Томо Обрадовић

СВЕ КАМПАЊЕ НАШИХ ДАНА

 Јасније, ради се о екскомуницирању таквих личности које су објект покренутог-их питања из тих кампања како би се оне искључиле из сфере ауторитета у појединим важним институцијама и областима од битног значаја у функционисању наше земље и народа.

Термини који се користе у медијском представљању појединих личности у оквиру таквих кампања битно одређују почетни став јавности о њима.

Садашњи чланови новоформираног Синода наше СПЦ тако су у медијима представљени као ''Јустиновци'' - у старту значи на најрепрезентативији могући начин, а они други добили су етикете које имају негативни префикс или конотацију, па тако веома грубо и неприхватљиво звуче речи: ''Босански лоби'', ''незрели зилотизам'' или посредници у ''телесном злостављању'', покровитељи сумњивих приватних фирми и слично.

Међутим, они који су представљени као ''Јустиновци'' своју додирну тачку са Авом Јустином Поповићем имају само у раном добу својих каријера, а касније су добили сасвим другу, другачију и своју сасвим супротну визију битисања наше Цркве од оне коју је имао сам Ава Јустин њихов првобитни учитељ.

Значи, метаморфозирали су у своју супротност, а и даље се терминолошки крију иза свог праоца-праучитеља из наше Цркве - Аве Јустина који их је првобитно и формирао као ауторитете. 

Али тако терминолошки сакривени од суда јавности за својеврсну издају принципа у функционисању наше СПЦ, које је заступао Ава Јустин, они могу оне друге које препознају као своје конкуренте у владању нашом Црквом, на различите начине представљати у јавности ''пришивајући'' им свакакве етикете.                                                                      

У међувремену, исти ти ''Јустиновци'' избацили су са Теолошких студија уџбеник ''Догматике'' аутора Аве Јустина Поповића и унели Зизјуласову, увели Литургичке и друге крупне ''новотарије'' у нашу СПЦ, кренули у реформу наше Цркве која има априорно екуменистичку димензију, и започели својеврсни ''обрачун'' са благочестивим традиционалним Архијерејима који су чувари досадашње вековне традиције наше Српске Православне Цркве.

А најпогоднији терен за спровођење ових циљева је нека од медијских кампања која се наметне као употребљива према одабраној личности као мети.   

Замислимо, да се у терминологији везаној за Цркву користи тако ружан и рогобатан термин какав је ''лоби'' преузет из накарадне про-америчке квази културе и друштвене комуникације.

Ко може знати од обичних људи - верника да је Архијереј Јефрем бањалучки светионик наших дана, тумач и чувар традиционалних вредности наше СПЦ , а не некакав предводник непостојећег ''Босанског лобија'', обзиром да таква његова мисија очувања свих традиционалних вредности наше Православне Цркве не потиче из Босне, или тачније Републике Српске, већ је својом бројношћу још увек подржава већина Владика у Србији и у расејању.   

Угрожен и стешњен са свих страна, он - Владика Јефрем и његов верни Српски народ тамо преко Дрине, не сме да наљути матицу свога српског народа у Србији да би се сачувало свеопште јединство тога народа, а не сме ни да пусти ову неприхватљиву ''реформу'' СПЦ да заживи и преовлада васцелим српством и уништи наш вековни идентитет и овде и тамо и широм Васељене.

Тако, обележен за нас језичком туђицом - етикетом ''Босанског лобија'', он нема велике шансе да се супростави тако моћним ''Јустиновцима'', који унапред зграбише прави термин свога представљања у јавности, а права ИСТИНА о томе: ко је ко у целој причи???  остаје негде по страни, и тако остајемо на странпутици размишљајући о онима који нас у врху наше Цркве представљају и руководе ка спасењу, мислећи да то они и даље раде на прави - вековно осведочени начин.   

Ова кампања против архијереја Јефрема бањалучког је тако тренутно уродила својим плодом.

На почетку заседања мајског Сабора СПЦ ове 2009. године, пројавише медији и предимензионираше некакав наводни сукоб између Владике Атанасија Јефтића (умировљеног) и Архијереја банатског Никанора, у коме се поведе опет једна кампања против овог другог Владике као наводног иницијатора, наводно  насталог инцидента међу овим Владикама на Сабору. 

Зашто, вероватно зато да би се Архијереју Никанору накнадно прилепила  његова етикета некаквог ''незрелог зилотизма'', као термин о коме аутор новинског текста који га је употребио, може или не мора имати дубља сазнања о његовом значењу, али евентуални извор који му га је сугерисао је тако погодио свој циљ покушаја нарушења ауторитета овог благочестивог Владике.

И то оног Владике Никанора који у нашем времену предводи покрет духовне рестаурирације Богомољачког покрета Светог Владике Николаја жичког и охридског у циљу очувања наше Православне вере каква је она била од искона до данашњих дана.

На горе описане начине тако су делимично нарушена два владичанска ауторитета и проведене две непринципијелне кампање против њих.

