header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Никола Бабић: Трећи Црквени раскол у режији патријарха Вартоломеја и Фетулаха Гулена
Никола Бабић: Трећи Црквени раскол у режији патријарха Вартоломеја и Фетулаха Гулена Штампај Е-пошта
среда, 31 октобар 2018

 Иако се некоме то може чинити као унутарња ствар цркве, недавна одлука Цариградске патријаршије и екуменског патријарха Вартоломеја да призна аутокефалност Украјинске православне цркве – Kијевске патријаршије и мање Украјинске аутохтоне православне цркве је догађај по важности раван Црквеном расколу из 1054. и објави 95 теза Мартина Лутхера 1517. након чега су се протестантске цркве почеле одвајати од Ватикана.

Kао што смо рекли, за све је заслужан патријарх Бартоломеј из Цариградске патријаршије, с којом је након овог чина Руска православна црква прекинула све везе. Патријарх Вартоломеј заслужује посебну позорност, не само зато што је у извид ситуације у Украјину и састављање извјешћа послао америчког православног митрополита Даниела, који је и прије објаве патријарха Бартоломеја рекао да је већ донесена одлука о оснивању аутокефалне Украјинске православне цркве, без обзира на жестоко противљење Москве.


 

Патријарх Вартоломеј и интриге Цариградске патријаршије

Неколико сати прије покушаја војног удара у Турској 2016. на резиденцију екуменског патријарха Бартоломеја у Цариградској патријаршији непознате особе бациле импровизиране бомбе са запаљивом мјешавином, након чега је Вартоломеј хитно напустио Турску. Вратио се у земљу тек када је покушај војног удара био спријечен. Бартоломеј тврди да су бомбе на његову резиденцију бацали пучисти, чланови “терористичке организације FETÖ предвођени Фетхулахом Гуленом који живи у Сједињеним Државама.

Међутим, објашњења православног патријарха нису била увјерљива за Националну обавјештајну организацију Турске (МИТ).

Према неколико турских медија и грчком часопису Епикаира, турске обавјештајне службе су пратиле Вартоломеја више од годину и пол дана, откривајући његову праву улогу у пучу. МИТ је дјеловао изравно и Вартоломеју послао позив за саслушање. Наиме, турско правосуђе је прескочено, јер би такав потез закомплицирао односе Анкаре са Сједињеним Државама.

Патријаршија Kонстантинопоља, или Цариградска патријаршија, овисно о томе како ћемо је звати, понекад се назива “америчко велепосланство у сјени” у Турској”. За патријарха Вартоломеја се каже да је неслужбени информатор Вашингтона о “исправном понашању” Анкаре. Извјешћа о патријарху у Вашингтону у правилу завршавају тако да се сваке године амерички Kонгрес, након резолуције и писма Вартоломеја “пожалити” Анкари због њезиног односа према православној цркви у Турској и према особи екуменског патријархата. Годишња извјешћа америчког Kонгреса о његовој “посебној забринутости” о овој теми је неизравни је доказ сурадње Цариградске патријаршије с дипломацијом и тајним службама Сједињених Држава.

Но истина је да се Цариградска патријаршија у Турској, у упоредби с алавитским муслиманима или Арменском апостолском црквом, налази у привилегираном положају, све захваљујући “покрићу” америчких служби које Анкара никада није рискирала иритирати.

Дио овог “покрића” у очима Анкаре је и православни Ред апостола Андрије Првог у Њујорку, формиран по узору на католичке редовничке редове и изравно је подређен Вартоломеју. Челници реда носе старински назив “архона”. Сматра се да такав “архон” може отворити високи државни уред у било којој земљи у којој Цариградска патријаршија има своје интересе. Главни архон је врста великог православног магистра који носи титулу националног лидера. Садашњи национални лидер је Антониос Ламбриакис.

Године 2002. је отворио уред код турског премијера Абдулаха Гула, након чега је Гул, у склопу својих планова за увођење Турске у Европску унију, пристао поново отворити Kалцедонски теолошки семинар.

Грчка теолошка школа на отоку Халки су турске власти затвориле 1971. године законом којим се забрањује да приватна висока школа дјелује у Турској. Сјемениште је формално грчко, али финанцирано из Сједињених Држава, а 1971. су Турци вјеровали да од Цариградске патријаршије иде веза до црних пуковника у Грчкој, а од њих до америчких обавјештајних служби. Турци на сјемениште у Халкију традиционално гледају као на главни мост Вашингтона до Грчке, гдје Американци припремају нови уговор из Цèвреса/Sèvresa/, нову верзију оног из 1920. када је подијељено бивше Османско Царство.

