Вратили сте се са дугог путовања по народу. Не можете да се начудите, како је могао наш прости народ, неук и нешколован, створити тако чудесне умотворине и рукотворине? С разлогом се дивите. Заиста, прости народ је испевао тако милозвучну поезију, израдио тако красне рукотворе, изидао тако дивне грађевине, изрекао тако дубоке мисли и уредио тако значајне обичаје, да га ниједан појединац, ма колико даровит и школован, није до сада ни стигао а камоли престигао. Све је то народ могао створити само надахнућем Божијим.

         Кроз те своје узвишене творевине народ је дао сведочанство и доказ бића и промисла Божијега. Јер без Божијег утицаја и садејства потпуно је немогуће објаснити сав тај ненадмашни – по лепоти и смишљености – рад простога народа, простих сељака и сељанки, нешколованих козара и воденичара. Решење је тајне у томе што се народ уздао у Бога и молио Богу, па му је Бог дао од Свога Духа, који му је руководио мисли, осећаје, језик и руке. А школована човека, који се само у себе узда, Бог оставља самоме себи, те он даје само оно што човек, без Бога, може дати. Како је галилејски рибар Јован, сасвим прост и сасвим нешколован, могао написати четврто Јеванђеље? Како ли рибар Петар своје божанствене посланице? Ту земља не може дати разјашњења. Ван сваке сумње ту је небо умешано. Просвећени Духом Светим говорише свети Божији људи. Као што се Ви сада дивите простом народу, тако су се некада Јевреји дивили Христу: и чуђаху се Јудејци говорећи: како овај зна књиге а није се учио? Како? Тада им одговори Исус и рече: моја наука није моја, него Онога који ме је послао (Јн. 7,15-16). И мада је личност Исусова изузетна у сваком погледу, ипак би се могле сличне речи рећи и за народ: мудрост народна није народна него Божија. То народ осећа и тако верује у срцу своме – осећа и верује, да без Бога се песма не испева, без Бога се кућа не направи, без Бога се јелек не извезе, без Бога се слава не прослави.

 

 

            Извор: Свети Владика Николај, Мисионарска писма, 170. писмо.