header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Водећи руски екумениста и новотарац посетиће Београдску патријаршију
Водећи руски екумениста и новотарац посетиће Београдску патријаршију Штампај Е-пошта
четвртак, 20 септембар 2018
        У сриједу 26. септембра митрополит волоколамски и „министар вањских послова” Руске цркве, Иларион Алфејев, допутоваће у Београд – саопштено је из Српске православне цркве.

Наводи се да тога дана у свечаној дворани Ректората организују свечану промоцији Илариона за почаснога доктора Универзитета у Београду.

„На приједлог Православнога богословскога факултета, Сенат Универзитета је донио одлуку о додјели почаснога доктората за допринос научно-богословскоме истраживању и напретку теолошке мисли на српскоме говорноме подручју митрополиту волоколамскоме Илариону Алфејеву”, саопштила је данас Београдска патријаршија.

Иларион је током посљедњих догађаја, који су довели до развргавања литургијске заједнице епископата Московске и Цариградске патријаршије, најгласнији у оптужбама против васељенскога патријарха Вартоломеја.

Синод РПЦ је осталим црквама 14. септембра поручио да од њих очекује подршку у сукобу са Цариградом. Ниједна црква се тим поводом службено још није огласила.

Међутим, Београдска патријаршија је, како смо објавили, на церемонији устоличења новога епископа франкфуртскога и све Њемачке СПЦ, Григорија Дурића, која је 16. септембра одржана у Диселдорфу, представнику Цариградске патријаршије, епископу арианцијскоме Вартоломеју Кесидису, иако позваноме на свечаност, де фацто забранила да саслужује у литургији са осталим епископима.

Њемачка митрополија Цариградске патријаршије, наводи да је њихов епископ Вартоломеј „био приморан да се моли пред олтаром, уздржавајући се од саслужења”.

У дискретноме образложењу за такав поступак, од стране Срба је наведено да су у церемонији саслуживали двојица архијереја Руске православне цркве. Очигледно, Руси су условили своје присуство забраном саслуживања епископу Цариградске патријаршије. Инцидент у Диселдорфу је озбиљна најава да ће Срби, скупа са Русима, можда ступити у раскол са Цариградом.

Светосавски ревнитељски портал „Борба за веру”, који критикује врх СПЦ, прије неколико дана је у уредничкоме коментару објавио:

„Ових дана видимо како се познати екуменисти и фанариоти у СПЦ боре да докажу наклоност према Москви, а да осуде патријарха Вартоломеја због његове неканонске одлуке у вези са Украјином. Наравно, разлози за ово понашање нијесу ревнитељски, него практични. Баш српске екуменисте брига за каноне, они су их давно ‘окачили мачку о реп’ (кованица Атанасија Јевтића), али код Вартоломеја нема пара, а код Путина има, и зато се дојучерашњи фанариоти ‘шалтују’ у ‘Московите’. Треба још новчаних средстава која се немилице троше око храма Светога Саве и других пројеката – гдје има и прелива у разне незајажљиве џепове”

У међувремену, митрополит Амфилохије Радовић је дао интервју за Портал „Руссиа Беyонд”. Он је напао Цариградску патријаршију због активности у Украјини.

„Више од 300 година, тачније од 1686. године простор данашње Украјине налазио се под ингеренцијом Московске патријаршије, што нико није доводио у питање. Наша браћа у Цариграду морали би да схвате да ону улогу коју су имали у вријеме Византије одавно више немају. Цариградска патријаршија је и данас тотронос, првопрестолна Црква, међутим то значи да она има право части, али не и власти. Цариградска патријаршија има право да иницира, али не и да доноси и намеће одлуке за свеправославни свијет”.

Амфилохије је, даље, казао: „НЕКИ ТЕОЛОЗИ У ЦАРИГРАДУ ДАНАС ПОСТАЈУ ЗАГОВОРНИЦИ НОВОГА ПАПИЗМА ЦАРИГРАДСКОГА ПАТРИЈАРХА, ШТО СЕ ПОКУШАВА ИСКОРИСТИТИ И У ОДНОСУ ЦАРИГРАДА ПРЕМА РУСКОЈ ЦРКВИ. Ту нажалост има и уплитања политике, као што је било и у вријеме 1920-их година и трагичних сукоба током Првога свјетскога рата и оних који су непосредно услиједили и довели до пропасти Руског царства.

У ДАНАШНЈОЈ ЕВРОПИ И АМЕРИЦИ НАЖАЛОСТ ВЛАДА АНТИРУСКА ИДЕОЛОГИЈА, КОЈУ У НЕКОМ МЈЕРИ НАЖАЛОСТ ПРИХВАТА И ЦАРИГРАД. Наравно, морамо бити свијесни да Цариградској патријаршији дана заиста није лако, међутим, то ОВОЈ ИНСИТИТУЦИЈИ НИКАКО НЕ ДАЈЕ ЗА ПРАВО ДА НАМЕЋЕ У СУШТИНИ ПОЛИТИЧКЕ КОНЦЕПЦИЈЕ И ПОД УТИЦАЈЕМ ПОЛИТИКЕ ЗАПАДА РАЗАРА ЈЕДИНСТВО ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ”.

„Вјероватно је руски изостанак са Сабора на Криту (јун, 2016) у некој мјери оптеретио односе Московске и Цариградске патријаршије”, казао је Амфилохије. „Лично сам сматрао, а сматрам и данас, да је Московска патријаршија погријешила што није присуствовала сабору, јер је учествовала у његовој припреми и потписала све пратеће документе у Женеви 27. јануара 2016. године. Штавише, Московска патријаршија се до последњега тренутка припремала да учествује у раду сабора.

Руско присуство и мишљење на Криту било би веома значајно, поготово по питањима која су се тицала дијаспоре. Услијед одсуства Московске патријаршије, избјегнуто је да се ова питања ваљано размотре. Цариградска патријаршија је себе покушала поново да позиционира као надлежну за сву православну дијаспору. Представници Српске цркве су реаговали и издвојили супротно мишљење, али заједно са Московском патријаршијом и другим православним црквама које нијесу дошле на Крит, ти наши ставови имали би јачу снагу”.

 

 Владимир Јовановић, "Антена М"

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 20 септембар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 2 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

 КЊИГЕ НАШИХ САРАДНИКА НА САЈМУ КЊИГА

Детаљније...

+ + +

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.