Прије 16 година је премијер Абдулах Гул предао све положаје у Халкију Антониосу Ламбриакису. Дакле, не православном бискупу, већ појединцу, професору радиологије на Медицинском факултету. Познато је да истраживања у радиологији у Сједињеним Државама активно проводе и надзире Пентагон, НАСА и тајне службе. Због тога је турско вођство посумњало да је доктор и први човјек Реда апостола Андрије Првог у Њујорку  заправо агент ЦИА-е, а проевропски премијер Гул би могао бити у договору с њим.

Након што је у љето 2016. сузбијен војни удар, главни задатак Гула је био оповргнути да је дуго година био пријатељ с Фетхулахом Гуленом. Према турским медијима , за вријеме пуча је Гул је позвао турског предсједника Ердогана “да не слиједи пут латиноамеричких диктатора, већ да преговара са супротном страном”.

Прошлог српња је помоћник Фетхулаха, Гулена, Осман Шимцек, написао на друштвеним мрежама како су Абдуллах Гул и бивши премијер Турске Ахмет Давутоглу посјетили Гулена у његовој резиденцији у Пенсyлванији. Гул је брзо изјавио да се никад није сусрео с вођом организације забрањене у Турској. На што је Шимцек подсјетио на Гулове ријечи: “Много ми недостаје Хоџ-ефенди…”, како Гулена зову његови обожаватељи.


Теолошка школа на острву Халки

Враћајући се на сјемениште у Халки, Ердоган је, према тврдњама Вартоломеја, обећао да ће ове јесени поново отворити сјемениште. То значи да би 16 година након Гуловог обећања духовна школа била отворена. Судбина сјеменишта заправо овиси о промјени односа Анкаре с Вашингтоном и Европском унијом. Kада односи постају топлији, нада Цариградске патријаршије расте. Мора се рећи да је за Руску православну цркву, која окупља највећи број православних вјерника, опћенито профитабилније да Турци на мјесту сјеменишта направе муслиманску медресу. Тамо ниједан студент није постао познати теолог. Учитељи су проучавали и побољшали своје квалификације у иноземству, понекад чак и у католичким и протестантским факултетима у Европи и Сједињеним Државама.

Сјемениште није било традиционално тумачење православне мисли, већ сложена теолошка комисија која обавља деликатне задатке Цариградске патријаршије. На темељу теолошког закључка сјеменишта из 1913. године, уз помоћ руских власти су више од 700 руских редовника с Атоса протјерани као “херетици”. Kориштена је и војна сила, а многи су изгубили животе. Kасније се испоставило да су теолози из Цариградске патријаршије, користећи се суптилним лажима и руску помоћ, Св. Планину “ослободили од Руса”. Будући да је знатан дио руских православца био огорчен судјеловањем царских власти у “погрому на Атосу”, Грци су успјели запалити немире у руској држави и подијелили руску цркву.

Године 1920., када је у Русији бјеснио грађански рат, учитељи оточког сјеменишта су се обратили “Посланицом свим кршћанским црквама”. Овом поруком је тадашњи екуменски патријарх Доротеј прогласио “смрт руске државе и руске цркве”, позвавши паству руске цркве да пријеђе под “хомофор” Kонстантинопоља.

Турци су сматрали да је Доротеј издајица домовине. И заслужено. Рођен и одрастао у Турској, патријарх Доротеј је након 1918. године на међународним конференцијама позвао на уништење Османског Царства. Вјешто је увлачио у своје интриге неке од арменских избјеглица из Анатолије који су се населили у Европи. Неуспјешни рат за слободу Понтских Грка од Турака до “посљедњег Арменца” је служио турској антиарменској пропаганди у годинама које долазе, а такођер је узроковао масовну депопулацију грчког становништва у Турској.

Цариградска патријаршија активно ради на томе како би се осигурало да Мала Азија и Грци у Турској живе што је могуће лошије, јер од тога имају користи Сједињене Државе, које тако могу остварити већи утјецају на “меки трбух НАТО пакта”. Сјемениште у Халки ушло је у повијест православне цркве тако што је почетком XX стољећа развила такозвану “Фанаристичку доктрину”, која суптилно заговара јединство свих православних заједница, укључујући и расколнике, који би били уједињени у “Једну православну цркву” под покровитељством цариградског патријарха. За лаике, цариградска патријаршија би била “други Рим”, а патријарх, који тренутно има статус првог међу једнакима, уживао би статус неспорног вође, као папа у Римокатоличкој цркви.

