header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow АНТИЕКУМЕНИЗАМ arrow Блаженопочивши јеромонах Кирило Хиландарац о екуменизму
Блаженопочивши јеромонах Кирило Хиландарац о екуменизму Штампај Е-пошта
среда, 22 август 2018

 Много је путева, а само једна стаза је права и уска - стаза исповедања и чувања чистоте Православља и светосавске вере. Један од најозбиљнијих изазова томе је екуменизам. Настао почетком ХХ века, а затим прерастао у "Светски савез цркава".

О томе Кирило не би причао. Не жели. Зашто? Зато што од тога неће бити ништа.

Екуменизам је једна болест која је завладала и која се шири. Иде и само руши све пред собом. Само шкоди хришћанима, шкоди Православљу.

Православци треба да чувају Цркву онако како су је апостоли оставили. Тако мора да буде.

Не може да се мења.

"Те жена поп, те не знам ово, те не знам оно. Где то постоји? Не може", изричит је Кирило.

Не може се помирити ђаво са Богом. Никада. Нема од тога ништа. Никада! Ђаво остаје ђаво.

Не може. Они су прекршили завет и одвојили се од нас.

Какво јединство "цркава", када нам је Бог оставио једну Цркву? Један Бог - једна Црква.

Кирило је са католицима и протестантима још у Немачкој борбу водио. Један му рекао: "Цариградски патријарх Атинагора нам је разрешио анатему. Ми сад нисмо више под анатемом.

Он нас је разрешио", један му рекао.

"А ко је бацио анатему? Је ли Атинагора или Васељенски Сабор?" Он га зачуђено гледа.

"Васељенски Сабор, је ли? Е, кад се скупи тај Сабор, па каже да скидамо анатему, и то ако се покајете, па се вратите, то је у реду. Али, ако не буде тако, нема ништа с вама. Сад сте гори него што сте били."

Кад је то рекао, тај је побегао. Побегао, јер му је рекао истину у лице...

 

Извор: Књига "Јеромонах Кирило Хиландарац - НИСИ МАЛИ". Душан Убовић и Хаџи Борис Соломко, Страна 92

Последњи пут ажурирано ( среда, 22 август 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 61 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА О БОГАТСТВУ И СИРОМАШТВУ

Љубав према земаљским стварима помућује ум и срце, док презир према њима доноси мир и тишину (авва Исаија).

-Сиромаштво лишава многих земаљских угодности, зато води путем који је слободан од многих опасности.

-Нећемо желети сувишно. Бићемо задовољни малим – и увек ћемо бити богати (Свети Јован Златоуст).

-Сиромаху су потребни само храна и одећа, док су богатоме потребна имања, куће, гозбе, почасти, безбедност, слава (Свети Јован Златоуст).

-Нека те не заводи туђе добро, јер ћеш и своје брзо оставити (Свети Димитрије Ростовски).

-Угађање телу и уживање у великом богатству и власти, представљају смрт за душу. Напротив, рад, трпљење, сиромаштво праћено благодарношћу, и умртвљивање тела – живот су душе и пут до сваке утехе. Почетак греха је похота, кроз коју разумна душа гине. А љубав представља почетак спасења и Царства Небеског за душу (Свети Антоније Велики).

-Не завиди богатима и не тугуј што немаш богатство, јер оно никако није обележје истинске среће и задовољства.

-Имати богатство, то никако не значи бити спокојан, задовољан и не желети ништа више. «Ти тугујеш – вели свети Златоуст – кад видиш богатог, а он тугује много више од тебе, кад види некога ко је богатији од њега».

-Боље је живети у сиромаштву, него у неправедно стеченом богатству (Свети Тихон Задонски).

-Богатство се не састоји у томе да се поседује благо, него да се не брине о његовом прибављању (Свети Јован Златоуст).

-Ко је погазио страст према богатству, тај је богатији од свих (Свети Јован Златоуст).

-Не имати богатство, него немати потребу за богатством – то је највеће богатство (Свети Исидор Пелусиот).

-Богу нису угодна велика дела, него велика љубав са којом се она чине (Свети Василије Велики).

-Кад је неко лењ у нечем малом што зависи од њега, не веруј да се разликује ни у великом (Свети Исак Сиријац).

Нема ничег великог кад је мала љубав, и ничег малог кад је љубав велика (Свети Василије Велики).


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.