Мудри хришћанин не губи вријеме покушавајући објаснити Божји програм неком атеисти; то је једноставно бацање бисера пред свиње. То је исто као да слијепцу покушавате објаснити залазак сунца или расправљати о квантној физици са кућним љубимцем. Безбожник не може примити било какво духовно знање без помоћи Светог Духа.

С друге стране, човјек просвијетљен Духом Божјим може разумјети те прекрасне истине, ма био тесар, лимар или рибар. Можда никада није видио свијета мимо свог села, можда никад није би у школским клупама, али ипак може разумјети дубоке тајне Ријечи Божије па чак о њима подучавати друге.

Начини откровења, надахнућа и просветљења описани су у Новом Завјету (у Првој Посланици Коринћанима). Они нам говоре како су апостолима по Духу Светоме обзнањене те прекрасне истине, како су нам они те истине по надахнућу Духа Светога предали и како их ми просветљењем Дуга Светог разумијемо.

Наводи из Посланице говоре да је Бог сабрао прекрасне истине које није могуће разоткрити људским чулима, него их Он открива онима који га љубе. Наведена су три органа (око, уво и срце, то јест ум) помоћу којих сазнајемо земаљско, али они нијесу довољни за примање духовних истина, јер је за то нужан Дух Божји.

Људи никада не могу доћи до најважнијих сазнања – научним истраживањима или филозофским трагањима. Људски ум, да је остао препуштен сам себи, никада не би могао разоткрити прекрасне тајне које су обзнањене на почетку раздобља јеванђеља. ЉУДСКИ ЈЕ РАЗУМ ПОТПУНО НЕПРИКЛАДАН ЗА НАЛАЖЕЊЕ ИСТИНЕ О БОГУ.

Извор: "Седмица.ме"