СЛАВА МАНАСТИРА ВАЗНЕСЕЊЕ КОД ОВЧАР БАЊЕ 2009.

ИЗ ЗДРАВИЦЕ ЗА РУЧКОМ ПРОТОЈЕРЕЈА ДР ЖАРКА ГАВРИЛОВИЋА

У сваком погледу била су то тешка времена. Људи су се одрицали вере, падали су у блато, бацали иконе, грдили Бога, псовали Св. Саву и још увек има таквих. Тако намесник (архијерејски) таковски каже: Па није Св. Сава био неки (велики) светитељ. Пазите, он грешник може да оцени ко је (колики) светитељ.

Схватио сам врлину нашег народа који није имао мржње нипремакоме, колико ја знам, који није геноцидан народ, није геноцид вршио. Читао сам разне монографије и из Првог светског рата како су Срби носили рањене Бугаре, који су нас били издали, узимали их на раме да би их превијали итд. Зато је и могла да постоји она чувена пословица Мирка Миљанова: „Чојство је кад браним другог од себе, а јунаштво је кад браним себе од другог“. Хоћу да говорим о српској души, која је прожета чистим Православљем. Православљем које није оптерећивало своје вернике да мрзе, као што то чини нама суседна држава, чији су фратри регрутовали највеће злочинце да кољу српски народ. Дакле, имамо част да припадамо часном, царском, поносном српском народу и имамо срећу да припадамо Православљу – највећој висини у погледу вере. Сам суноврат који је сада у свету настао је због тога што људи немају вере. Немају вере ни у погледу добра, победе добра над злом, ни у погледу Бога, победе Бога над Сатаном. Немају, дакле, вере у Господа Исуса Христа, који ће победити антихриста. Сваки онај који нема вере не може ни да верује у Истину. Ако не верује да постоји Истина, како може да истражује истину. Зашто иде у школу? Зашто себе мучи? Ако не верује у правду, не може је ни чинити. Ако не верује у своју девојку, на пример, не може се ни женити њоме. Ако девојка не верује у свога младића, узалуд је нека тзв. љубав њена, која је потпуно приземна и плотска. Православље је највећа котва вере у човечанству. Зато нас је тако мало и зато увек кидишу на нас. Зато су нам наместили Октобарску револуцију, да нам срежу кров и темељ наше православности – Мајку Русију, и да је баце на колена, да се она и после скоро једног века не може лако да дигне на ноге. А сада се ипак диже и показује лепоту Православља.

Никад нисам могао да схватим људе који мрзе друге људе. Ја сам се љутио на многе, многе сам критиковао, мислим с разлогом, али никад нисам мрзео људе које критикујем. Мрзео сам њихове грешке, њихове пропусте, њихове мане, њихову опредељеност за овај свет, а кажу да верују у други свет, њихову опредељеност за мамона а против добра у овоме свету, а кажу да су за бесмртност. Сада је један владика почео да учи да је душа смртна и да не треба толико веровати у Господа Исуса Христа и у Јеванђеље, него у Зизјуласа. Епископ Српске Цркве тилико је заблудео као да је јео бунике и не зна шта прича. Прича да је на Христовом трону и да изиграва Христа и тражи послушност, коју је само Христос могао да има од апостола и то као Онај који је Син Божји, као Онај који је живео чедно, као Онај који је учио богонадахнуто итд. Појединци, само зато што имају чин, захтевају да им се служи као Христу, а чин је имао и Арије, био је свештеник у Александрији, чин је имао и Несторије, па је рашчињен као јеретик итд. Али, авај, немамо снаге да се отарасимо баласти, од оног крпеља који је ушао у свети олтар и сише крв православнима.

Време је славља. Време је да славимо Господа Бога, и време је да се молимо Господу Богу, као што су то чинили апостоли: „Дометни нам вере, Господе!“ Ако вере имамо, ко ће на нас. „Ако сам Ја с вама, никтоже на ви“ (нико на вас не може), рекао је Господ Исус Христос. Све дотле, браћо моја и сестре, док смо ми уз Христа, све нам је јасно у животу, какав живот треба да имамо, какву мисао треба да имамо, јер мисао нажиже жељу у срцу; срце пали разум, разум образлаже грешну жељу и наводи човека да минимизира, да умањује грех и да га чини лепшим, китњастијим него што је то врлина, а знамо врло добро да је врлина висила под трновим венцем, а да је порок владао у дворовима. Томе нас уче и Свето Писмо и историја. Учи нас и практичан живот.

Нека би Бог дао да се ово мало сестринство умножи и да буде расадник племенитих људи и жена. Јер и жена је човек, друга половина човека, врло битна за човека. Само они који ума немају могу да кажу да је жена нужно зло или жене да кажу да је човек нужно зло. Бог је створио мушко и женско и оно што је Бог саставио, човек нема права да раздваја/.../ Данас у нашој држави, порочни људи доносе некакав закон против дискриминације, чиме штите оне накарадне, најгоре сатанисте. А ми испадосмо мањина, нас нико не штити. Српски народ нико не штити на Косову, српски народ нико не штити у Србији. Ми смо, дакле, дискриминисани, ми који Бога исповедамо, по Божјим упутима живимо, ми смо постали некаква мањина коју они желе да осуде на пропаст. Али наш народ има једну лепу изреку, као што су све народне изреке просте, јеванђелске: „На мрзану кућа остаје“. На ономе кога мрзе остане кућа и он је наслеђује. И у Православљу ће остати као семе или као со, кога ће бити мало, али без кога ће свако јело бити бљутаво и сваки човеков живот накарадан. Накарадан је зато што се клањају Мамону, што верују у новац, у уживања. У Француској је забележено да је један педофил 350-оро деце искористио и побио и закопао у своју башту. Јуче је откривено 50 педофила, а причало се пре месец дана да је идентификовано и ухваћено 200 педофила у свету. И ти људи који су најнастранији траже да усвоје децу. Шта ће њима деца, кад немају родитељског нагона? Када немају ништа друго него само голо, животињско, сатанско, зло уживање. Ни животиње тако не живе. И шта та пошаст производи? Какав криминал, каква убиства, какву отимачину. Ви знате да је Версаћија (чувеног модног креатора) убио његов „партнер“. А много је таквих који убијају, кољу своје жртве, од којих су многи пронађени закопани, а неки су и нестали. Неко коље да од жртава узме органе, да их искористи у оном најгорем смислу речи.

