header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПИСМА ПОСЕТИЛАЦА arrow Милан Ц. Исаиловић: Писмо српском цару
Милан Ц. Исаиловић: Писмо српском цару Штампај Е-пошта
среда, 21 август 2019
 ''Ко сме, тај и може!''

  Војвода Живојин Мишић

Честити Царе србски, не тако давно, сазнао сам да си нам се вратио и да ћеш ускоро засести на србски трон!  Мојој радости није било краја! До скора, мислио сам да се то неће десити, за мога вакта. Кад оно, и Бог се пита! Решио Господ, да нам дадне и мало радости, после силних горчина, пораза и понижења која смо истрпели и још трпимо, у последњих сто година.

Не замери ми светли Царе, што ти се овако обраћам у првом лицу, јер видео сам и наши стари су се тако обраћали својим царевима, у своје време, а разлог је једноставан: Богу кад се молимо, кад се са њим разговарамо, обраћамо, увек то радимо у првом лицу једнине. Кажемо: Боже, Ти мени помози!  Као деца када се обраћају своме Оцу. Јер ко је као Бог? Има ли већег, лепшег, свеобухватнијег, милосрднијег, љубвеобилнијег... у Васељени?  Каже песма доле: '' Преблаги Боже милошћу твојом ја дишем, милошћу  се будим....''

https://www.youtube.com/watch?v=LUiTE97NTZg

Мудри Царе србски, разлог што Ти пишем је овај: не могу да се смирим данима, и недељама, откад сам сазнао да се и неки мудри и учени Срби премишљају о подели Косова и Метохије! И то чак предлажу као ''трајно решење...'', ради ''коначног мира...'',  ''историјског решења проблема...''  нас и Арбанаса. Никакав посао, целисходан и користан ни за себе а ни за друге не могу да свршим ових дана,  до краја како ваља, па сам ето морао да се латим пера и напишем Ти ово писмо. Позивају се и на некакво ''праведно решење јер су наши очеви згрешили..'' па им ваља дати пола КиМ-а, уз нека пресељења становништва, размену становништва, итд.

Имам питање за ове што би да ''деле Косово, ради трајног мира...'' шта ћете са око 200 -250.000 хиљада Арбанаса у Београду?, или са око 100.000 Арбанаса у Нишу, или не зна се колико Арбанаса у Новом Саду, Крагујевцу, и другим већим градовима..? Хоћете ли им дати, например Земун да се тамо преселе, па да ''живимо у миру''? Узгред, ја нисам чуо да исти ови Арбанаси, праве било какве проблеме у свим овим градовима. Плаћају струју, порезе, раде своје послове прилично неупадљиво, говоре србским језиком течно и без проблема. Шта нам све ово говори: када су мањина, Арбанаси су питоми, послушни и кооперативни. Ко је служио бившу ЈНА, када је било и Арбанаса (Шиптара)  у војсци, зна о чему причам. Чим их је више од десет у групи, одмах бирају свог вођу и њега слепо слушају. Тим трагом треба ићи у решењу проблема на КиМ. Треба их разредити на сваки могући, државни и цивилизацијски начин, по целој територији Србије, на што мање енклаве. Мислим на ''наше'' Арнауте, који докажу порекло и присуство својих предака, од пре 6. Априла 1941. године. 

