header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Случај Ненада Илића и његовог порода по други пут (+21)
Случај Ненада Илића и његовог порода по други пут (+21) Штампај Е-пошта
петак, 22 фебруар 2019

 Новотарски поп Ненад Илић својим поступцима превазилази сва бешчашћа досад виђена међу црквеним петоколонашима, инсталираним у СПЦ  од стране мрачних сила зарад рушења њеног угледа.

 Уместо да се сакрије у мишју рупу и покрије ушима, он јавно иступа и у интервјуу "Недељнику" понавља речи хвале за свој неваспитани и безобразни пород:

Искрено поредим своју децу са собом у њиховим годинама. У неким областима сам можда био зрелији, али они су у неким другим областима зрелији од мене тад, можда и сада. Што се Богдана тиче, доброта и добронамерност коју показује у свакодневној комуникацији са људима које среће је већа од моје доброте тада. Наравно, користи и неке свађалачке форме рвања пред публиком које ће увек бити популарне, али сигуран сам да деца у њему препознају управо ту блесаву и неоптерећену добронамерност и због тога га прате у толиком броју. Талентован је, а шири добру вољу и у животу и на јавној сцени...“

Чег се паметан стиди...

Илић изнова оправдава и хвали содомитске скаредности представе „Олимп“, коју су у Београду изводили перверзњаци из Европе. И то правда некаквом жељом за Христом. То је срамно и недостојно сваког часног човека, а камоли неког који Пречистом Христу приноси Свету литургију:

Знао сам да ће се многи саблазнати, али нисам могао а да не будем искрен и искажем своје поштовање према великом и професионално успешном труду екипе тог фамозног „Олимпа“. Био сам фасциниран искреношћу и трудом с којим су присталице неопаганизма, у побуни против савремене нехумане цивилизације, обрадиле грчке митове. Пожелео сам да ми хришћани нешто слично као наш одговор, са сличним даром, трошењем снаге и енергијом урадимо у култури. И онда саблазан од стране „мојих“. Неки су чак тражили од патријарха да ми уведе одређене санкције због саблажњавања верника. Написао сам Његовој Светости један мањи есеј са образложењем мог става и тиме смо закључили непотребне неспоразуме.

Детаљ из порнографске представе "Олимп"

Кад ме неко пита шта мислим о проблему са вакцинама, ја га упутим на лекаре вернике. Мислио сам да је природно да би мени могли да поверују кад се ради о култури, позоришту... Али не лези враже.  У сваком случају то је за нама. До следећег случаја успешног уметничког дела које нема хришћански садржај, али може да побуди на хришћански одговор. Свет је жељнији Христа него што то ми у Цркви обично видимо. А та жеља може да се изражава на начин који нам се не чини доличан. Хвала Богу, те Црква не може бити легло малограђанштине, сем у споредним манифестацијама повремених институционалних обољења.

Због свега овога, а сматрајући истину лековитом (после дугог вагања у Уредништву), објављујемо подробну анализу Илићевих накарадних ставова.

+ + +

Иван Савић
СЛУЧАЈ О. НЕНАДА ИЛИЋА И АПОКАЛИПСА РОДИТЕЉСТВА У СРБИЈИ

...Мислим да је то тачка код које о. Ненад греши: он не схвата да клирик Цркве Христове има много већу одговорност од обичног уметника или било каквог лаика. Изјава човека у мантији се тумачи као глас Цркве, путоказ верном (и осталом) народу како Црква мисли. Свештеници, као служитељи Бога живога, представљају Цркву свуда где се налазе, они свуда представљају своју веру, ма где били, у аутобусу, у продавници. Они су посвећени. Зато се канони односе и на спољашњи вид клирика, на њихову одећу, захтевајући да они свугде у јавности носе мантију. Као што официр у униформи представља своју установу – војску, свуда где се налази. Људи суде о установи по њему...

Да се не каљамо неваљалством,

те да се не би морали понова прати

својом крвљу и својим сузама.

