Дачићева изјава делује као да он ради за нечије стране интересе, а не државне, националне, српске… Или, као да ради за новце, па је ближи римокатолицима него свом народу. Његово лично мишљење грађане не интересује и није никог брига за то, али он покушава да га наметне. И онда делује да он злоупотребљава своју функцију министра спољних послова и износи приватно мишљење, или став неки лоби групе, која има неке своје интересе и материјалне и личне користи.

+ + +

“Ви мој став знате. Износио сам га више пута. Сматрам да би посета папе Србији била корисна за Србију и за српски народ у целини. Што се тиче интереса српског народа и Србије мислим да би све то било корисно“, оценио је Ивица Дачић, потпредседник владе Србије и министар иностраних послова, на конференцији за новинаре поводом обележавања 100 година од завршетка првог светског рата на свечаности у Катедрали у Београду у присуству бечког кардинала, надбискупа Кристофа Шенборна, 10. новембра. (1)

Бечки надбискуп, кардинал Кристоф Шенборн, који је служио свечану мису, одговарајући на питање да ли је његов долазак на мису допринос настојању да папа посети Србију, рекао да “нема никакав налог од стране папе по овом питању”.  Шенбрунов одговор је можда и последица већ познате скривене и закулисане дипломатије Католичке цркве и Ватикана.

Ничим изазван,  Дачић је поново, ко зна из којих разлога, можда само из њему знаних и онима који из Владе Србије ово исто мисле, направио нови политички испад мешајући се директно у послове и одлуке СПЦ. Јер СПЦ има неприкосновено право да одлучује хоће ли или неће позвати папу из Рима у посету Србији.

До сада СПЦ то није никада учинила и јасно је недавно ставила до знања да то не намерава да учини.

Наглашавамо да се следеће године навршава се 800 година аутекефалности Српске православне цркве (1219-2019). Могуће је да глобалисти, еврофанатици, екуменисти, лаици, анационални кругови у нас, заједно са римокатолицима имају намеру, планирају да баш на тај велики српски јубилеј православних доведу Римског поглавара Франциска у Србију и на тај начин „обележе и увеличају“ наш свети српски јубилеј.

Да доведу интернационалисти на наше славље представнике оних који су Србе прогањали, убијали (клали), силовали, спаљивали куће, римокатоличили и протеривали православне Србе где год су могли.  Баш они „треба“ да својим присуством увеличају наше свечане дане.

Да Срби жртве и тада гледају своје џелате!

Оне који су потаманили у хајци наш народ као дивље животиње у Хрватској, Босни и Херцеговини и у Војводини су убијали Србе где год су стигле хорде усташких убица. Зашто да нам џелати буду гости, чији је то хир?

За чије интересе ради Дачић

Питамо поново: треба ли  све злочине да заборавимо? Да их заборавимо у име будућности, мира, слоге, братског живота, сарадње? Учинили су то већ једном Срби па су тај заборав и велику грешку  скупо платили крајем прошлог века новим протеривањима, убијањима, клањима, спаљивањем имовине, силовањима.

Тако да Дачићева изјава делује као да он ради за нечије стране интересе, а не државне, националне, српске… Или, као да ради за новце, па је ближи римокатолицима него свом народу. Његово лично мишљење грађане не интересује и није никог брига за то, али он покушава да га наметне. И онда дмишљење, или став неки лоби групе, која има неке своје интересе и материјалне и личне користи.

Делује да он злоупотребљава своју функцију министра спољних послова и износи приватно. Не би било добро да Дачић то чини, да манипулише са тако важним и значајним друштвеним и политичким питањима. То би била велика злоупотреба државне функције коју обавља зарад својих приватних интереса.

Треба подсетити да је пре тачно четири месеца, почетком јула,  Дачић  давао сличне изјаве и агитовао у медијима да СПЦ промени одлуку и да прихвати да папа Франциско посети Србију и упути му позив.

Тај поступак, који је Дачић упорно ширио тих дана (8.-9. јула) у српским медијима, изазвао је буру реаговања у политичкој јавности и био је, оценила је већина,  крајње некоректан гест према СПЦ и православним верницима, јер је директно вршио притисак на СПЦ и мешао се у одлуке и послове цркве. И по Уставу то није дозвољено, да се држава меша у послове и одлуке Српске православне цркве (СПЦ)! Посебно да од СПЦ тражи да се не противи Францисковој посети Србији.

