Свети Владика Николај  Тежаку Предрагу А.: О Три страха демонска Прочитао си негде причу из живота светога Јована Вострског. Једном кад је овај блажени Јован стајао на молитви отвори му се духовни вид, и он угледа демоне. Нити су се смели приближити човеку Божијем нити су се хтели далеко од њега удаљити. Видећи их обузете страхом упита их Јован, од чега се они највише плаше?
Одговоре демони: од три ствари, од онога што ви хришћани носите о врату, од онога чиме се мијете у Цркви, и од онога што једете у Цркви. – Опет упита човек Божији: а од овога трога чега се највише плашите? Одговоре му грађани пакла: од онога што једете у Цркви. Зар ти ово није јасно? Оно што хришћани носе о врату јесте крст. Оно чиме се крштавају или кропе у Цркви јесте освећена вода. А оно што једу у Цркви јесте свето Причешће. Крст је знамење победе кроз страдање из љубави. Освећена вода чисти и означава чистоту духовну и телесну. Причешће је небеска трпеза, на којој се предлаже души за храну тело и крв Божија. Зар је, дакле, чудо, што паклене силе дрхте од овога трога? Оне дошаптавају људима сасвим супротне савете, и то: 1) да пошто пото избегавају свако страдање, чиме хоће да из срца људских искорене љубав и човекољубље; 2) да живе у нечистоти греховној, чиме хоће да учине људе својим поданицима и блиским сродницима и удаље их од пречистог Бога; и 3) да море и уморе душу своју глађу не дајући јој никакву божанску храну – за којом душа по природи чезне – но да се хране само земаљском храном као животиње. А причешћа се највише боје паклени духови због тога што је оно круна човековог узвишења до Бога и сједињења с Богом.
Од Бога ти благослов и мир. Извор: Свети Владика Николај, Мисионарска писма, 157. писмо. |
МИСИОНАР 
