ на једној страни света, отпочео је пројекат да истисне један део постојећег јеврејског становништва у земљи и да га замени са паралелним структурама оданим њему. На другој страни света, дрски предузетник са Менхетна радио је на томе да добије део масивног капитала који је бежао из бившег Совјетског Савеза у потрази за стабилном имовином на западу, нарочито некретнинама, и тражио партнере у Њујорку који имају везе у региону.

Њихове амбиције водиле су два човека, заједно са Трамповим будућим зетом Џаредом Кушнером, да изграде склоп блиских, преклапајућих веза у малом свету који се укршта на Хабаду, међународном Хасидском покрету за који већина људи није чула.

Почевши од 1999. године, Путин је одредио двојицу својих најближих повереника, олигарха Лева Левијева и Романа Абрамовича, који ће касније постати највећи покровитељи Хабада на свету, стварајући Федерацију јеврејских заједница Русије под руководством хабадског рабина Берела Лазара, који ће касније постати познат као Путинов рабин.

Неколико година касније, Трамп је тражио руске пројекте и капитал удружујући снаге са ортачким друштвом Bayrock – Sapi (међународни инвеститор за некретнине и инвестициона фирма са седиштем у Њујорку, oснована 2001. године, напомена преводилаца), које су водили совјетски емигранти Тевфик Ариф, Феликс Сатер и Тамир Сапи, који одржавају блиске везе са Хабадом. Подухвати компаније водили су до много тужби за преваре и до кривичне истраге о пројекту за станове на Менхетну.

У међувремену, везе између Трампа и Хабада наставиле су да јачају. Године 2007. Трамп је у свом одмаралишту Мар-а-Лаго у Палм Бичу организовао венчање Сапирове ћерке и Левијевог човека од поверења. Неколико месеци након церемоније, Левијев се састао са Трампом да би разговарали о могућим пословним договорима у Москви, а потом су организовали церемонију обрезивања за првог сина новог брачног пара на најсветијем месту за хабадске вернике. Трамп је присуствовао церемонији заједно са Кушнером, који је касније од Левијева купио зграду вредну 300 милиона долара и оженио Иванку Трамп, која је постала блиска пријатељица Абрамовичеве жене Даше Жукове. Жукова је угостила моћни пар у Русији 2014. године, а наводно је и пристуствовала Трамповој инаугурацији као њихов гост.

Уз помоћ ове прекоатлантске дијаспоре и неких утицајних особа у свету некретнина, Трампова кула и московски Црвени трг понекад могу да изгледају као део истог тесно повезаног комшилука. Сада, када је Трамп из овалне канцеларије изразио своју жељу да преоријентише глобални поредак око побољшаних односа САД са Путиновом владом, и док ФБИ испитује могућност неприлагођене координације између Трампових сарадника и Кремља, тај мали свет изненада је добио огроман значај.

Трампови Јевреји

Основан у Литванији 1775. године, покрет Хабад Лубавич данас има присталице које се броје у пет или шест цифара. Оно што овом покрету недостаје у цифрама, то се надокнађује ентузијазмом, јер је познат по практиковању нарочито радосног облика јудаизма.

Морт Клајн, председник Ционистичке организације Америке, сећа се да га је ова одлика импресионирала током једног породичног венчања где су два стола која су заузимали његови први рођаци, хабадски рабини, посрамила остатак слављеника. „Они су играли енергично. Мислио сам да су црнци. Међутим, имали су само црне капе,“ рекао је Клајн, мислећи на традиционалну хасидску одећу.

Упркос малој величини, Хабад је постао најразвијенија јеврејска институција на свету, присутна у преко 1000 удаљених градова, укључујући локалитете попут Катмандуа и Ханоја са неколико сталних јеврејских становника. Покрет је познат по овим испоставама, које се зову Хабад куће, које функционишу као центри за заједнице и отворене су за све Јевреје. „Узмите било који запуштени град на свету, имате Макдоналдс и кућу Хабад", објаснио је Рон Торосијан, извршни директор за односе с јавношцћу у Њујорку.