Оценили смо тада на основу аргумената, анализа и изјава компетентних саговорника, историчара, професора и познавалаца верских прилика у серији од шест текстова да би одлука СПЦ да позове папу у посету била политички скоро самоубиствен поступак, дугорочно штетан по српске националне и државне интересе. (2)

Са кобним последицама по положај преосталог српског становништва у Хрватској, које је и даље изложено притисцима за исељавање, претњама, пљачкању имовине, шиканирању у атмосфери величања најгорег усташтва и певања песама о покољима и масакрима Срба… Зато се број Срба у Хрватској сваке године смањује. Има их сада једва 4 одсто.

И констатовали смо тада да „нико, па ни Дачић нема права да се игра овакво озбиљним темама и проблемима, зарад остварења неких ситних и пролазних интереса“.

Дачић је тада још тврдио „како би папина посета помогла Србији да одбрани КиМ“!?

Историчар Александар Раковић, и верски аналитичар Драшко Ђеновић доказивали су тада и оценили „да то што Ватикан није признао самопроглашену независност Косова није адут који се може потезати када је реч о папином доласку.

Но, што се тиче Дачића и људи њему сличних уверења,  аргументи изгледа до њих не допиру.

Дачић је још истицао: „Волео бих да се око тога (посете папе Србији) постигне сагласност, а нарочито бих волео да се не играмо са тим, јер је то питање од државног и националног интереса.“

Нико није против, како мисли Дачић, „да се наши званичници срећу са поглаваром католичке цркве“. Али, како каже пок. историчар Драгољуб Живојиновић: „Ствари су сложене и зато што су истовремно уско повезани и црквени и државни интереси“.

Дачић  наш пророк Нострадамус

Ипак највећи скандал Дачић је начинио када је на крају своје изјаве изнео пророчанско уверење „да од папе Франциска нећемо имати бољег саговорника на том месту у наредних неколико векова“.

Искористићемо сада ову добру прилику да питамо потпредседника владе Србије детаљније о овим његовим сазнањима о далекој, вишевековној будућности и пророчанствима о улози папе Франћеска. Да ли је Дачић имао неки контакт са неком пророчицом, гатаром,  јер је оваквим смешним предвиђањима далеке будућности чак конкурисао чувеном пророку Нострадамусу. У сваком случај овакве његове изјаве су свакако неозбиљне, неодговорне и непримерене, а и „језик је очигледно био бржи од памети“, што би рекао српски народ.

Поводом идеје о доласку римског папе у Србију констатујемо следеће:

„На примеру односа Хрвата и Хрватске према Србији и Србима види се сав антагонизам римокатолика према православнима, та слепа нетрпељивост и потреба за потпуним, тоталним уништењем оног који је различит! Главна парола те усташке непријатељске политике према Србима била је: трећину побити, трећину протерати, а трећину покрстити.

Непрестани покушаји довођења папе у Србију имају за циљ да се амнестирају они бискупи и фратри Римокатоличке, на челу са Степинцем, који су починили злочине над Србима у време НДХ. Зато ова акција Римске курије не престаје. То је најопаснија тенденција, која води у нове неспоразуме, неслагања и спорења, а води два суседа, Србију и Хрватску, пред међународне судове.

Утолико су нејасни разлози зашто је бивши председник Србије Т. Николић упорно позивао пре неколико година папу у посету? Које ли је он аргументе и разлоге имао и јесу ли били у интересу Србије? Тома „диплома“ јурио је у Ватикан, „пошто пото“ да доведе папу у Србију, сетио се да зове папу да се прошета до Београда?! Можда му је жеља била да остане записан као председник у чије време је дошло до такве посете? Жеља му се, на срећу, није испунила.

Зато треба СПЦ да тражи (има на то право) да се заустави ово нерациоанално понашање садашњих српских власти, посебно И. Дачића са новим агресивним и непримереним позивањем папе у Србију. Вероватно и он жели да, као Николић, буде обележен и запамћен?!“

Можда је и најновија одлука Сабора СПЦ и јасан став свих српских епископа о томе „да нема поделе Косова и Метохије и да не долази у обзир никакво разграничење и поклањање наше – српске територије туђину“  био један од важних разлога и повода ове нове Дачићеве изјаве о корисности доласка папе за државу Србију, којом је онако бахато, како то може само неодговорна власт, пљуснуо шамарчину свим Србима верницима и припадницима СПЦ, а врху српске цркве упутио јасну поруку.

Извор: „Између јаве и сна“

__________

1.http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politik

2. https://izmedjusnaijave.rs/%d0%bf