Гледамо на телевизији емисију „Да или не“, коју води једна новинарка више хистерична него што је нормална, новинарка која не уме да се влада, која свакога прекида усред речи, која је неки мали бог само зато што има неког „богића“ горе у власти и ставио је на то место да друге мучи. Она ислеђује људе који су желели да опораве нашу омладину и да се она не бави дрогом. Марксисти су говорили да је религија опијум за народ. Ми смо дочекали да опијум буде религија наше деце. Поразно је то. А дошло је отуда што људи немају вере, немају Бога, не стиде се Бога; Бога се не боје, људи се не стиде, могу да раде шта год хоће. Што је Његош у „Горском вијенцу“ казао кроз уста једне женске особе:

„Закон ми је што ми срце жуди,

Што не жуди у Коран не пише.“

Трудите се, мили моји, да идете стазама Светосавља, стазама Православља, јер Светосавље није ништа друго него оплемењено, посрбљено, посребрено, позлаћено Православље за наш народ. Тако је Свети Сава мудро славе претворио у заједничко састајалиште у љубави, јер је и сам Господ рекао: Волите се; по томе ће свет познати да сте моји ученици, ако имате љубави међу собом. Зато и ја кажем: ко год нема љубави у Цркви нашој, није Христов, него Сатанин. Св. Јован Богослов каже у своме Јеванђељу: Ваш је отац ђаво. Мисли на фарисеје. Ђаво лаже, он мрзи и говори све што не треба. Тако и међу нама има фарисеја. И међу нама има апостола који брзо плану и брзо се и гасе. Има и ученика које смо презрели – најбољи људи које смо имали умрли су ван Србије: Св. Сава, Николај Велимировић, владар наш Краљ Милутин. Нису се Срби показали достојни. Нису – због Вука Бранковића и због Вукова којих и данас има, због изрода којих и данас има/.../ Ови из државе продају Косово, ови из Цркве продају манастире на Косову. Припремају неку назови епископију или архиепископију у Албанији, њој да потчине наше манастире. Наша Црква је потписала неки Меморандум о добрим намерама, да уступи Шиптарима да они обнове оне светиње које су сами порушили, а они немају појма ни шта је Црква, ни како се зида, ни где је олтар итд., а један, а није један, него славан, владика Артемије бори се да Црква узме та средства и да Црква поправља оно што су Шиптари у бесу, на очиглед међународне заједнице и у њиховом присуству порушили. Они који су нас бомбардовали, пустили су, да тако условно кажем, псе да људе истерају, да им поруше куће, манастире итд.

Зато вас молим, чувајте то Православље које је нас сачувало кроз векове и које ће нас чувати док год будемо верни. Оног момента када напустимо Православље нас више неће бити као народа. Ми смо и сада стали на танке гране. Остало је Срба за под шљиву. Наше жене постале су саможиве, неће да рађају, неће да се удају, неће да иду у манастире, лутају улицама. Нека ми се опрости, али боли ме, то је рана мени дубока: Лутају улицама као јаловице, не знају ни где им је место, а шта је жена без детета? Скресано дрво. Нема праве жене која нема дете. Осим, ако није монахиња, ако није невеста Христова, ако се није предала вишем циљу. А неће мушкарци да се жене, неће девојке да се удају, неће девојке да остану на селу, иду у град. Онда момци остају сами на селу, па кад дође 30-40 година иду у Албанију и мешају тако нашу лепу расу, која је генетски чиста, која је дала Теслу –свештеничког сина, Михаила Пупина – толиког верника да му није раван скоро нико од свештених лица, Миланковића и много других мудрих и значајних људи, јер није било тада још греха родоскрнављења, инцеста, а како су комунисти дошли све нам је наопако пошло.

Зато молим вас, настојте на следећим изборима да изаберете Божије људе. Ово сад што сте изабрали, мућкове сте изабрали. И после Тита – Тито! Ево васкрсава његов култ,  а то је нама омча око врата.

Изаберите Божије људе, Светосавце, који ће управљати државом као својим домом, који неће красти државу. Прочитајте оно лепо дело Св. вл. Николаја „Не кради државу“, па ћете видети шта значи поштен политичар, а не као што је рекао један покојни политичар, када му је казано да треба да буде поштен. „Ко хоће морал, нека иде у Цркву, морала нема у политици.“ Ако је тако онда смо ми обрали бостан, само зелен, не зрео.

Нека вас Бог благослови и нека вас чува. Нека вама и вашима да добро здравље, чисту савест и исправности пред Богом. Када се вратите кући, покажите лик Христов који је на вама, па онда другима, да би и они вас волели и ви њих, да би се српски род помоћу божанске љубави, како је често то говорио и Бога молио Св. вл. Николај, сложио, обожио и умножио. Без овога трога нема ниједне врлине у српском народу.

Приредили:

Православни верници Епархије жичке СПЦ

Ускоро следи:

-   разговори са учешћем: др Миодрага Петровића и Жељка Которанина