Хабадски следбеници разликују се од осталих хасидских Јевреја у бројним ситним обичајима, укључујући и тенденцију хабадских мушкараца да носе федора шешире уместо крзнених капа. Многи следбеници верују да је последњи живи вођа покрета, рабин Менахем Мендел Шнерсон, који је умро 1994. године, месија и неки верују да је још увек жив. Следбеници Хабада су такође, према Клајну, изузетни у прикупљању новчаних средстава.

Као најсличније што јеврејски свет има са еванђелизмом, а велики део њиховог рада посвећен је томе да се Јевреји широм света више укључе у јудаизам, Хабад служи много више Јевреја који нису потпуни следбеници.

Према Шмулију Ботичу, истакнутом рабину из Њу Џерзија и дугогодишњем пријатељу демократског сенатора Корија Букера, Хабад нуди Јеврејима трећи начин да се повежу са својим религијским идентитетом. „Имате три опције као Јевреј,“ он објашњава. „Можете да се асимилујете и не будете много повезани. Можете бити религиозни и ортодоксни, или постоји нека врста треће могућности коју Хабад нуди људима који не желе да буду потпуно ортодоксни, али желе да остану у традиционалном спектру.“

Овај трећи начин можда објашњава везу коју је Трамп нашао са бројним хабадским ентузијастима, Јеврејима који избегавају либералну реформу јудаизма у корист традиционализма, али нису строго побожни.

„Није изненађење да су Трампови истомишљеници укључени у Хабад,“ каже Торосијан. „Хабад је место где се јаки, моћни Јевреји осећају угодно. Хабад је место које не осуђује, где људи који нису традиционални и не прате правила могу да се осећају угодно.“

Он је сумирао хабадски став, који је мање строг од ортодоксног: „Ако не можеш да се придржаваш свих заповести, придржавај се што више можеш.“

Торосијан, који је случајно рекао да је Сатеров пријатељ и представник за односе са јавношћу, такође је објаснио да је овај баланс нарочито привлачан за Јевреје из некадашњег Совјетског Савеза, који поштују ту комбинацију традиционалног заробљавања са благим ставом према правилима. „Сви руски Јевреји иду у Хабад. Руски Јевреји не осећају се пријатно у реформисаној синагоги.“

Путинови Јевреји

Прихватање Хабада од стране руске државе догодило се, као и многе друге ствари, у Путиновој Русији, као резултат страначке борбе за моћ.

1999. године, након што је постао премијер, Путин је одредио Абрамовича и Левијева да створе Федерацију руских јеврејских заједница. Њена улога била је да подрије постојећу кровну организацију јеврејског цивилног друштва у Русији, Руски јеврејски конгрес, предвођен олигархом Владимиром Гусинским, потенцијалном претњом за Путина и председника Бориса Јељцина. Годину дана касније, Гусинског је ухапсила Путинова влада и протерала из земље.

У то време, Русија је већ имала главног рабина признатог од стране Руског јеврејског конгреса, а то је био Адолф Шајевич. Али Абрамович и Левијев су поставили хабадског рабина Лазара на чело противничке организације. Кремљ је уклонио Шајевича из религијских послова савета, и од тада су признали Лазара као руског главног рабина, остављајући земљу са два супростављена претендента на титулу.

Савез Путина и Хабада донео је користи за обе стране. Под Путиновом влашћу антисемитизам је био јавно спречаван, као прекид након векова дискриминације и погрома, а влада је прихватила државно санкционисану верзију јеврејског идентитета као део нације.

Док је Путин утврдио своју контролу над Русијом, Лазар је подругљиво постао познат као „Путинов рабин.“ Он је пратио руског вођу до јерусалимског западног зида и присуствовао церемонији отварања олимпијских игара у Сочију, Путиновог личног пројекта, на јеврејски шабат. Путин је вратио услугу тако што је уредио да Лазар уђе на стадион без подвргавања безбедоностној контроли чиме би прекршио правила за посматрање шабата.

2013. године, Јеврејски музеј и центар за толеранцију вредан 50 милиона долара, отворен је у Москви под покровитељством Хабада и финансиран од стране Абрамовича. Путин је за овај пројекат донирао своју месечну плату, док је Федерална служба за безбедност, наследник КГБ-а, помогла нудећи релевантна документа из својих архива.

2014. године, Лазар је био једини јеврејски вођа присутан на Путиновом победничком проглашавању припајања Крима. 

