header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Срето Танасић: Залагање за ћирилицу није хајка на било које друго писмо, па ни латиницу
Срето Танасић: Залагање за ћирилицу није хајка на било које друго писмо, па ни латиницу Штампај Е-пошта
петак, 28 септембар 2018

 Није лепо видети Кнез Михаилову улицу, а да не препознамо да је то Београд и Србија. А не можемо препознати – кад погледамо називе, готово да нема ћирилице, илустровао је Танасић

Научни саветник Института САНУ за српски језик Срето Танасић, као заговорник обавезне употребе ћирилице, истиче потребу законског усаглашавања језичке праксе са Уставом и тврди да то није хајка на било које друго писмо, па ни латиницу, него да је реч о томе да „српски језик и писмо добију статус који им припада“.

Предложене измене Закона о службеној употреби језика и писама, Танасић образлаже ставом да се ради о изворном српском писму и подсећа да Устав и законске одредбе прописују да је службени језик српски и писмо ћирилица.

Потребно је усагласити језичку праксу са Уставом, нагласио је Танасић у изјави ФоНету и објаснио да се то ради тако што се законом регулише.

Он је, у оквиру серијала „Без рукавица“, новинару Давору Лукачу рекао да ту не би требало да буде никаквих „ломова“ или крупних проблема.

Поред измена законске регулативе, Танасић сматра да би јавности требало објаснити да Србија ради оно што чине све европске земље, које у унутрашњој употреби користе само свој језик и писмо.

Да знамо да је прошло време српскохрватског језичког заједништва, када су била два писма у употреби, рекао је Танасић.

Он тврди да је то заједништво раскинуто пре 30 година и констатује да онда нема ни потребе да инсистирамо на неким стварима, као резултату односа који су владали до распада.

Залагање за ћирилицу, истиче Танасић, не представља хајку на било које друго писмо, па ни латиницу, него се само ради о томе да „српски језик и писмо добију статус који им припада“.

Није лепо видети Кнез Михаилову улицу, а да не препознамо да је то Београд и Србија. А не можемо препознати – кад погледамо називе, готово да нема ћирилице, илустровао је Танасић.

Он нема ништа против да, поред ћирилице, стоје и натписи на другим писмима, „не мора бити искључиво ћирилица“.

Танасић замера и домаћим медијима који користе латиницу, јер верује да не би изгубили своје гледаоце и читаоце ако би користили ћирилицу.

Неће нико да спроведе одређено истраживање које би заиста доказало да латиница обезбеђује читаоце или гледаоце, закључио је Танасић.

Последњи пут ажурирано ( петак, 28 септембар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 44 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.