Како то традиционално бива неколико дана уочи празника Преображења Господњег велики број поклоника пристиже на Свету Гору и започиње успон на врх Свете Горе на коме се налази црквица посвећена овом празнику. То је уједно и једини дан у години када се овде служи свеноћно бденије са Литургијом уз саслуживање монаха из Велике Лавре на чијој се територији и налази овај врх.

Врх Свете Горе налази се на надморској висини од 2033 метара и успон није нимало лак. Сама стаза од пристаништа скита Свете Ане до врха иако има само 7 километара прелази се за неких 6-8 часова (уколико се не рачунају паузе). Најдаљи је пак успон из манастира Велике Лавре, којег не карактерише тако интензиван успон као из претходна два полазишта.

Сам успон и место где су се подвизавали а и даље подвизавају велики светогорски светитељи изискује и бројна искушења. Терен је изразито стрм, стазе су уске и уколико немате одговарајућу опрему врло лако се можете повредити. На првом месту водите рачуна о томе да ли имате опрему за овако одговарајући успон. Горе иако је месец август, зна да буде веома хладно те је потребно понети зимску јакну.

Сваке године забрињава несавесно понашање неких поклоника (такви су на срећу у великој мањини) који остављају отпад за собом, иако ће за сам празник бити постављене бројне кесе за смеће дуж саме стазе. Оно што забрињава је такође и паљење ватре на светогорским стазама и пушење цигарета на истим иако је то стриктно забрањено. Не можемо ни замислити какве би последице имао неки пожар у овом изолованом делу Свете Горе где је мазга једино превозно средство.

И на последњем месту, најмоћније оружје нечастивог - људски егоизам. Неки поклоници "кидишу" да се што пре попну и "освоје" врх Свете Горе. Да би закачили фотографију на овим друштвеним мрежама или шта већ? Не обазирући се на ближње и слабије своје, који због рецимо тешког телесног стања једва и успевају да се попну. Може се тамо видети свега и свачега, свакојаки барјаци различитих организација, пренаглашно истицање националне припадности и остале ствари који као замке ђаво поставља и нарушава овај предиван дан у врту Мајке Божије.

Нека свима ово буде на мисли, пре него што крену да се поклоне СВЕТИЊИ на врху, да је то пре свега ходочашће и место за утеху и спасење људске душе а не фудбалски стадион или арена. Камо лепе среће да се тако јури на Литургију. Даће Бог.

Извор: „Светогорске стазе“