Рабин платио за своју оданост Путину. Од припајања Крима његова настављена подршка руском аутократи изазвала је раздор међу хабадским вођама у Украјини. Такође, већ годинама, руска влада одбија амерички судски налог да преда мноштво хабадских текстова названих „библиотека Шнерсона“, у седишту Хабад Лубавича у Кроун Хајтсу у Бруклину.Убрзо након отварања музеја толеранције, Путин је наредио да се ова колегција текстова пресели тамо. Тим потезом Лазар је постао чувар вредне колекције за коју његови верски другови верују да је по закону њихова.

Ако Лазар има неких проблема због своје улоге у читавој драми унутар Хабада, он то није јавно показао. „Изазивање владе није јеврејски начин,“ рекао је рабин 2015.

Трамп, Бејрок, Сапир

У међувремену, на другој страни света, док је Трамп тражио посао и инвеститоре у бившем Совјетском Савезу током првих година овог века, успоставио је јаку везу са фирмом Бејрок-Сапир.

Фирмом Бејрок управљао је Феликс Сатер, осуђивани сарадник мафије.

Сатер и још један запослени у фирми, Данијел Ридлоф, који је као и Сатер касније почео да ради директно за Трамп организацију, припада Хабадској кући Порт Вашингтон. Сатер је рекао часопису Политико да осим што је у одбору Порт Вашингтон куће, он је и у одбору бројних других хабадских јединица у САД и у иностранству, мада не и у Русији.

Јачина Сатерове веза са Трумпом може се довести у питање. Радећи из Трампове куле, Сатер се удружио са познатим градитељем на бројним пословима под Трамповим именом и тражио је послове за њега у бившем Совјетском Савезу. Сатер је 2006. године пратио Трампову децу Иванку и Дона млађег у обиласку Москве како би пронашли потенцијалне пројекте, и радио је нарочито блиско са Иванком на стварању Трамп СоХо хотела и стамбене зграде у Менхетну чију изградњу је најавио у емисији „Шегрт“ 2006.

2007. године, Сатерова осуда за проневеру са акцијама изашла је у јавност. Ово откриће није зауставило Трампа, који га је 2010. унапредио у вишег саветника у Трамп организацији. 2011. године, многобројни купци просторија у Трамп СоХо згради тужили су Трампа и његове партнере за проневеру и канцеларија њујоршког јавног тужиоца покренула је кривичну истрагу. Међутим, купци су се нагодили и пристали да не сарађују са кривичном истрагом, која је накнадно спроведена, судећи према Њујорк Тајмсу. Два некадашња руководиоца тужила су Бејрок због наводног избегавања плаћања пореза, прања новца, подмићивања, изнуде и проневере.

Под заклетвом, Сатер је описао блиски однос са Трамповима, док је Трамп под заклетвом сведочио да је једва познавао Сатер и да не би могао да разликује његово лице у маси људи. Неколико људи који су радили са Сатером током тог периода и који су пристали да говоре под условом да остану анонимни, наводећи страх од освете обојице људи, ругали су се Трамповом сведочењу описујући честе састанке и скоро непрекидне телефонске разговоре између њих двојице. Једна особа сећа се бројних прилика када су Трамп и Сатер заједно јели у бројним ресторанима, међу којима је и сада затворен  Кисс & Флy у Митпакинг дистрикту на Менхетну.

„Трамп је звао Феликса скоро сваког другог дана у његову канцеларију. Тако да чињеница да он говори да га не познаје, је много глупа,“ рекао је некадашњи Сатеров колега. „Они су сигурно били увек у контакту. Све време су разговарали телефоном.“

Хабад Порт Вошингтон је 2014. године именовао Сатера њиховим „човеком године.“ На церемонији у Сатерову част, оснивач хабада, Шалом Палтијел , испричао је како му је Сатер искрено говорио о својим авантурама док је радио као државни сарадник на осетљивим питањима државне безбедности.