Св. Владика Николај

Ових дана се у медијима појавио чланак о некада ђакону, сада свештенику, пароху Амстердамском, Ненаду Илићу и његовом сину Богдану, који има уметничко име на Јутјубу – Бака прасе.1

Да будем искрен, нисам ни знао за то, не пратим јутјубере, нарочито не са таквим садржајем. За о. Ненада сам знао, и у великој мери поштујем храброст, отвореност, расуђивање и елоквенцију тог човека, који јавно у медијима говори оно што многи клирици мисле а не смеју да кажу, и то на уверљив начин, не повлађујући ни медијским алама, које би да блате Цркву по сваку цену причама о возном парку владика (јер се отприлике толико разумеју у Цркву), али ни владикама, које би да се неке теме не потежу у јавности. Другим речима, човек је за отворен, конструктиван дијалог зрелих људи, за промене на боље и у друштву и у Цркви, и то поштујем.

Са друге стране, никако нисам могао да се сложим са његовом изјавом о представи „Олимп“, коју анализира као позоришни уметник: "Глумци и глумице су махом голи, а да та голотиња нема везе ни са порнографијом, ни са провокацијом малограђанштине, па чак ни са подвученом еротиком - она је само једно од средстава за искрено улажење у проблеме људског постојања. Нема подразумевања. Извођачи су буквално оголели себе"2. Ту представу он чак саветује младим богословима да гледају: „Снимак ове изузетне представе требало би приказивати, ако не у богословијама, а оно сигурно на Богословским факултетима. Да би будући свештеници и теолози могли на време да нађу прави одговор на крик овог времена - „дајте нам нешто заиста ново!”3 Не знам да ли је његова изјава изазвала неку реакцију у вишим црквеним круговима, али међу верујућим људима је изазвала саблазан. Код мене такође.

Само да наведем неке од саблажњивих момената, које су медији издвојили: на почетку представе глумци голи, „ко од мајке рођени“, скачу на бини, тресући своје полне органе, док не дођуу стање ерекције. Дивно! У току представе глуме хомосексуалне односе, лижу анус један другоме, оргијају са женским партнерима, сви голи, све се види. Одлично, мислим да богословима баш ово недостаје, таман пре брака (у који, по канонима треба да уђу невини, као и попадија) и рукополагања, да се уведу отворено у све „чари брачног живота“, као и настраности - да виде и то како се заиста ради. Можда да им се организује као свечано дипломско вече показивање представе, и да обавезно доведу будуће попадије у „биоскоп“, све у склопу богословског образовања... Не знам само како би избацили из свести те слике, како би се молили после тога. 

Немам ништа против да ту представу тумачи неки позоришни уметник али зашто ту представу (која притом траје 24 часа) показивати богословима, који треба да буду наставници хришћанима, који треба да буду „со земљи“ и „светлост свету“, који треба да руководе Црквом?! Чему у Цркви авангардна уметност?! Црква има свој језик и своју уметност.

Мислим да је то тачка код које о. Ненад греши: он не схвата да клирик Цркве Христове има много већу одговорност од обичног уметника или било каквог лаика. Изјава човека у мантији се тумачи као глас Цркве, путоказ верном (и осталом) народу како Црква мисли. Свештеници, као служитељи Бога живога, представљају Цркву свуда где се налазе, они свуда представљају своју веру, ма где били, у аутобусу, у продавници. Они су посвећени. Зато се канони односе и на спољашњи вид клирика, на њихову одећу, захтевајући да они свугде у јавности носе мантију 4. Као што официр у униформи представља своју установу – војску, свуда где се налази. Људи суде о установи по њему.

То је основна ствар. То није приватна ствар, и то би неко требало да му каже. Он је „род изабрани“, човек посвећен служењу олтару Божијем и верном народу. Шта се мене, као хришћанина тичу ти гологузани који 24 час скачу по бини, да ли ћу ја бити бољи хришћанин због тога? Сумњам. Мислим да та представа нема ништа са Христовом проповеђу, иако можда има неке далеке додирне тачке, како о. Илић тумачи, које ја или било који лаик, вероватно, не можемо да пронађемо. Можда о. Илић заиста не види ништа еротско нити порнографско у овој представи, можда су глумци заиста оголели себе, ја само видим да су они заиста потпуно голи и да изводе паганске оргије на сцени. Можда сам ја прост човек, нек ми опрости, али је тако. Нисмо сви позоришни уметници.