Ова мисао је рођена у Цариградској патријаршији између 1918. и 1920. године, давно прије појаве католичког екуменизма у варијанти II. Ватиканског концила и папе Ивана Павла II.


Овдје долазимо до Фетхулаха Гулена, који се око овог питања слаже с Цариградском патријаршијом. Доктрина Гулена о “умјереном” или “топлом” Исламу сугерира облик проширеног међурелигијског дијалога који је данас врло популаран, али се либерали њиме служе у политичке сврхе. На интернету ћете видјети неколико фотографија Гулена с патријархом Вартоломејом и другим црквеним великодостојницима.

Тијеком овог дијалога он се сложио с Гуленом да се бришу вјерске и културне границе које одрањују вјерску традицију и цивилизацију темељену на тој традицији. Патријарх Вартоломеј и његови подчињени су редовити судионици Гуленових међурелигијских догађаја. Први састанак Вартоломеја с Гуленом је одржан 1996. године.

Људи блиски Гулену се супротстављају Дијанату/Diyanat/, Удрузи за вођење вјерских послова у Турској, јер Дијанат повезују с Ердоганом, данас најгорим Гуленовим непријатељем.

“Фетхулах Гулен, који се залаже за сурадњу и разумијевање међу сљедбеницима различитих вјероисповиједи, сусрео се с католичким папом Иваном Павлом II, православним патријархом Вартоломејом и многим другима”, објавила је раније овог мјесеца у петак службена интернетска страница Гуленовог “едукативног” пројекта Хизмет.

Према њима, Цариградска патријаршија укључује и своју растућу паству и жупљане других кршћанских цркава у школе Хизмета. То се јасно види у примјеру кршћанских балтичких земаља, гдје Гуленови емисари активно раде с младим православцима, католицима и лутеранима.

Присташе Гулена из балтичких држава, Норвешке, Шведске, Украјине и Бјелорусије су у травњу 2016. године организирали Међународни фестивал културе и језика у културном центру “Сплендид Палаце” у Риги.

“Захваљујући комбинацији умјереног ислама, филантропије и међурелигијског дијалога, Хизмет показује да религија није опијум за народе“, пренијели су у извјешћима које је Гулен добио прије три године.

Али на њихову велику жалост, Ердоганов режим све више и сигурније затвара мреже приватних школа Хизмета у Турској и изван њезиних граница, а турски предсједник намјерава “задавити покрет”.

“Он гради мостове и религије морају градити мостове. Зато нам је потребан међувјерски дијалог. Његова је идеја ујединити све вјернике за добро човјечанства. Не би више требало постојати вјерских фанатика који раздвајају људе”, рекао је за Гулена екуменски патријарх.

Православни-муслимански дијалог на платформи Гулена је Вартоломеј назвао “већим него што је икада итко могао замислити”.

Но, овдје постоји и скривени смисао ријечи. Реците муслиманима, посбно Турцима, којима су Грци увијек били најгори непријатељи, да је само Гулен “зрака свјетлости у краљевству таме”. Стога га је његов блажени патријарх Вартоломеј снажно препоручио и да се вође свих религија окрену према Фетхулаху Гулену као идеалном преговарачу с исламским свијетом.

Православне Србе, које је Вартоломеј забринуо са својим посјетама Kосову прије више од 20 година, Гулен не помаже, него само штети. Према свједочењу њемачке заступнице Ребекеа Хармс, “лидер” Kосова Хасхим Тачи је ученик Гулена.

Kрајем ожујка је шест турских дужносника Гуленове терористичке мреже с Балкана депортирано из Kосова у Турску, али на јасан захтјев турских специјалних служби. Цихан Озкан је био одговоран за прикупљање средстава од балканских сљедбеника и слање тих средстава покрету и средишњици у Пенсyлванији. Осман Kаракаyа је као форензични стручњак претходно је провео форензичке и медицинске прегледе у корист Гуленовог покрета, тијеком истраге о војном удару 2016. године, а раније и на суђењу у случају “Ергенекон” и “Kувалди”, два неуспјела војна и националистичка удара 2003. и 2007. године, након којих се клупко истраге опет одмотало равно до Гуленове резиденције у Сједињеним Државама. Хасан Гунакан је био одговоран за особље за балканске FETÖ школе “Гулустан” и “Мехмет Акиф”.