„Тек недавно са рекао Феликсу да му заиста нисам поверовао у већину. Мислио сам да је можда гледао превише филмова о Џејмсу Бонду, прочитао превише романа Тома Кленсија,“ рекао је Палтијел  на церемонији. „Сви који знају Феликса знају да он добро прича приче. Једноставно нисам превише веровао у његове речи.“

Али Палтијел је наставио да прича како је добио посебну дозволу неколико година касније да се придружи Сатеру на прослави у федералној згради на Менхетну. Тамо, рекао је Палтијел, званичници из свих америчких обавештајних служби поздравили су тајне радове Сатера и открили „ствари које су биле фантастичније и невероватније од свега што ми је рекао.“ Видео догађаја у част Сатера је уклоњен са интернет странице Порт Вошингтон Хабад, али је и даље доступан на страници Јутјуба.

Када сам контактирао Палтијела за овај чланак, спустио ми је слушалицу чим сам се представио. Желео сам да га питам о неким везама на које сам наишао током времена извештавања. Осим његове везе са Сатером, Палтијел је такође близак и са Путиновим рабином Лазаром, којег назива „мој драги пријатељ и ментор“ у краткој белешки о томе како је налетео на њега на Шнерсоновом гробу у Квинсу.

Према Ботичу, ово није изненађујуће, зато што је Хабад једна врста заједнице где се сви знају међусобно. „У свету хабада, сви смо заједно ишли у јешиву, сви смо заређени заједно,“ објашњава Ботич. „Ја знам Берела Лазара из јешиве.“

Порт Вошингтон Хабад има још једну везу са Бејроком. Међу њених водећих 13 добротвора, њихов „Цхаи круг,“ како је наведено на сајту, налази се и Сатеров партнер, оснивач Бејрока Тевфик Ариф.

Ариф, некадашњи совјетски бирократа који је постао богати инвеститор некретнина, поседује резиденцију у Порт Вошингтону, богатом предграђу, али је и занимљиви покровитељ градског хабада. Рођен у Казахстану, држављанин Турске са муслиманским именом, Ариф није Јеврејин, како тврде људи који су радили са њим. 2010. године био је ухапшен у рацији на јахти у Турској која је некад припадала оснивачу савремене турске државе, Мустафи Камалу Ататурку и оптужен да води међународни круг малолетничке проституције. Ариф је касније ослобођен свих оптужби.

Пре скандала на Ататурковој јахти, Ариф се блиско удружио са Трампом, Иванком Трамп и Сатером на стварању Трамп СоХо зграде заједно са породицом Сапир, њујоршком династијом некретнина и другим делом партнерства Бејрок - Сапир.

Оснивач династије, покојни милијардер Тамир Сапир, рођен је у совјетској држави Грузији и 1976. стигао је у Њујорк, где је отворио продавницу електронских уређаја у округу Флатирон, која је, према Њујорк тајмсу, снабдевала углавном агенте КГБ-а.

Трамп је Сапира називао „великим пријатељем.“ У децембру 2007. године, он је организовао венчање Сапирове ћерке Зине у одмаралишту Мар-а-Лаго. Догађај је пратио и наступ Лајонела Ричија и групе Пусикет Долс. Младожења, Ротем Росен, био је генерални директор америчког огранка компаније Африка Израел, холдинг компаније Путиновог олигарха Левијева.

Пет месеци касније, почетком јуна 2008. године, Зина Сапир и Росен су одржали церемонију обрезивања њиховог новорођеног сина. Позивница за догађај описивала је Росена као Левијеву „десну руку.“ До тад, Левијев је постао највећи финансијер Хабада на свету, и лично је уредио да се церемонија обрезивања одржи на Шнерсоновом гробу, најсветијем месту Хабада.

Трамп је присуствовао церемонији. Месец дана касније, у мају 2008. године, он и Левијев су се састали да разговарају о могућим пројектима за некретнине у Москви, како су пренели руски извештају у вестима. Фотографија без датума на Пинтерст налогу који се зове ЛЛД Диамонд УСА, што је назив фирме регистроване на Левијева, приказује Трампа и Левијева како се рукују и смеју. (Фотографија је прво приказана у часопису Пацифик стандард)

Исте године, Сапир, активни добротвор Хабада, придружио се Левијеву у Берлину у обиласку хабадских институција у граду.