Милостиви Царе србски, подсетио бих те да је ова ''подела Косова'' обављена још 1912. године, предајом Скадра и целе Албаније на управу Арбанасима. Еј Скадра, древне Троје, која је била скоро осам векова престоница старе Србије. Предали их рђави потомци Вожда Карађорђа, зато се нису упалиле две дивовске воштанице, које су изнели дечански монаси, пред тада регента Александра Карађорђевића, на Косову пољу, 1912. године.  Помислили од њега да је он тај ''ослободилац Косова'', па изнели воштанице које су високе око 2, 5 метра, према Завету Кнегиње Милице, да их он упали. Једну никако није могао да упали, а другу је једва упалио, горела мало па се угасила сама! Збуњени монаси, вратили их у Високе Дечане. И дан-дањи се чувају у трпезарији манастира. Ко у ово не верује, нека ходочасти до манастира Високих Дечана. Ја их целивао, и нисам могао да их се нагледам! Чекају ослободиоца! За детаље нека приупитају монахе, ако хтедну да им опричају Завет Кнегиње Милице, жене Светог нам, Кнеза Лазара. Видесмо и кончину Краља Петра I Ослободиоца, на крају у кућном притвору, од властитог сина изопштен. Затим кончину, никад крунисаног краља Александра, и његовог сина, никад крунисаног краља, нејаког Петра II. Ко се одрекне србства и Србије, и Бог се одрекне и њега и његовог потомства. Довољно је да погледамо ову креатуру која се представља као: ''његово величанство престолонаследник принц Александар Карађорђевић'' па да нам све буде јасно. Свака генерација, ових Карађорђевића, ако некако успеју да је исцеде из трулежи, је гора од претходне. Човек се упиње, али не може ни србски језик да научи, а хоће да буде србски Краљ!

Светли Царе србски, Високи Дечани, знају многе тајне! Једна од њих је и: док су Свете, нетрулежне мошти,  Св. Краља Стефана дечанског, у кивоту у манастиру, његовој задужбини, ДОТЛЕ ће и КиМ бити србско! То је једини велики манастир у СПЦ, који Турци нису успели да претворе у џамију. Ако замолиш дечанске монахе, сигурно ће Ти опричати цео догађај, са много детаља. Ја ћу само укратко: тели Турци, да га оскрнаве у 17. веку, истерали братију из порте, њихов главни хоџа распростро ћилим испод јужне стране цркве и кренуо да клања. У том се дигла страшна олуја, грмљавина, невреме. Гром удари у црквени звоник у који су Турци наслагали џебану, све експлодира, много Турака изгине. Оном хоџи, падне на главу камени лав са фасаде цркве и на месту га убије. Утом се отворе црквене врата на северној страни, из цркве изађу: Св. Краљ Стефан дечански, Милош Обилић и други косовски јунаци у сјајном одејанију, толико сјајном да Турци нису могли да их погледају у очи. Тада Св. Краљ Стефан заповеди турском команданту строгим гласом: ''Шта је вама до моје светиње, мог народа и мене...? ОДЛАЗИТЕ ОДАВДЕ!''  И Турци устрашени тим призором у великој паници и нереду се разбеже, додатно гинући и страдајући у општој пометњи и поплави која је настала. Знам да ће неки рећи одмах: ех пуста легендо, остави се бајки, ваља живети у реалности! А реалност је следећа: и дан данас се виде остаци звоника у који је ударио гром а разнела га експлозија барута. Затим , недостаје глава каменог лава на фасади са јужне стране цркве. И најглавније, зидине и манастирске фреске, недирнуте и нетакнуте онако како су их урадили Вито Которанин и ини мајстори у 14. веку. Турци више нису прилазили манастиру, а манастир поред самог пута, Пећ – Ђаковица!