Трећи упоришни стуб наше Цркве и неоспорни ауторитет по свим критеријумима почев од високе учености и образовања, преко велике мудрости, до великог пожртвовања у очувању свих традиционалних духовних и материјалних вредности наше Српске Православне Цркве, у садашњој нашој Цркви представља Архијереј Артемије.

Зато је кампања против њега мултилатерална, дуготрајна и обојена свим могућим модерним терминима данашњице који обухватају и толико чувено ''физичко злостављање'' наркомана на лечењу у Цетру у Црној Реци, пословање преко 'неоправдано фаворизоване' грађевинске фирме ''Раде Неимар'', непослушност Синоду СПЦ, и некооперативност са експонентима Запада.

Мученичка мисија Владике Артемија у сврси очувања цркава и манастира без бројније пастве на Косову и Метохији, што значи без редовних материјалних прихода и прилога није поздрављена већ осуђена од оних који седе у Београду и владају нашом Српском Православном Црквом. 

Диктате и ''данајске дарове'' од оних који су масовно рушили и уништавали наше Цркве и Манастире на Косову и Метохији овај принципијелни и умни Владика неће и не жели да прихвати, а то није у вољи оних који желе Европске интеграције наше Цркве и Државе Србије по сваку цену.

Једно од ретких преосталих великих духовних упоришта наше СПЦ налази се још у Манастиру Црна Река, у коме се налази цвет нашег духовно неокрњеног монаштва, које још има потпуни интегритет да нас са свом пуноћом и чистотом наше Православне вере заступа код нашег Господа Бога.

Владика Артемије је духовни Отац, вођа и руководитељ спасења тих монаха Манастира Црне Реке а са њима тако и шире целог нашег српског рода.

Кампањом против Владике Артемија, фокусираном против Центра за лечење наркомана у Црној Реци који се терминолошки везује за шири обласни појам са истим називом, даље се све шире рефлектује на цели тај обласни терен у коме се налази и овај Манастир истог овог назива, чиме је као последица непосредно угрожена и ова духовна тврђава која нас верне Православне Србе чува и представља својим молитвама пред вратима Царства небескога.

Постојећа АНОНИМНОСТ у којој делују Манастир Црна Река са руководитељом Архијерејом Артемијом, Манастир Рукумија са духовним  Оцем Симеоном, Српска Света Гора овчарско-кабларска са већим делом својих манастира, Епархија банатска са Архијерејом Никанором, Епархија бањалучка са Архијерејом Јефремом и још по неке такве благочестивог одређења а не екуменистичког, још се више појачава кампањама које нарушавају ауторитете наведених Владика и других  духовника ових Светиња, као чувара тих ретких преосталих духовних упоришта наше Српске Православне Цркве.

Медији су најпретежније на страни оних који владају у Синоду СПЦ, и  редовно преносе само њихове ставове о стању у нашој Цркви и променама у њеном вековном поретку, не износећи ставове оне друге стране који потичу од  њихових неистомишљеника - благочестивих Владика.

 Али верни народ,  свакога дана - првобитно неинформисан и тако увучен у нежељену ''реформу'' наше СПЦ - све чешће и све више препознаје свештенике и монахе који припадају крилу ''новотараца''.

 Затим, тај верни народ даље и просуђује о онима који су својим опредељењима таквима настали кроз време иза нас, било по њиховом личном опредељењу или присилно кроз егзистенцијалне притиске на њихове каријере и постављења по парохијама где претендују да служе.

И на крају, са тим и таквим сазнањима тај исти верни народ у Србији започиње подршку оним свештеницима и монасима који су чврсто опредељени да остану у правој вери прадедовској, неизмењеној - вековно истој Православној, јер су стога они и најчешће прогоњени на местима где службују.

Већ је ушла на врата наше земље Србије и њеног верног Православног народа нова судбинска подела, нова деоба Срба на:

- оне који прихватају Екумену са папом на челу, јер је тобоже дошло време да се сада 10 векова после поделе Западног и Источног дела Хришћанског народа они опет споје у једну Цркву, у лику ''новотараца'' , и

- оне у лику благочестивих, који не желе да се тако нешто деси док се римокатолици не покају за све велике грехове учињене нам кроз векове, а потом они приђу нашој вери Апостолској  Православној која је изворни стуб вере Хришћанске од њеног настанка и почетка, а не ми њима.

Нема те цене, ни ''као 3 билиона пута 30 сребрњака Јудиних'' у износу новца и владарске моћи за коју би пристали да продамо и предамо наше Православље Српско било коме, и тако постанемо римокатолици-протестанти, иако се ''као црни облаци претећи нам олују'' појавише ти ''новотарци'' на нашем небу, у покушају да нам заклоне и сакрију нашег Господа Бога  и пут нашег спасења, док је још иједног правог Србина Православног у нашој земљи Србији.

О Светом Стефану Пиперском, 2.6.2009. године 

раб Божији Томо Обрадовић