Џаред, Иванка, Роман, Даша

Церемонији обрезивања Сапер-Росен присуствовао је и Кушнер, који је заједно са својом тада већ супругом Иванком Трамп успоставио личне везе са Путиновим хабадским савезницима. Породица Кушнер, која је модерно ортодоксна, дуго је изузетно укључена у филантропски рад у јеврејском свету, укључујући и јединице Хабада, а током постдипломских студија на Харварду Кушнер је био активан у универзитетској кући Хабад. Три дана пре председничких избора, пар је посетио Шнерсонов гроб и молио се за Трампа. У јануару, пар је купио кућу у суседству Калорама у Вашингтону и изабрали су оближњу градску Хабад синагогу, познату под називом TheSHUL of the Nation's Capital , као свој верски дом.

У мају 2015. године, месец пре него што је Трамп званично ушао у изборну трку као републикански кандидат, Кушнер је од Левијева купио већински део старе зграде Њујорк тајмса у 43. улици, за 295 милиона долара.

Кушнер и Иванка Трамп су такође блиски са Абрамовичевом женом, Дашом Жуковом. Абрамович, идустријалац вредан више од 7 милијарди долара и власник британског фудбалског клуба Челси, некадашњи је гувернер руске провинције Чукотка, где га још увек поштују као хероја. Богатсво дугује свом тријумфалном изласку из руског пост-совјетског „алумунијумског рата“, у којем је према проценама умрло више од 100 људи у борби за контролисање рафинерија алуминијума. Абрамович је 2008. признао да је нагомилао средства издвајајући милијарде долара за подмићивање. 2011. године, његов некадашњи пословни партнер, покојни Борис Березовски, олигарх који се посвађао са Путином и отишао да живи у изгнанству у Трамп кули у улици Централ парк запад, оптужио га је за претње, уцене и застрашивања у тужби у Уједињеном краљевству, коју је Абрамович добио.

Абрамович је наводно прва особа која је препоручила Јељцину да изабере Путина за свог наследника. У њиховој биографији Абрамовича из 2004. године, британски новинари Крис Хачинс и Доминик Миџели пишу: „Када је Путину требала мутна сила да делује против његових непријатеља иза сцене, он се ослањао управо на Абрамовича који се доказао као веран ко-завереник.“ Биографи пореде однос два човека као однос оца и сина и износе да је Абрамович лично интервјуисао кандидате за Путинов први кабинет. Путину поклонио јахту вредну 30 милиона долара, мада Путин то пориче.

Абрамовичеве бројне холдинг компаније и његов лични живот преклапају се са Трамповим светом на много начина.

Према извештају Универзитета Корнел из 2012. године, Евраз фирма која је делом у Абрамовичевом власништву, има уговоре за набавку 40% челика за Кистоун XЛ нафтовод, пројекат чији завршетак је одобрио Трамп у марту након година одлагања. А 2006. године, Абрамович је купио велики удео у руском нафтном гиганту Роснефту, компанији коју сада проверавају због могуће улоге у наводном сукобу између Трампа и Русије. И Трамп и Кремљ одбацили су као лажну вест досије који наводи да је недавна продаја Роснефтових акција била део плана за ублажавање америчких санкција у Русији.

У међувремену, његова супруга Жукова, дуго се кретала у истим друштвеним круговима као Кушнер и Иванка Трамп. Она је пријатељ и пословни партнер бивше жене Руперта Мердока, Венди Денг, која је једна од Иванкиних најближих пријатељица, и пријатељ је Карли Клос, дугогодишње девојке Кушнеровог брата Џоша.

Током година, Жукова је постала блиска са Џаредом и Иванком. У фебруару 2014. године, месец дана пре него што је Путин припојио Крим од Украјине, Иванка Трамп поставила је на Инстаграм фотографију на којој је она са Жуковом, Венди Денг, боцом вина и натписом „Хвала ти [Жукова] за незаборавна четири дана у Русији!“ За Денг су се недавно појавиле гласине да је у вези са Путином, мада је она то порекла. Остале слике са путовања приказују Кушнера који је такође био у Русији у то време.

Прошлог лета, Кушнер и Иванка Трамп делили су ложу на Отвореном првенству Америке у тенису са Жуковом и Денг. У јануару, Жукова је присуствовала Трамповој инаугурацији као Иванкин гост.

