header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Василије Крестић: Подижу споменик Степинцу на месту где је почео покољ над Србима
Василије Крестић: Подижу споменик Степинцу на месту где је почео покољ над Србима Штампај Е-пошта
субота, 21 април 2018
          То је било јако усташко подручје, а подизање споменика баш на том мјесту представља још један доказ да та идеологија опстаје. Ово је само дио њихове политике која траје деценијама, рекао је академик Крестић

„У Хрватској готово да нема краја у којем Срби нису доживјели страшна страдања, укључујући и подручје Сиска у чијој се близини налази Зрин, а најављено подизање споменика контроверзном хрватском кардиналу Алојзију Степинцу, баш на том мјесту, још један је доказ да је усташка идеологија жива“, рекао је академик Василије Крестић.

„То је било јако усташко подручје, а подизање споменика баш на том мјесту представља још један доказ да та идеологија опстаје. Ово је само дио њихове политике која траје деценијама“, рекао је Крестић за „Вечерње новости“.

Он је нагласио да Хрватска Србији спочитава „све и свашта, и када за то има разлога, и када нема, а сама вуче потезе чији је циљ стварање чисте Хрватске“.

Споменик Степинцу ће, како је најављено, бити откривен 8. маја у Зрину, општина Двор на Уни. Бискуп Владо Кошић, познат по глорификовању усташке НДХ, најавио је да ће ускоро и у центру Сиска бити постављено још једно обиљежје Степинцу.

Загребачки кардинал Јосип Бозанић рекао је да ће биста у Зрину бити постављена на 120 година од рођења Степинца и 75 година од страдања становника тог мјеста које су, према тврдњама Хрвата, спалили партизани.

Бозанић, међутим, није ни поменуо страдања Срба у том крају у Другом свјетском рату и деведесетих година прошлог вијека.

Усташки злочини у НДХ почели су баш у тој области покољем Срба у глинској цркви, а из Сиска су одмах многи угледни Срби одведени у логоре.

 

Извор: РТРС / ИН4С

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 35 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 Грех је окултна појава, то је изазов Богу, у име илузорне слободе, то је жеља човека да оскврни и уништи образ Божији у својој души. Грех је бесмислен и безобразан, али је он привлачан управо својом бестидношћу. Зашто се таквим захтевом траже најциничније књиге и развратне слике? Управо зато што су они сазвучни страстима и сликама, које се крију у дубинама људске подсвести.

Људи на екрану са великим интересом гледају на слике насиља и ругања над људским телом, као да су хипнотисани том мрачном фантазмагоријом. У сатанистичким сектама садизам и разврат се јављају ритуалима ноћних оргија. Сада хоће да претворе сабат вештица у очаравајући спектакл.

Свети говоре да спасење почиње са виђењем својих грехова. Прво дејство благодати јесте зрак, који је усмерен у дубину душе, у коме човек види себе, покривеног крастама греха, као прокажени са чировима. Пред њим се откривају страсти, као чудовиште које обитава у срцу. Ако се душа не бори са грехом, и покорава му се, онда она сама постаје демоноподобна и демоно-образна. Угризи савести нам говоре о томе, али се само после смрти открива сав демонизам греха, и душа задрхти од ужаса, што остаје у вечности са грехом, као са неизбрисивим печатом одбацивања.

Из утробе земног живота, душа се рађа у вечност, или са ликом Христа, или са ликом сатане; а после васкрсења из мртвих, не само душа, већ и тело, примају образ онога, чему је човек служио. У томе је тајна раја и пакла, вечног блаженства и вечних мука.

Грех има своје апологете; са сваким веком њихов број се увећава, а са сваком деценијом њихов карактер постаје све наглијим и циничнијим.

Савремени оригенисти сачињавају нове теорије да би успокојили грешника. Приклањајући се његовом узглављу, они му, као Шехерезада Ал Рашиду, говоре бајке, само не из „Хиљаду и једне ноћи“, већ из Оригеновог и Карпократовог предања. Њихов главни догмат - коначно свеспасење.

Али Господ је на земљу донео не мир са грехом и сатаном, већ огњени мач благодати, који ће заувек да раздели добро и зло. Оптичка варка ће се завршити и наступиће горко буђење.

Архимандрит Рафаил Карелин


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.