Због опште духовне збуњености и пометње у друштву и у Цркви, почела су да се чак и међу Србима шире пропагандна средства у виду филмова, брошура и слика опасне руске секте чији главни предмет поштовања је дјечак Вјачеслав Крашењињиков (1982-1993) који је живио у граду Чебаркуљ на Јужном Уралу.

Свака нова књига о „светом Слави“ све је катастрофалнија, све хулнија. Навешћемо само неке од бисера који су објављени до 2007. године (када је посебна комисија РПЦ проучила дотад објављене књиге и снимке).

Прво да кажемо да су разна „пророчанства“, што је православна комисија недвосмислено доказала, објављена послије самих догађаја – нпр. о рату на Кавказу, или о рушењу „двије велике зграде“ у Америци.

Друго, да упозоримо да многи данашњи антиглобалисти, често ревносни православни хришћани, наводе Вјачеслављеве ријечи у подршку своје борбе против масонства и успостављања поретка тоталитаризма, не увиђајући да се уз његове изјаве против мрачних сила овога свијета ваља гомила неправославног езотеричког смећа потпуно противног православном Предању и учењу светих Отаца.

Наводно поријекло и природа Вјачеслављевих откривења

Вјачеслав, одн. његова мајка, тврди да је „откад зна за себе, са њим причао један те исти глас“, и то женски глас, те да је он видио прошлост, садашњост и будућност. Чак штавише: „Рекао ми је да види све унутрашње органе људи и зна о чему људи размишљају, да види све болести већ на самом почетку… Казао је да зна мисли нашег предсједника, америчког предсједника, и уопште зна све мисли свих људи, … да за њега на земљи нема ама баш никаквих тајни.“ Истовјетне натприродне доживљаје читамо и у описима прелаштених западних мистичара, нпр. Хилдегарде из Бингена, Катарине Сијенске, Анђеле из Фолиња, а такве тврдње су износиле и десетине Вјачеславу савремене дјеце, која су приликом распада совјетске стеге и општег поновног крштења Русије почела да примају откривења, виђења, чудесне способности, и слично.

Поистовјећивање са светима и са Господом

Вјачеслав стално пореди себе – односно његова мајка га пореди – са некима од великих светаца који треба на крају свијета да дођу на земљу, или пак са самим Господом Исусом Христом. Послушајте ове скромне ријечи, прожете хришћанском смјерношћу: „Када сазнате ко сам ја заправо, прво ћете се веома уплашити зато што сте се тек тако односили према мени, а послије ћете бити веома поносни.“ „Када се из Лавре зачује бука, када нађу древну књигу пророчанстава у Тројице-Сергијевој лаври, у њој ће бити написано ко сам ја.“ „Када опет дођем код вас, рећи ће ми: 'Како си ти све то издржао?' А ја ћу подићи кошуљу и показиваћу им своје ране.“ Мајка му је убијеђена да је „пострадао за наше гријехе“ и да је његова патња искупитељска. Све у вези Славика је чудесно и спасоносно, нпр. каменчићи са његовог гроба се умножавају, земља и снијег са његовог гроба су љековити.

Уочи смрти, када му је било веома тешко, окренуо се према Христовој икони и рекао: „Можда тебе ни нема, можда је све ово узалуд?“ Ово је све разумљиво – мали дјечак умире од болести. Ипак, тешко је прихватити да га мајка пореди са разним светим мученицима и њиховим мученичким исповиједањем. Можемо се само сложити са православном комисијом да га је његова рана смрт, ако су наводи његове мајке истинити, спријечила да сам постане вођа езотеријске човјекопоклоничке секте, те је то мјесто успјешно заузела његова мајка.

Прапостојање душе и предодређење

Слава се сјећао свог прапостојања – како је постојао прије свог рођења.

„Мени је стварно веома много-много година. Ја сам веома древан“. „Рекао ми је – каже мајка – да се сјећа себе прије рођења. Славик се сјећао како се он спремао да дође овамо, код нас. 'Пресвета Тројица и моји другови су ми дали помало од своје силе. И ја сам кренуо код вас, овуда на грешну Земљу.“ Испричао је како га је неки високи човјек у мантији довео до тунела и – он се обрео у мајчиној утроби!

Говорио је и о предодређењу, омиљеној теми разних медијума, од древних гностика, преко протестантских психопата, до њу-ејџа: „На небу је све одлучено, ништа се не може ни зауставити ни промијенити.“

Вјачеслав и ванземаљци

Гледао је неке западне фантастичне филмове и слушао дјецу како о њима причају (комисија је чак тачно утврдила о којим филмовима је ријеч), па су сижеи многих „пророчанстава“ посуђени из њих.

„Славик је говорио да ванземаљци људе отимају живе и користе их као робове, имају много мјеста на којима у ропству раде 'нестали' људи.“

„Неће сви научници повјеровати у чуда [ванземаљаца], па ће их то понукати да направе такав уређај који ће омогућити научницима да међу људима распознају такозване ванземаљце, то јест ваплоћене демоне, који су веома, веома страшни. Помоћу тог уређаја ће се све што је код демона патворено по узору на човјека видјети као на рендгену, сва њихова стварна природа. Испоставиће се да је огроман број таквих, научници ће се запрепастити… Тако ће се на свијету појавити научно потврђена информација о томе шта се дешава у вези замјене људи. Направиће много таквих уређаја и они ће бити веома корисни људима.“

„Славик је говорио да када ванземаљци узимају од човјека кожу, наводно да је проуче, они онда заправо од малог комадића коже израде читав слој људске коже којим се омотају… Повремено ће се дешавати 'замјена' – умјесто отетог човјека појавиће се 'онај' чији изглед се уопште неће разликовати од правог човјека, а отети људи ће бити или уништени или одведени у ропство.“

То да је повремено говорио да су ванземаљци заправо демони не мијења битно суштину његових предсказања – његови „ванземаљци-демони“ имају своје базе на Мјесецу, скривене руднике, и уопште све што се иначе појављује у научнофантастичним филмовима с овом тематиком.

