…У бризи сте, чиме ће се људи хранити када се пренамноже на земљи? Колико чудна толико и непотребна брига. Је ли нас тој бризи Христос научио? Напротив, Он нас је ослободио те бриге. Он је заповедио да се не бринемо ни о сутрашњем дану, а још мање о будућем столећу. Не брините се, каже, за сјутра; јер сјутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла својега. Наравно, ко заборави Бога тај предузима на себе Божије бриге. А Божије бриге нису за нејака леђа људска.

Ко Вас то плаши, да ће се род људски икада толико намножити, да га земља неће моћи хранити? То се и до сада могло већ догодити. Од створења света до сада могло се то догодити више пута, да Створитељ није бринуо бригу о томе и бдио над светом. Кад Ви толико верујете својој писаљци и своме рачуну, пишите и рачунајте, и уверићете се брзо, да је од Адама до првих фараона мисирских могло бити људи на земљи колико скакаваца у пољу. Још тада могли су људи прекрилити све континенте и сва острва на нашој планети. Но то се није догодило. А то сведочи, да свет иде по једној логици, која се не управља према нашој писаљци и нашем рачуну.

Сами кажете, да Бразилија кад би се обделала, могла би хранити сву Европу и Америку. Но додајете: али шта ће бити, кад се и Бразилија пренамножи те не буде имала жита за извоз? О чудни брижниче, ко ће платити Ваше бриге, ако се Бразилија не буде никад пренамножила, нити Европа, ни Америка? Мене сад то брине: ко ће исплатити Ваше садашње бриге о нечем што би се могло догодити тек после сто година а што се вероватно никад неће догодити? Успокојте се, молим Вас, и не брините, како ће се прехранити наши чукунунуци. Ни Ваш чукунђед није бринуо, како ћете се Ви прехранити, нити Вам је отац оставио какво имање, па ипак некако долазите до хлеба за себе и децу своју. Доста је сваком дану и сваком колену бриге своје.

Пишете, да је Вашу бригу о далекој будућности изазвала глад, која већ сада постоји у неким земљама, па се питате: а како ли ће тек бити после сто година? Но зар је глад дошла од пренамножености људи? Зар нисте читали у Библији, како је за седам неродних година била глад у Мисиру у време праведног Јосифа? Глад је била од неродице а не од сувишка људи. А неродицу на плодни Мисир попустио је био Онај, у чијој је власти да да или да не да, сходно правди и неправди људи. Па је глад била и у Палестини у време јеврејског праоца Јакова; опет не од пренасељености, пошто је Јаков сам са својим синовима располагао са пола Палестине.

Зато будите спокојни, и не мучите се бригом о хлебу оних који се још ни родили нису. Ако ли пак желите да бринете далеке бриге човечанства, онда не брините шта ће људи имати него какви ће бити у будућности. Кунем Вам се светом науком Христовом, да ако наши потомци буду најпре искали Царства Божијега и правде његове, неће ни дана бити без хлеба, па ма их било на земљи колико песка на обали морској.

Мир Вам и поздрав.

Извор: Свети Владика Николај, Мисионарска писма, 59. писмо.