Ја разумем да је о. Илић широк човек, али мантија човека обавезује да одбаци своје старо „ја“ и посвети се служењу Богу и ближњему, и то на начин како Црква учи и заповеда. Свештенство православне Цркве постоји већ 2000 година и ја никад нисам чуо да су саветовали да се гледају дионизијске представе ради духовног узрастања. Напротив.

Тако стото правило Пето – Шестог Васељенског Сабора забрањује блудописна изображења: „Очи твоје да гледају право, и поврх свега што се чува, чувај срце своје, саветује Премудрост; јер телесна чувства лако преносе своје утицаје у душу. Зато забрањујемо да се немају ни на који начин убудуће цртати слике, било на даскама или на нечему другом, које заносе очи и ум развраћају, и које узбуђују ватру нечисте похоте. А који се усуди тако учинити, да буде одлучен“. 5

Такође, из живота духовних лица, мора бити одстрањено све што може да саблазни паству. Сагласно 24. правилу Трулского сабора:

„Не смије нико, који припада свештеноме чину, или калуђер, да одлази на коњске трке, или да присуствује позоришним играма. Исто тако, и ако један клирик буде позван на свадбу, чим се покажу игре, које има да замањују, нека устане и с мјеста нека се удаљи, јер тако заповједа наука отаца наших. А који се у томе затече, нека или престане, или нека се свргне.“ 6

Такође, правило 51. истог сабора каже:

Одлучно забрањује овај свети и васељенски сабор, да бивају такозвани лакрдијаши и њихова приказивања, за тијем приказивања ловачка и плесања на позорницама. А који повриједи ово правило, и ода се чему од овога што је забрањено, ако је клирик, нека се свргне, ако ли је свјетовњак, нека се одлучи. (Трул. 24, 65, 66; Лаодик. 54; Картаг. 15)7

Коментар Никодима Милаша: О играма, које врше кловнови (μίμοι) у позориштима, о чему говори 51. правило тог сабора, мрачнију представу не можемо ни да замислимо, од оне, коју нам дају оци и учитељи древне црква. Све те игре имале су за свој задатак да представе пред погледом гледаоца све најнеморалније и што може да побуђује најгнусније пороке да би, на такав начин, приучили младеж да се наслађује најпрефињенијим развратом. 9

Дакле, канони јасно захтевају да се клирик, чим види саблажњиву представу (у позоришту, на свадби или било где), одмах удаљи и да се хришћанин, који учествује на било који начин (макар само посматрајући), у позоришним представама попут представе „Олимп“ – одлучи од Цркве, а ако је клирик, по општем правилу – да се низвргне, тј. рашчини. А камоли још да је препоручује, и то богословима!

Да ли о. Илић зна за ова правила? Мислим да је његова грешка што, упркос својој ширини и дубини, не познаје правила Цркве. А као клирик би морао да их познаје и влада се по њима. Али, ако их ни он не познаје, надлежни архијереј би морао да их познаје и да га уразуми у складу са њима, да престане да саблажњава народ. Ако се не покаје и не послуша – да га рашчини.

Међутим, у случају о. Ненада, он је после те своје изјаве чак напредовао и постао свештеник, и то парох Амстердамски 10. Рукоположио га је, како пишу медији, нико други до бивши православни епископ, садашњи бискуп Гргур Њемачки, човек, који је заједно са католицима у Дубровнику, такорећи усташама, изговарао њихов јеретички символ вере и тим чином и сам постао јеретик. 11. Јер се „срцем верује а устима исповеда“. Али добро. Нејасно је још зашто га је рукополагао бискуп Гргур а не његов надлежни епископ Лука Западноевропски, но добро, то је њихова ствар...

Овде сам изнео своје неслагање са његовом изјавом да бих скренуо пажњу да свештеник мора да пази шта ради у јавности. Кажем опет, немам ништа лично против о. Ненада, али правила Цркве су правила Цркве и сви клирици и лаици су дужни да их поштују.