Вјачеслав и диносауруси

Диносауруси су му били омиљени предмет, коме се често враћао.

„Диносауруси који су живјели на земљи су отишли под земљу. Због подземних нуклеарних експлозија су они сада огромни, и све су јачи. У стијенама подземне димензије има много јаја диносауруса. Када се клима загрије, земља ће се отворити и они ће изаћи на површину… Мада неће бити на земљи веома дуго, ипак ће бити довољно дуго да учине много штете. Послије неког времена ће се земља опет отворити и они ће отићи под земљу, овај пут заувијек, и никада се више неће појавити.“ Ми их, нажалост, не можемо видјети, пошто нам то спречава слој радиоактивног пијеска између нас на површини и њих који живе у дубини планете.

Предсказања о крају свијета

„Приликом доласка Господњег анђели ће носити огромне комаде земље по ваздуху и засипати провалије које су се обликовале на површини земље, изравњујући површину земље. Ако неко ово буде гледао, неће видјети анђеле, већ громаде земље како лете по небу. На крају ће уочи новог живота са Господом Земља постати практично равнина.“ 

„Скоро сви демони ће изаћи на површину земље заједно са ђаволом, и у аду ће неко вријеме бити мирније него на Земљи. Они демони који остану у подземљу неће тако усрдно обављати свој посао.“

„Они који приме такав број [антихриста] не могу умријети. Биће као бесмртни. Славик је говорио да ако такав човјек због ужасног живота буде хтио да изврши самоубиство, те се аутом залети у нешто, и заједно са аутом разлети у парампарчад, он ће се као у хорор-филмовима из дјелића скупити на гомилу и опет ће оживјети.“

Вјачеслављев однос према разним природним појавама и свијету око њега

Мајка такође свједочи како је разговарао са животињама и биљкама, које су га разумјеле, а он је са њима гласно причао на непознатом језику за који је тврдио да је „неземаљски“. Нпр. једном приликом им је неко поклонио цвијеће, а Славик се веома растужио јер му је цвијет рекао да би могао још да живи да га нису одрезали.

„Птице се не смију убијати, птице учествују у стварању времена. Убијајући птице скраћујемо вријеме,“ говорио је.

Он и мајка су се дружили са једном Јеховином свједокињом, ишчитавао је јеховску „Стражарску кулу“, што је вјероватно утицало и на то да није одобравао трансфузију крви, јер се она „не прима, не сједињује се са сопственом крвљу, пошто је она мртва“.

„[Планета Земља] је заправо много већа и не врти се, а оно што људи мисле да је њихова планета је само њен мали дио. А тај дио је раван.“

Имао је и многа друга „научна“ објашњења, нпр. о радиоактивном пијеску због којег не можемо да видимо унутрашњост земље, о кристалима који падају из космоса и који, ако некога погоде, растурају у парампарчад, и слично.

„Славоћка је говорио да не треба да сама идем на гробље, јер је црв [који у аду мучи непокајане, о чему претходно говори] веома паметан и добро чује, па мало провири напоље, ухвати оне који сами долазе и одвуче их под земљу. Дешава се да се земља под ногама отвара и човјек упада у крајњу адску таму, гдје види само много-много ватрених жмиркајућих очију које га окружују. Злобни духови – демони се бацају на таквог јадника и у трену га кидају на парчад. И то је један од разлога нестанака људи.“ Каква разлика од хришћанског поштовања гробља као, поред храма, најсветијег мјеста!

Свеопшти дух прелести вјачеславске секте

Припадници секте имају стално виђења и откровења. Неком схимнику се, наводно, јавила Богородица са Вјачеславом и рекла: „Ево, остављам вам дјечака на спасење и милост. Многим земљама и народима је спасење из Русије преко овога дјечака Вјачеслава.“ Његова мајка је цијело једно поглавље књиге посветила „јављању Богородице“ у Фатими и показала како се многа „Богородичина“ предсказања односе на Вјачеслава. На Вјачеслава се, по њеном мишљењу, односе и разна друга апокрифна пророчанства, нпр. преп. Серафима Саровског, цара Николаја, итд.

За Вјачеслављеве поштоваоце је својствена сладуњава и треперава духовност, пуна откривења, чудесних догађаја, мутних и изненађујућих ставова чак и о најобичнијим свакодневним стварима. Узмимо за примјер само један исказ: „Ванземаљци, односно демони, не воле мермер, зато што је он жив, има свој пулс“. Њихових запрепашћујућих изјава и ставова је безброј, а они имају посебну благодат да то све знају – док су наши свети Оци, и са њима цијела Црква, све до сада живјели у незнању! Поврх свега, они доказују да сваки који не вјерује у светост Вјачеслава бива кажњен – разболи се, на таквога убрзо неко баци урок, и слично.

Да нас Господ сачува од ове заблуде и заустави ширење ове духовне болести у нашем народу!