То је зли дух што те напада. Један од многобројних злих духова што раде на пропасти људи. Пишеш, да кад те дух страха нападне, теби се чини, да те цео свет гони, да су ти сви људи душмани, да те и Бог мрзи. Питао си зналце, и они су ти рекли: то је лудило своје врсте. И јесте лудило; добро су ти казали.

И Црква ће ти то казати. Само ће ти црква рећи и више, по своме искуству и знању. Она ће ти рећи и од кога и због чега долази то лудило. Од злог духа, а због неког греха твога. Црква ће ти и лек препоручити: исповеди и покај грех, и зли дух ће одступити од тебе. Сам по себи он никад не би одступио, али ће га Бог отерати од тебе. Знаш како је свемоћни Христос изгонио из људи зле духове. Како је имао потпуну власт над њима. Како су Му се зли духови безусловно покоравали.

Но Божија власт над злим духовима не односи се само на изгоњење злих духова из људи него и на попуштање тих невидљивих паса на људе. Због тога се чак и зли дух у Светом Писму назива Божијим. Не читамо ли у Старом Завету: и зли дух Божији нападе Саула (1. Сам. 18, 10)? Не назива се он Божијим зато што је сродан Богу или што од Бога исходи – далеко од тога – него зато што је везан под Божијом влашћу. Читај прву главу књиге о Јову, па ћеш се уверити, да зли дух не може напасти човека, ако му то Бог не допусти.

Кад ово знаш, онда нека је далеко очајање од тебе. Бог је и свемоћан и свемилостив. Он и може и хоће, да отера од тебе злог духа страха, који те понекад љуто мучи. Само ти признај моћ и милост Божију. Па онда исповеди грех свој, покај се, и помоли се усрдно свевишњем Богу. Кажи у молитви: Боже духова и свакога тела, свемоћни и свемилостиви, опрости ми грешноме, помилуј ме и спаси ме због крсних мука Сина Твога и Спаса нашега Исуса Христа! Не сумњај нимало. Бог ће се смиловати, и одагнаће од тебе то ништавно страшило.

Бог ти на помоћ!

Извор: Свети Владика Николај, Мисионарска писма, писмо 35.