14. марта, Дејли мејл приметио је Џоша Кушнера на вечери са Жуковом у Њујорку. Према извору, Џош Кушнер је „сакрио своје лице док је излазио из ресторана са Дашом.“

Недељу дана касније, у исто време док су Џаред Кушнер и Иванка Трамп били на одмору у Аспену, са њена два брата и њиховим породицама, Абрамовичев авион летео је од Москве до Денвера, према служби за праћење лета. Абрамович поседује два имања у области Аспена.

Абрамовичев портпарол одбио је да коментарише записе о преклапању у Колораду. Бела кућа је усмерила упите о пару на личног портпарола Иванке Трамп. Портпаролка, Риса Хелер, у почетку је изгледала као да ће дати одговоре на питања о преклапању у Колораду и недавним контактима два пара, али то није учинила.

Председник Трамп је наводно затражио безбедоносну дозволу за Кушнера и Иванку, који су преузели важне улоге у његовој Белој кући. Ако ништа друго, блиска лична веза са породицом водећег Путиновог повереника представљала би значајне препреке за добијање безбедоносне дозволе, рекли су бивши високи безбедоносни званичници, али политички притисак да се такве дозволе дају председниковој деци вероватно ће да надгласа било какве безбедоносне проблеме.

„Да, такве везе са Русијом требало би да се узму у обзир због дозвола,“ рекао је Стив Хол, некадашњи шеф ЦИА у Москви. „Питање је да ли ће.“

„Ја не мислим да ће породица Трамп имати неке проблеме са безбедносним дозволама, све док нема полиграфа,“ рекао је Милт Бирден, некадашњи шеф ЦИА за Источну Европу. „То је потпуно сулудо, али неће бити проблем.“

***

Пошто је Вашингтон уздрмала контраобавештајна истрага ФБИ о односима Трумповог света са Путиновим Кремљем, њихове преклапајуц́е мреже и даље остану предмет разматрања и фасцинације.

У марту (2017. нап.преводиоца), Њујорк тајмс је известио да се Лазар прошлог лета састао са посебним представником Трампове администрације за међународне преговоре Џејсоном Гринблатом, тада адвокатом Трампове организације. Они су састанак окарактерисали као нормалан део Гринблатове кампање да дође до јеврејских вођа и рекли су да је разговор обухватио општу дискусију о руском друштву и антисемитизму. Састанак је договорио њујоршки представник за односе са јавношћу Џошуа Нас, и Лазар је рекао да о састанку није разговарао са руском владом.

Крајем јануара, Сатер се састао са Трамповим личним адвокатом, Мајклом Коеном, да би дискутовали о предложеном мировном споразуму за Украјину којим би укинули америчке санкције Русији, што је Коен онда пренео Трамповом тадашњем националном саветнику за безбедност Мајклу Флину у Белој кући, према наводима Тајмса. Коен је дао више сведочења о овом догађају.

Према једном јеврејском републиканцу који је рекао да је стално виђао Коена тамо, сам Коен је редовно присутан у Мидтаун хабаду на Петој авенији, неколико блокова јужно од Трампове куле и свега неколико блокова јужно од његове садашње канцеларије у згради Рокфелер Плаза 30.

Коен је ово порекао изјавом „Ја никада нисам био у Хабаду и никад нисам био у једном од њих у Њујорку.“ Коен је онда рекао да је последњи пут крочио у Хабад пре више од 15 година када је присуствовао церемонији обрезивања. Рекао је да је последњи догађај повезан са Хабадом, а којем је присуствовато, био 16. марта у хотелу Њуарк када је говорио на вечери у част Трамповог секретара за питања ветерана, Давида Шулкина. Вечеру је организовао Рабински колеџ Америке, хабадска организација.

За оне који нису упознати са руском политиком, Трамповим светом и хасидским јудаизмом, све ове хабадске везе могу деловати збуњујуће. Други ће само слегнути раменима.

„Међусобна повезаност јеврејског света преко Хабада није изненађујућа, зато што је то један од главних јеврејских играча,“ рекао је Ботич. „Ја бих претпоставио да свет њујоршких некретнина такође није толико велики.“

Превео и приредио: Милан Старчевић

Извор: www.politico.com/magazine/story/2017/04/the-happy-go-lucky-jewish-group-that-connects-trump-and-putin-215007