Љубазни Царе србски, још да ти опричам и ово, када сам почео о тајнама дечанским: 1915. године, после слома и повлачења србске војске истим тим путем Ђаковица- Пећ- Проклетије, ка Јадранском мору (узгред буди речено тада су се Проклетије  звале, гле чуда: Тројанске планине...име им променио картограф Јован Цвијић , 20-тих година прошлог века, из само њему знаних масонских разлога/обавеза, а вероватно да се сакрије, од Србаља тајна, где је била античка Троја, веза: Скадар – античка Троја-Тројанске планине), бугарска коњица у трку стигла до манастира Високи Дечани, а за њима и војни камион. Одмах Бугари изнели кивот са нетрулежним моштима Светог Краља и натоварили на пристигли камион. И таман Бугарчићи се порадовали освети за пораз у бици на Велбужду, 1330. године.  Тада Срби потукли двоструко јачу бугарску војску, Св. Краљ наредио да се погуби бугарски цар Михајло III Шишман, јер је одбио све молбе за мир и хтео да заједно са ромејским (византијским) царем Андроником II, ухвати србску војску у ''клешта''.  После овог пораза Бугари морали да предају Ниш. И тако чим су утоварили кивот са моштима, ко за инат, камион неће да упали, па неће. Чудили се Бугари, шта је камиону, отварали, тражили где је квар, али џаба камион неће да упали ко за инат. У том пристигла и аустроугарска коњица. Њихов командир одмах исукао сабљу на Бугаре, па иако су савезници, затражио да се моментално повуку ка Ђаковици, јер су прекршили Споразум и ушли у Аустроугарску зону. У противном аустроугарска војска сматраће ову бугарску дрскост за акт непријатељства! Сироти Бугари, подвили реп, скинули кивот са моштима  са камиона и оставили га поред пута. Сели у камион и гле чуда, камион упалио из прве, правац Ђаковица. Све ово гледали из прикрајка Арбанаси, мештани. Један гласно објавио свима: ''Браћо Шиптари, упамет се! Св. Краљ неће да иде из Србије. Срби ће да се врате поново овде!''. И они сами подигну кивот и врате га у цркву испред олтара, где стоји и дан данас.  И од тада иде заклетва која се преноси од ува до ува, и међу Србљем и међу Арбанасима: ''Докле год су мошти Св. Краља Стефана, у Дечанима, дотле је Косово србско!''.  Потом, 1916. ратне и окупационе године, аустроугарска команда наредила да се скине оловни кров са цркве за потребе производње муниције.  Наређење – извршење. Официр  наредио неком Францу да се попне уз мердевине  и почне да скида оловни кров. И таман се мучени Франц  попео на кров али не задуго. Волшебно се оклизнуо, пао и сломио врат. Сахрањен је ту одмах до источне стране цркве. И дан данас, стоји крст са његовим именом.  Ни под претњом официрског пиштоља, нико од присутних војника ни за живу главу није хтео да се пење уз мердевине. Увуко им се неки необјашњив страх у кости. А кров остао до данас недирнут! И шта ће, куд ће Аустроугари одустали.

Да мало предахнемо уз стару српску војничку песму:  ''Зумба-зумба,  море Геџо, гегуло, сељо, паприко, пројо,  опанку...турско  и....бугарско  си прегазио бре....ти ћеш и швапско прегазити бре...Геџо, гегуло ''

https://www.youtube.com/watch?v=Kiz4PYy2ESU

Мили Царе србски, ко ће смети да потпише предају или размену србског за србско? А да му се рука не осуши, срце задрхти и потомство не искорени?  И да га не стигне клетва Св. Кнеза Лазара косовског?

А питаћеш ме сигуран сам а шта ти војниче, Србине предлажеш да се чини?

Опет бих светли Царе Србски да ти опричам причу коју сам чуо од народа из околине Чачка. Била нека два рођена брата из неког села око Чачка. Кад је кренула војна, прва светска, обојица се јавила у војску. Ратни вихор их касније раздвојио у Албанији. Један измрзо у гудурама Албаније, од  студени и глади, не зна се где. Други се вратио са солунског фронта, подгојен и са две пушке. Сви му се укућани обрадовали али се и чудили шта ће му две војничке пушке. А он вели, кад су кренули преко Албаније, другу пушку је узео од мртвог друга, заосталог у снегу. И чим би наишао на неку Арбанашку кућу, пришао би сам и покуцао на врата домаћину. Радозналом Арбанасу би понудио размену: да му прода пушку за мало проје или какве год хране. Арбанас би одмах прихватио и узео пушку да је испроба. Кад би је репетирао видео би да је празна. Онда би тражио да купи и метке. Овај наш би пристао. Обично би тражио једно јаје за један метак. Домаћин би хитро донео котарицу са јајима и трговина би пала.

Лепо би се поздравили, и чим би овај наш окренуо леђа чуо би реско: ''клик''. Онда би му Србин опалио хитац посред чела, вратио се и узео пушку и муницију назад. Ствар је у томе, што је претходно извадио ударну иглу из пушке. И тако до следеће куће, и опет понуда за размену. Како год, вратио се из рата са обе пушке. И прилично подгојен.

Питаћеш ме мили наш царе србски, па шта ти онда предлажеш?

