Истинито је обећање Господа и Спаса нашега Исуса Христа да је са нама у све дане до свршетка века. Показало се то у васкршњој вечери пројавом великог чуда Божијег – капањем крви Господа нашега Исуса Христа са његовог образа изображеног на икони у храму Светих апостола Петра и Павла у Епархији зворничко-тузланској. О томе нас је известио старешина храма, протојереј-ставрофор Раденко П. Тодоровић, који нам је и послао видео запис.
Христос васкрсе. Јављам вам, да у Христовом васкрсењу, у овом дану излио се велики благослов у наш храм и испунила се црква наша целим Господом. Дошао је вечерас Он међу нас и донио нам праве капи крви Његове, да нам покаже да више никада не сумњамо у Њега.
Послао нам је те капи крви своје, по вјерном и оданоми слуги своме кроз његов чист, девствен и свет живот, да нам покаже колико нас воли, и да буде с нама увијек у времену које је пред нама, и да нам каже: не бојте се ви који ме љубите и који у мене вјерујете ја сам ту и спреман да вам и даље крварим за вас да се ви не бисте мучили и патили због мене, него да јачате и долазите к мени и икони мојој, да преко ње примате благодат мој. Ето ја сам ту у том вашем малом храму гдје ви понекад долазите исповиједате се и молите се да и ја будем ту с вама. Моја крв коју сам излио из иконе моје је потврда моје љубави према вама, да вас љубим и да вам се јавим да сам жив и да вас чекам да ми дођете јер ја сам вама дошао.
Зато драги моји сви који желите да дођете и поклоните се Христу, дођите и увјерите се у чудо Божије и моћ Његову.
протојереј-ставрофор Раденко П. Тодоровић
Извор: "Пријатељи Божији"
Осврт Уредништва:
Не изражавајући нимало сумње у чудо које је Господ пројавио у епархији зворничко-тузланској, и без улажења у поруку коју нам Бог шаље кроз то чудо, желимо да кажемо да се нимало не слажемо са тумачењем које је дао прота Раденко Тодоровић. С обзиром да се крвотечење иконе Христове догодило на Васкрс, а не на Велики Петак, протино тумачење је обојене сувише светлим бојама. У том контексту, такође је симптоматично да о. Раденко у својој проповеди која је на нивоу ученика веронауке, ни једном речју не позива народ на покајање, већ своје произвољности, без имало страха Божијега, приписује самом Господу.
Господе Исусе Христе, Боже наш, отвори нам двери милосрђа Твојега и просветли умове и срца наша за познање грешности и недостојности наше, како бисмо се покајали за безбројна сагрешења док још времена имамо.