Године 2016. турско водство тражи да Београд затвори Гуленову школску мрежу Хизмет у Србији. Наиме, Гулен у Србији и на Kосову има највеће активности у регији, што је индиректан доказ да на Балкану делује  утицај патријарха Вартоломеја, којег је врх Српске православне цркве, односно патријарх српски Иринеј, писмом благо упозорио на опасност коју за јединство православља може изазвати његов наум да призна у почетку споменуте украјинске цркве, јер ће тиме прекршити канонска и повијесна права Цркве.

Фетулах Гулен, са својим лажним “меким” и “екуменским” исламом је морао дјеловати кроз пријатеље у православљу, а највећег има у Цариградској патријаршији. Док с једне стране промиче “екуменизам” међу различитима религијама, заједно с Цариградском патријаршијом ради на подривању темеља цркве која окупља највећи број православних вјерника за које се сматра да су “непријатељи” НАТО пакта и западних либералних вриједности.

Kао што можете видјети, Вартоломеј није само дугогодишњи пријатељ, већ и најближи савезник Гулена. Потоњи од 1999 године трајно живи у Сједињеним Државама, одакле управља импресивним царством, које је, међутим, посљедњих година знатно ослабило. И патријарх Вартоломеј је својеврсни амерички становник у блискоисточном блоку НАТО пакта и више је у улози америчког гласноговорника у Турској, него што представља православне цркве. Он сада треба велику подршку Вашингтона, без обзира тко био у Бијелој кући, иако је мало вјеројатно да Трамп, без савјетника, ишта од наведеног може разумјети.

Међутим, Вартоломеј и његови подређени представљају озбиљну опасност за Ердогана, а МИТ и Хакан Фидан то добро знају. Гулен је већ заузео прво мјесто на “црној листи” турског предсједника. Вартоломеј још увијек успијева остати далеко од Ердогановог “пописа непријатеља”, али његове везе с Гуленом ће прије или касније бити објављене, уз све посљедице за турску владу и Ердогана.

С друге стране, Москва вјеројатно подсјећа Турску како би њена дужност била ухахапсити и судити поглавару Цариградске патријаршије, а повезаност с тероризмом је само једно од дјела које би турско правосуђе на терет могло ставити такозваном екуменском патријарху. Но, то је чак и за Ердогана презахтјевна задаћа, јер би дирнуо ствари које се стољећима нитко није усудио дотакнути, чак ни у вријеме Османског Царства. Ипак, остаје повијест, коју је данас пуно лакше писати него прије сто или двјесто година, а она ће запамтити перфидног патријарха из Истанбула и истину о фрагментирању православних цркви, од којих је посљедња на реду била највећа и најмоћнија Руска православна црква, која је већ одлучила прекинути све везе с Цариградском патријаршијом, коју је прогласила “расколничком”.

 

Извор: „Логично“, „Српска акција“

Последњи пут ажурирано ( среда, 31 октобар 2018 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 49 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Чувај се сине мој јеретика и њихове приче, јер се наша земља такође испунила њима! Ако ће ико да спасе душу своју, то ће бити само кроз живот у Православној вери. Јер нема боље вере од наше свете Православне вере. Сине мој, није добро хвалити нечију туђу веру. Ко год хвали страну веру, он је као онај који напушта своју властиту Православну веру. Ако неко хвали своју а и туђу веру, он је као човек са две вере и близу је јереси. Ако ти ико каже: "Твоја вера и моја вера су од Бога," ти сине мој треба да одговориш: "Јеретиче! Да ли мислиш да Бог има две вере? Зар не знаш шта пише у Писму: Један Господ, једна Вера, једно Крштење." (Ефе. 4,5) Зато се чувај таквих људи и увек стој у својој вери. Не братими се са њима него их избегавај и ходи у својој вери и добрим делима! Сине мој, чак ако буде потребно и да умреш за своју свету веру, не бој се смрти! Тако су и светитељи умирали за своју веру, и сада су живи и са Христом.

Св. Теодосије Кијевски
Из његовог писма принцу кијевском кога су паписти хтели обратити


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.