Пишеш да те мори нека неодољива и необјашњива жалост. Телесно си здрава, кућа пуна, али срце празно. Управо срце ти је пуно мрачне жалости. Приморана одлазиш на забаве и весеља, али то још више повећава жалост.

Пази добро, то је опасна бољетица душе. Она може душу сасвим умртвити. Такву жалост црква сматра смртним грехом. Јер по речима апостола има две врсте жалости: жалост која је по Богу доноси покајање за спасење – а жалост овога свијета смрт доноси. Код тебе је очигледно ова друга врста жалости.

Жалост по Богу спопада човека кад се човек сећа греха својих, па се каје и вапије ка Богу. Или кад се неко жалости због греха других људи. Или кад неко ревнује за веру Божију, па гледа са жалошћу како људи отпадају од вере. Такву жалост Бог обраћа у радост. Као што Павле описује апостоле и све праве слуге Христове говорећи да су они као жалосни а који се једнако веселе. Веселе се, јер осећају моћ и близину Божију. И примају утеху од Бога. Тако и Псалмист говори: сетих се Бога и развеселих се.

Светитељска жалост личи на облаке, кроз које сија сунце утехе. А твоја жалост личи на помрачење сунца. Мора да си имала много ситнијих недела и грехова, које си сматрала безначајним, па их ниси исповедила ни покајала. Као стара паучина они су се сад ухватили око срца твога, и створили су као гнездо за ту велику жалост, коју зла демонска сила злурадо подржава у теби. Зато прегледај цео живот свој; учини једну нештедну смотру над собом, и исповеди све. Исповешћу ћеш дом душе своје очистити и проветрити. И ући ће у тебе свеж и здрав ваздух од Духа Божјега. Потом почни храбро чинити све што је добро. Почни, рецимо, са милостињом у име Христово. Запамти: у име Христово. Христос ће то видети и осетити, и убрзо ће ти даровати радост. Дароваће ти неисказану радост, коју само Он даје, и коју никаква туга ни мука ни демонска сила не може помрачити.

Читај Псалтир. То је књига за жалосне душе, књига утехе. Господ нека те ускоро обрадује.