Повод за овај текст је његово ново појављивање у јавности, са својим сином Богданом, који има 22 године, снима видео-снимке и качи их на јутјуб каналу „Бака прасе“. Његов син је јако популаран међу децом основно и средње-школског узраста и недавно је гостовао у Новом Саду, у тржном центру, где је настао стампедо деце и била је угрожена њихова безбедност. Тако је доспео у жижу јавности. 12

Опет, да о. Ненад није свештеник, и да се не појављује на снимцима свог сина заједно са њим, коментаришући разне ствари, ја вероватно не бих сео да пишем о теми једног „јутјубера“, међутим, пошто један клирик Цркве наступа у јавности заједно са тим јутјубером, на тај начин му дајући некакав легитимитет, онда то дело постаје опште црквено и подложно је јавној критици.

Да видимо прво какав треба да буде свештеник, по учењу Цркве, пошто се овде ради и о томе...

Свештеник треба да буде човек беспрекорног живота. Има се у виду човек који заслужује поштовање, добар, који се са разумевањем односи према ближњима, образац и пример хришћанина, на кога се паства угледа.

Свештеник мора бити „једе жене муж“, дакле, једном жењен, да има расуђивање, да буде озбиљан, гостопримљив, способан да научи и покара. Он у свакој ситуацији треба да влада собом, да буде узоран домаћин свог дома, добар отац својој деци (ако не може да васпита своје домаће, како ће васпитати парохијане?). Свештеник не сме да буде пијаница, гневљив, поткупљив, коцкар, блудник...

Неки од разлога за губљење чина или немогућност да се ступи уклир су: други брак, прељуба, убиство, содомија (хомосексуалност), уопште неморалан живот, физички недостатак на шакама, свештеник и попадија морају бити девственици пре брака.

Зашто Црква не дозвољава нпр. други брак својим свештеницима? Управо зато што свештеник мора бити пример својој пастви, а брак је највећа друштвена светиња, основа на којој друштво почива - домаћа црква. Зато је развод брака или, уопште, други брак из било ког разлога недопустив за свештенство, јер би у народу ослабио високе хришћанске породичне моралне норме. Јер „кад може свештеник да се разведе, зашто не них могао и ја?“.

Видимо како високе захтеве ставља Црква пред своје свештенослужитеље, који је и представљају у друштву. Шта се десило код о. Ненада? Морам прво рећи да никако не желим да овај текст буде нека критика његове личности, његовог личног живота или његовог сина, али пошто су они постали јавне личности, просто су себе изложили и јавној критици. Верујем да о. Ненад није сујетан човек и да ће све овде речено примити хришћански.

Просто речено, син о. Ненада – Богдан, развраћа србску омладину и саблажњава је својим видео снимцима. Док сам писао овај текст, морао сам да погледам неколико његових снимака и заиста сам се уверио да су они – просто одвратни. Немам другу реч за тај простаклук, који се ничим не може оправдати и који хришћанском моралу може бити само одвратан, чак болестан, демонски, будући да је потпуно бесмислен и непотребан, а притом претеран - у суштини права порнографија.

Морам да напоменем да о. Ненад не подржава речник свога сина нити његове скаредности, очигледно је да је он против тога, али, он касније учествује с њим коментаришући неке његове снимке у јавности. Притом, не мислим ни да треба осуђивати о. Ненада због понашања његовог сина, јер то свакоме може да се деси. Деца су самосталне личности и нису увек само родитељи они који доводе до ових или оних ситуација, мада су они сигурно најодговорнији, јер је њима Бог дао власт над децом. Мислим да би осуђивање о. Ненада као родитеља било фарисејско лицемерје, напротив, као родитељ саосећам са њим.

Морам да упозорим гледаоце да се овим снимцима толико псује и говоре скаредности, да је тешко гледати и матором човеку, као што сам ја, а камоли људима нешто преко 18 година. У сваком случају, родитељима никако не препоручујем да гледају у присутству млађих. Нећу овде свој текст прљати приказивањем истих, само ћу поставити линкове, па ко може да преслуша, нека слуша. Овде је само мало део репертоара „Бака прасета“:

 

УПОЗОРЕЊЕ: ПОРНОГРАФСКИ ТЕКСТОВИ!!!

