Пође се од неког јадног педера, и каже се: "А шта ће он јадан, требамо да бринемо о  његовим правима, не може се баш тако вређати", итд. Тако да уместо да нико не обраћа пажњу што неки тамо педер ради у свом стану ако га нико не види нити се он јавно оглашава - има приватних греха које кажњава само Бог - и свих осталих 99% појединаца и више иду мирно својим путем, у име заштите права содомаца њихово "поштовање" намеће се свима осталима. То "поштивање" на крају постаје закон, и треба се још и славити на геј парадама и слично. Оно за што нико практично није знао ни да постоји, сада постаје опште и закон и тиче се сваког другог. И још ако би се неко побунио против таквог "прихватања", биће кажњен.

Управо тај принцип користе инфилтрирани елементи у Цркви. Увели су свој Други ватикански концил, у којем су одшкринута врата за промену мисе. Тако је четири године након сабора уведена нова миса. Нико није гласао за њу. Кад је њен нацрт био приказан бискупима, био је одбачен од велике већине. Ипак, на крају, нова миса је усвојена, и наметнута свима.

Затим су, и на тај начин, биле уведене промене у речима, тј. у форми тајне. Наочиглед мале промене, али у суштини огромне. Сва доцнија полемика и борба традиционалиста била је првенствено због тог питања. Али модернисти су је били наметнули. Оно што се представљало као нека врста експеримента или предлога, постаје коначно постаје закон. И јао оном тко би се противио томе. "Такав иде против Цркве", кажу они.

Сада се користи безвезни случај Амазонског Синода бискупа. Поводом припреме тог синода, један исусовац - гле чуда, откуд опет неки исусовац у овоме! - Франциско Таборда, осамдесетогодишњи професор теологије на универзитету у Бело Хоризонте (Бразил), изишао је с предлогом да се допусти амазонским индијанцима да користе на миси уместо хлеба при претварању, због велике влаге која може доста овлажити хлеб за неколико дана, и тако учинити да изгуби своје особине, користи биљка yuca (јука) - употребљава се за исхрану њен корен - коју ондашњи житељи користе уместо хлеба.

Свакако, јука није жито, нити "хлеб" или колач од јуке није пшеничкни хлеб који се мора користити за евхаристију, да би могла бити ваљана. Јер то је установио нико други до Исус Христос.

Али која је њихова стратегија? Они се прво позивају на "развој догме", да би оправдали било коју промену или новину. Ако успеју да направе било који корак у жељеном правцу, након тога отварају аутопут. Почеће свака друга генерализација. "Зашто не ово, кад је већ оно?", и све тако.

Још увек морамо пронаћи други елеменат у свему овоме. Будући се тајне сматрају изразом "заједнице", онда се и материја и форма тајне прилагођавају заједници, а не нечему што је установљено од Бога самог. Тако заједница, тј. човек, заузима место Бога.

Чисти модернистички процес који је данас постигао тако дрске хоризонте да се усуђује да покуша - а ми видимо да су добро узнапредовали - протурити чак и промену материје за причешће.

Извор: „О доста тога и још више“