Пре подне, на РТС-у, овако су нас обавестили: „Данас је Видовдан, кога прославља Српска православна црква…“ А, ево, што стоји на сајту Јавног сервиса грађана Србије: „Видовдан, као државни празник, обележава се радно, а у спомен на Косовску битку, која се одиграла 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару, на Газиместану. То је, према мишљењу историчара, важан датум у колективној свести српског народа» (www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3572225/danas-je-vidovdan.html)
Дакле, на телевизији чујемо да је Видовдан, како нам је речено, само ствар «Српске православне цркве». На сајту, међутим, кога ипак прати далеко мањи број људи, пише да је 28. јун «важан датум у колективној свести српског народа». Исто тако се годинама понавља и са осталим великим празницима, као што су Божић или Ускрс, где понављају како те датуме «обележава СПЦ». Шта нам то говори? Када би којим случајем вести РТС слушао неки странац, а који разуме српски, он би помислио да је то празник једне институције! Када је кроз више векова српски народ изгубио своју државност, онда је Српска православна црква била једина, која је сведочила и тешила наш народ, да смо некада имали своје краљеве, племство, Душанов закон, па чак и царство, те да ће једнога дана, ако сачувамо традицију и веру наших предака, бити могуће да он опет бити слободан. Дакле, немамо овде посла са «неком институцијом», већ је СПЦ стуб једне нације, која ове године прославља осам векова аутокефалности! На истом сајту РТС-а можемо такође да прочитамо: «Има средина, у северозападној Србији и Војводини, где се износи свe ткање што жене и девојке раде како би се видело колико су вредне и показало да је одређено домаћинство имућно. Постоји и обичај да жене уочи Видовдана беру траву видовчицу и стављају је под јастук да би усниле свог изабраника.» А ја сам мислио да је северозападна Србија, рецимо, Сомбор или Апатин! А сада читам на Јавном сервису, да је Војводина једно, а Србија нешто друго. Замислите да неко слично изјави, на пример, да су обичаји «у Румунији и Трансилванији (Мађаи то зову «Ердељ»)…»? Наравно, неазмисливо, јер свако зна да је Трансилванија део Румуније. Успут да споменем, да Мађара у Румунији има близу 2 000 000 и немају никакву територијалну или полиитчку аутономију. А Мађара у Србији има око 350 000 и уживају културну, територијалну и полиитчку аутономију, као највећа национална мањина у Србији. Јасно је да је Јосип Броз «даровао» Србији две покрајине, од којих је једна, Косово, данас од већине земаља Запада призната као суверена и независна држава. Титу није пало на памет да у својој Хрватској створи такође, рецимо, Далмацију као аутономну јединицу. Премда Далмацију историјски има далеко већу традицију аутономије од Српске војводине. Тако да је Јосип Броз створио Војводину, укинуо назив «Српска» и данас она постоји као титоистичка воревина. Докле год Србија није подељена, као и Хрватска, рецимо, на жупаније, већ по авнојско-титоистичком принципу, тако дуго нећемо бити сигурни да ће пре или касније Бачка, Банат и Срем доћи на ред да се једнога дана признају као нова држава Војводина. Интересанно да нико не говори о Барањи, премда је и она године 1848. припадала Српској војводини. Нико не говори ни о аутономији Истре. Све нам то јасно говори да титоизам и титоисти данас владају Србијом и да процес распарчавња и уништавања Србије још није окончан. О овим, по мени битним стварима, нико у Скупштини Србије, ни од владајуће странке, ни од опозиције не говори. Ћути српска влада, али зато на том пројекту маљриво раде «невладине организације», које углавном финансира Вашингтон, Лондон и Берлин. Нарочито су активне “невладине организације, које финасира Немачка. За разлику од садашњег председника Србије, српски народ веома добро зна да нам Немачка никада није у прошлости била пријатељ. А нити је то данас. Од немачке амбасаде до свих немачких фондација, све оне раде на штету Србије и српског народа и то како данас, године 2019., а тако ће бити и сутра. |