 

https://www.youtube.com/watch?v=SpmSotB0i_I 2 DEVOJKE U ISTO VREME? - DA LI SI IKADA /w Tamara

https://www.youtube.com/watch?v=e6bdvxbei7E BAKAPRASE X CHODA - HASL (OFFICIAL VIDEO)

https://www.youtube.com/watch?v=1M7npxDbZks BakaPrase - Teretana (Official Music Video) ft. Unuci

Овде заједно са сином коментарише неке његове спотове, у којима такође има немало вулгарности:

https://www.youtube.com/watch?v=RFJKCfpqROo  TATA OCENJUJE MOJE PESME - BLEJA U TURSKOJ

https://www.youtube.com/watch?v=iogYIpqXUfs  TATA MI OCENJUJE STARE KLIPOVE

Такође, о. Ненад је са својим сином и женом снимио неколико заједничких наступа.

Ове снимке препручујем да погледате и молим читаоце да ми кажу да ли је ово примерно понашање једног свештеника:

MAMA vs TATA - KADA SAM PRVI PUT...?

https://www.youtube.com/watch?v=BNdM_dmd1FY  MAMA vs TATA - DA LI STE IKADA KRALI?

Мислим да је на овим сниmцима својим понашањем нарушио норме, које Црква поставља пред своје свештенослужитеље, критикујући снимке свог сина, док је, међутим, требало да најстроже осуди њихов садржај, и да на првом месту, не учествује у његовим снимцима, јер је тако дао повод за саблазан. Он овако, као свештеник, саблажњава и верујући народ, коментаришући снимке са псовкама, са вртењем задњице, да простите, али и заводи омладину, која гледа и може да помисли: „Па добро, ако овај свештеник може ово да гледа, то и није тако страшно“. А јесте страшно.

Можда он мисли да је ово начин мисионарења и проповеди младим људима, некима сигурно јесте, али мени то личи на католички пропали покушај проповеди дрогираној омладини по дискотекама, који је завршио „кловновским“ и свим осталим промашеним мисама, са тоталним смањењем католичке пастве, због којих се њихови храмови широм Европе продају и претварају у пивнице и дискотеке. На жалост, тај масонски пројекат је код њих успео. Питање је да ли ће и код нас.

Такође, поставља се питање: „Којег то Христа и које хришћанство проповеда о. Ненад Илић, учествујући у снимцима свог сина, који шири неморал србској, иовако дезорјентисаној омладини?“ Је ли то Христос Светог Саве, који се замонашио са 17 година, или је то неки његов Христос са паганског Олимпа?

Заиста мислим да би виша црквена власт морала да реагује овим поводом, иначе ће наша црква, која је иначе врло пољуљана изнутра модернистичким учењима (сетимо се само владике Максима, који тврди да је потомак мајмуна!), бити још више раслабљена, а народ у целини (нарочито омладина) бити још више морално дезорјентисан. Јер „кад може син о. Ненада да псује као кочијаш и да снима простачке спотове, које гледа заједно са оцем, зашто то не бих могао и ја?“

На тај начин, деловање о. Ненада је клин, који се забија у, до сада, монолитно хришћанско учење о моралу, јер он својим поступцима проповеда неки други морал – који није хришћански, док сам у чину свештеника представља Цркву.

Толико о оцу Ненаду Илићу.

Још једна ствар ми пада у очи, прегледајући ове несрећне спотове, а то је понашање његовог сина, нарочито на заједничким снимцима. Не желим да критикујем ничије дете, али овде морам да коментаришем његово понашање, пошто је јавна личност, и има утицаја на србски народ у целини.

Гледајући ове снимке, ја сам мислио да момак има 13-14 година, пошто испушта скоро неартикулисане крике кад разговара са оцем, маше песницама на њега и прети да ће га ударити. Ипак, испоставља се да је то шала. Међутим, тај млади човек има већ 22 године, и да живимо у неко нормално време, већ би се увелико спремао за женидбу, стичући завршну зрелост за самосталан живот и заснивање породице. Гледајући његово понашање, та идеја ми је неспојива са реалношћу.

Морам да кажем да је његово понашање симптоматично за данашњу омладину, тако се понаша хиљаде деце у Србији, и они су знак на узбуну данашњим родитељима. Он има милион „сабскрајбера“ – потписника, који прате његове снимке! И то су углавном деца у основној школи, што је посебно трагично, а мислим да би и он требало да се запита какве везе има један 22-годишњак са децом у основној школи.

Зашто ти „гејмери“, „јутјубери“ и остали интернет-деривати постају такви?

