Извршавање заповијести Божијих оживотворава душу, па чак и тијело укрепљује и умирује у изобиљу…

Нама који иштемо спасење, у испуњавању заповијести Божијих неопходно је смирење, које на нас привлачи благодат Божију и освештава све наше дјеловање. Без смирења никакви подвизи и трудови нам не могу донијети многожељени мир, који нам је даровао премилосрдни Створитељ…

Ми смо дужни вјеровати да Промисао Божја увијек промишља о нама и све нам устројава на корист, макар се радило и о невољним по нама животним ситуацијама…

(преподобни Лав)

Воља Божја је јасно изражена у Његовим заповијестима, и у односима са ближњима се морамо старати да те заповијести испунимо. У случају да их не испуњујемо или преступамо, принесимо покајање Господу…

Богу је угоднији грешник који се каје, него праведник који се горди…

Духовни живот се толико не састоји од окушања унутрашње сладости и утјешења, колико од благодушног трпљења њиховог лишавања и осталих жалости. Више од свега се наша љубав к Богу познаје када лишавања носимо благодушно, познајући своју немоћ и убогост, и смиравајући се ради њих…

(преподобни Макарије)

Кротост и уздржање с трпљењем невоља и болести привлачи на нас Божије благовољење. По истинитој ријечи Господњој, „који претрпи до краја, тај ће се спасти“ (Мт 10,22)…

Познање немоћи своје, како за вас, тако и за мене и за сваког другог, неопходно је да не бисмо били мудри и силни по себи, него да, надајући се у Господа и молитве светих, увијек пребивамо у духу смирења…

Не очајавај! Господ је близу! Њему принеси све бриге и сумње. Гдје недостаје људска помоћ у уразумљењу, тамо Божија помоћ непосредно дарива благу мисао, када се обраћамо Њему као дијете своме оцу…

(преподобни Мојсеј)

Ако су сви светитељи носили свој крст, а и сам Спаситељ је био распет на Крст, то и ми морамо, угледајући се на њих, распети своју плот са страстима и похотама…

Молим вас да не очајавате и не будете безнадежни о својем спасењу, јер Господ није ради праведника, него је ради грешника с небеса на земљу сишао, да би их спасио; тако ће и вас (и с вама мене грешног) спасити…

Ако би се човјеку догодило да умре у дан када је примио Свете Тајне Христове, његову ће душу на своје руке примити свети анђели, и сва ваздушна митарства ће сигурно пријећи…

(преподобни Антоније)

Моли се само о отпуштању гријехова својих; мисли само о томе како да спасиш душу своју…

Видјети бездан својих гријехова, стално се због њих смиравати и плакати и и видјети себе горим од свих – то је пут истинити…

Ако осјећаш да те је гњев обузео, чувај ћутање и не говори ништа, све док непрестаном молитвом и самоукоравањем не утишаш своје срце…

(преподобни Иларион)

По људском мишљењу, пут спасења би требао бити пут глатки, тихи и мирни, али по јеванђелској ријечи, то је пут болни, тијесни и уски…

Главно средство за спасење је трпљење многоразличитих искушења, коме какве припадну…

Многи желе добар духовни живот, али само ријетки уистину остварују своју жељу – то су они који се чврсто држе ријечи Светог Писма да нам „кроз многе невоље ваља ући у Царство Божје“ (Дап 14,22) и призивају помоћ Божју, старајући се да без роптања подносе жалости које их сналазе, и болести, и разне невољности…

(преподобни Амвросије)

Дјелај по својим могућностима. Не процјењуј сам своје заслуге и не броји своје врлине, него сагледавај и броји своје немоћи и гријехе, и Господ те никад неће оставити…

Грешнику који се каје увијек је могуће спасити се ради неизреченог милосрђа Божјег…

У слободно вријеме не остављајте (духовне) књиге, у њима је наш разум, у њима је наше спасење! 

(преподобни Анатолије старији)

Живите по својој савјести и просите помоћ од Царице Небеске, и све ће бити добро…

Љубите Бога и ближње, љубите Цркву Божју, у молитви тражите блага не земаљска, него небеска…

Смирење јесте – висина…

(преподобни Исакије)

Никога не осуђујте, свима праштајте, сматрајте себе горим од свих на свијету и – бићете спасени…

Царство Небеско се не даје онима које леже у доколици, него онима који се труде и трпе искушења…

Слава Богу што си почео да уочаваш своје недостатке. То је почетак душевног здравља…

(преподобни Јосиф)

Могуће је спасити се и у богатству и у сиромаштву. Само по себи сиромаштво не спасава. Неко може посједовати милионе, али у срцу имати Бога и спасити се. Неко се може везати за новац и у сиромаштву погинути…

Дјецо, чувајте своју вјеру!  Она је непроцјењиво богатство, с њом ћете ући у Царство Небеско…

Живот сваког човјека… тече по неком тајанственом плану, све је у њему целисходно и премудро…

(преподобни Варсануфије)

Моли се и Бог ће те просветити и показати ти твој пут…

Помисли су вам на спасење ако спознате које су зле и ако се борите са њима, и не доводите их до остварења…

Чувати мир у породици – то је Божја заповијест. Муж је дужан, по светом апостолу Павлу, љубити жену као самог себе. Апостол је успоредио жену с Црквом (Еф 5,25-33). Таква је узвишеност брака…

(преподобни Анатолије млађи)

Треба љубити ближњега, али љубити искрено, а не због користи. Љубав – она је по себи света  и прекрасна! Али људи су је изопачили, а она мора бити као у Христа, Који је за све нас пострадао…

Лађа је – Црква! Само они који буду у њој ће се спасити! 

Сила молитве није у многословљу, него у искрености молитвеног уздаха…

(преподобни Нектарије)

Нико сам по себи не може познати вољу Божју и пут Господњи, нити имати правилно поимање духовног живота и хришћанског морала, ако га томе не научи Сам Господ. А Он ће научити онога ко то искрено жели и за то моли Господа, ко се покаже достојним те науке, ко чува своју савјест, ко стреми к свјетлости, ко приморава себе на свако добро дјело…

Треба се трудити да сав наш живот, а не само неки дани и тренуци, буде устројен по закону Божјем. Треба све своје дјеловање уредити тако да оно буде сагласно вољи Божјој. Само у том случају ће наше срце бити чисто, а само ће „чисти срцем Бога видјети“ (Мт 5,8)…

Просим од вас да живите благочестиво, да чувате вјеру православну, да  вас нико и ништа, никакве околности и никакве бриге, не би могле раздвојити од ње, а за то се треба стално молити и тражити помоћ Божју, да би се вјера сачувала непорочна…

(преподобни Никон)

Православна Црква слави Сабор светих преподобних отаца оптинских 24. (11) октобра 

Пријевод с руског: В.

„Оптински цветник“, Москва 2007.