Проучавајући катастрофални утицај интернета, видео-игара и друштвених мрежа на децу, наишао сам на следеће закључке: претерано излагање видео играма (више од сат времена дневно, за основно-школску децу) има за последицу заостајање у развоју. Нарочито у психо-социјалном смислу, зато што се коришћењем рачунара развијају центри у мозгу, који тада не треба да се развијају већ касније, а не развијају се они, који треба да се развијају - на првом месту центри за емотивни развој, који нам касније (од пубертета) омогућавају да изграђујемо нормалне односе са другим људима. Зато је већина те интернет-деце психички неразвијена, да не кажем заостала у развоју. У сваком случају – емотивно незрела.

Има још једна тема, које бих се дотакао овде, будући да је та тема код његовог сина често присутна – порнографија. Судећи по његовим снимцима, чини се да је он и у ову несрећу забраздио. По мишљењу ауторитета за ту област, порнографија дефинитивно изазива тешку зависност, с тиме што видљиво мења структуру мозга. 13 Нема потребе да кажемо да су зависници од порнографије такође бића заустављена у психолошком развоју, нарочито млади. Осим тога, постоји једна битна педагошка карактеристика: децу, која су била изложена порнографији – немогуће је после тога васпитавати. За њих више не постоје никакви ауторитети, никакви табуи. Отприлике - све је дозвољено,. Имате овде изванредно предавање на ту тему:

 

Драги родитељи, ако мислите да је порнографија мало распрострањена међу данашњом децом, морам да вас обавестим да постоји велики број деце, и мушког и женског пола, који су овисници од порнографије, коју су први пут гледали са само 8 година, као ова енглескиња из овог чланка:https://www.telegraph.co.uk/women/sex/i

За крај, ако сте мислили да „Бака прасе“ и његов отац нису ваш проблем, морам да вас разочарам јер је популарност овог и њему сличних вулгарних јутјубера међу основно-школском децом огромна – они имају преко милион потписника! Морам да вам покажем и овај снимак на коме око хиљаду деце из Врања пева његове скаредне стихове, заједно са њим. Њих су довели њихови родитељи, и то су вероватно све његови потписници на ЈТ каналу. Да ли мислите да ваше дете или неко од његових вршњака из основне школе није гледао његове снимке? Распитајте се.

А сада погледајте ово, драги родитељи и плачите! Негде на 3:35 почиње његов јавни наступ у коме он заједно са својим обожаваоцима из основне школе, пева скаредности. 

https://www.youtube.com/watch?v=KA4FKv82SSs  KONAČNO SMO SE SRELI...

Другим речима, основе наше културе се обесмишљавају и изврћу, а држава и црква ћуте и праве се да се ништа не догађа... После ћемо се питати ко нам је крив и вероватно ће то бити Запад, Нато или неко тамо трећи.

Питам се да ли је у Врању или неком другом нашем граду на Светог Саву ове године било толико деце да рецитују стихове о Светом Сави? Мислим да је овај снимак аларм за узбуну и нашем врху цркве, као и нама, родитељима. О држави која симулира своје постојање да не говорим у ситуацији када министар културе критикује ријалити програме а неки чланови владе га критикују говорећи му да се „не меша у свој посао“. Васпитање и култура у медијима се обесмишљавају, а простаклук и порнографија се намећу и шире као куга.

Немојмо после да се чудимо кад дођу богати странци да нам, преко наших центара за социјални рад, отимају децу за мале паре, и одводе их у иностранство! Ако родитељи не воде рачуна о васпитању деце и спасењу њихових душа, доћи ће ђаво по своје, у виду болесних и поткупљивих људи, и узеће им децу! Неће то бити први пут у историји да се побеђенима узима деца и од њих да се праве непријатељи матичног народа.

Јер ми смо побеђени, не само политички, после 2000. године, већ пре свега духовно-идентитетски. Србски народ се одрекао свог хришћанског идентитета и кренуо у потрагу за неком туђом срећом, у неком туђем свету. И тако постао самом себи туђ. Ако ти не поштујеш самог себе, тј. своју хиљадугодишњу хришћанску културу у својој земљи, како очекујеш да те поштују други, ма ко и ма какви да су они? Кад они виде да ти ни сам не знаш ко си, одмах ће наћи начина да те искористе, јер си глуп, а они су подмукли. Сам си крив!

Почујмо сада речи Светог Владике Николаја, које нисмо послушали кад је требало и зато смо данас овде:

„Шта сада да радимо? Све само не оно што смо радили у времену између два Светска рата.

Да не грешимо, те да понова не испаштамо.

Да не вређамо Цара Господа Бога, те да не заслужимо још већу казну, авај, без помиловања.

Да се не каљамо неваљалством, те да се не би морали понова прати својом крвљу и својим сузама.

Да не газимо светиње предака наших, те да не би опет били прегажени.

Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом.

Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.

Нека се свак, ко је српски родољуб, пашти да задобије царство небеско, којим се једино може одржати царство земаљско на дуже време.

Кад је наш народ рекао: правда држи земљу и градове, као да је рекао: царство небеско држи царство земаљско. Јер, правда је једна сила од многих сила царства небеснога. Једна друга сила јесте вера, трећа љубав, четврта истина, пета милост, шеста мудрост, седма чистота, и тако скоро без броја и без краја.

Размислите коју од ових сила имате, а коју немате. По журите да их све задобијете. Тако ћете бити савршени као Отац ваш небесни што је савршен. Тако ћете одолети мрачним силама пакла, које су биле преовладале нашом државом, које ће нас и у сећању дуго морити као што мори страшан сан. И тако ћете најзад, оружани силом небеском, најбоље потврдити и своје родољубље и свој назив православних хришћана. Нека вам је на помоћ Господ Христос, са Оцем и Духом Светим на век века. Амин.“ 14

За крај, да завршим речима о. Ненада Илића, са којима се апсолутно слажем:

„Ако под хитно не почнемо да обнављамо урушени морал, наше друштво биће суочено са страховитим потресима. Последице могу бити несагледиве.“ 15

Помоз' Боже јаднијем Србима! (Његош)

На св. апостола Тимотеја. 2019.

 

Повезани текстови:

- Новотарац Ненад Илић и његова породица - разуларени Содом или ивер не пада далеко од кладе (видео) 

- Још о Ненаду Илићу или како је обмануо остарелог и болесног патријарха Павла

 

НАПОМЕНЕ, 22.1./4.2.2019.:

1. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/slucaj-baka-praseta-djakon-nenad-ilic

2. https://vesti-online.com/NASI-LJUDI/Evropa/684852/Nenad-Ilic-staresina-crkve-u-Amsterdamu

3. http://www.politika.rs/scc/clanak/389579/Dakon-Ilic-Olimp-treba-prikazivati-na-Bogoslovskom-fakultetu

4. Правило 27. Трулского сабора

Никакав клирик нека не надијева одјеће, која му не приличи, ни кад у граду борави, ни кад иде на пут, него нека носи хаљине, које су већ одређене за оне, који клиру припадају;

5. http://www.rastko.rs/rastko/delo/11053#V_VI_100

6. Исто.

7. Исто.

8. Исто.

9. https://azbyka.ru/otechnik/Nikodim_Milash/

10. https://vesti-online.com/NASI-LJUDI/Evropa/684852/Nenad-Ilic-staresina-crkve-u-Amsterdamu

11. http://urednik.dubrovacki.hr/zupanija/dubrovnik/clanak/id/

Тиме је нарушио и 45. апостолско правило: Епископ, или презвитер, или ђакон, који се буде са јеретиком само и молио, нека се одлучи; ако им пак допусти као клирицима, да исто раде, нека се свргне. (Ап. 10, 11, 46, 64; 3. Вас. 2, 4; Лаод. 6, 9, 32, 33, 34, 37; Тим. Александр. 9)

12. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/slucaj-baka-praseta-djakon-nenad-ilic-

13. http://ozonpress.net/zdravlje/kako-pornografija-utice-na-nas-mozak/

14. https://svetosavlje.org/kroz-tamnicki-prozor/2/

15. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo

Извор: "Православна породица"

 

 

Последњи пут ажурирано ( среда, 27 фебруар 2019 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 21 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

МОЛБА

Молимо наше цењене посетиоце да се у својим молитвама помоле Господу и за здравље и спасење душе Данијеле, Љиљане и Радована.

 Унапред се захваљујемо!


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.