А ја думам овако. Нема предаје КиМ, нити потписивања било које варијанте признања бандитске државе, макар једне стопе наше очевине! 

Краљ Војислав их је населио подно планине Рабан 1043. године, када је пропала војна ромејског генерала Георгија Манијакоса, па они остали без послодавца а и без могућности да се врате на Сицилију, одакле су пошли као помоћне трупе са  све женама, децом и псима из постојбине, кавкаским овчарима, касније названим шарпланинцима. Процене су да их је било око 20.000 хиљада.  Честити Краљ Војислав их примио под условом да чувају стоку на планини  Рабан, и да се не мешају са локалним становништвом.  Они се притајили, били лојални само оној власти краљевској, која је имала снаге да их приведе познанију Закона божијег и људског. Чим су се појавили нападачи и окупатори, они би сваки пут показали своју праву природу шакалску: нападали с леђа и понашали се горе и суровије од окупатора. Тако је било за турског вакта, потом аустро-немачког, италијанског па ево сада и америчког.

Наравоученије хиљадугодишње је следеће: Арбанаси признају и поштују само голу силу!

Чувени адвокат, Вељко Губерина, у својој аутобиографској књизи: ''БРАНИО САМ...'' каже исто: Арбанаси цене само и једино силу која је јача и већа од њиховог безакоња, те предлаже рецепт: за једну  посечену воћку од њихове стране, да се принуде да посаде десет! И тако за свако њихово безакоње! Један према десет!

Али да би повратили КиМ, морамо прво ми Србљи да се повратимо себи, Богу, правди и истини. Прво да доведемо остатак Србије у ред.

Да очистимо коров, сваки испред своје куће. Да склонимо ове бандите са свих нивоа државне власти, Војске, Цркве, попове што не верују у Бога,  или се лижу са римским Папом, или воле лагодан живот на грбачи народној, и не живе по Јеванђењу,  корупирано судство, кварне полицајце, очистимо јавна предузећа од странака и странчарења. Проветримо и протресемо медије, новине, телевизије, радија, укинемо анти ''Српску Академију Наука''...ма редом све да очистимо. Онда да донесемо Уставни Закон  о КиМ. Да је прогласимо посебном зоном где ће важити посебни закони и војна управа на неодређено време. И по међународном праву, то можемо.

- Ванредним пописом становништва утврдити стварни број присутних и онда тај попис упоредити са стањем на дан 06.априла 1941. године. Све који не могу да докажу своје порекло од пре тог датума, прогласити за непожељне и реметилачке странце, и дати им рок да напусте Србију. Формирати посебан фонд за обештећење , рецимо по 100.000 евра , по породици. Ако одбију, извршити присилну депортацију. На силу, одговорити десетоструком силом!

- Истим тим Уставним  Законом, прогласити Арбанасе за реметилачки фактор, који је кроз историју увек био на страни наших непријатеља, те стога забранити њихово запошљавање у државној служби: војсци, полицији, судовима, тужилаштвима , локалној админстрацији, дакле не могу да раде на ''државним јаслама''. Такође да то важи и за локалне Србе, који су напустили покрајину, продали очевину, радили у окупаторским службама , јер су недостојни државне службе.  Таквима забранити повратак и национализовати сву имовину на КиМ. Таква правила да важе у следећих барем 50 година;

- Извршити денационализацију имовине, враћање одузете имовине стварним власницима, у стање на  дан 06.04.1941. године. Знамо да је 56% територије КиМ био у власништву СПЦ. Отуд и назив ''Метохија'' , што значи: црквено имање. Дакле вратити имовину стварним власницима. СПЦ то онда може да даје у закуп, рецимо по 10 хектара, младим брачним паровима , под повољним условима, да раде и обрађују али да земља остане у власништву Цркве;

- Сви државни чиновници (војници, полицајци, судије, чиновници..) потписују уговор пре ступања у службу, да ће се по окончању активне службе населити на КиМ. Држава им гарантује станове и имања, која се не могу отуђити у следећих 50 година;

- Преселити све државне институције на КиМ. Главни град постаје Призрен, стари србски царски град. У Пећ преселити Патријаршију, Синод и црквену администрацију.  У остале градове на КиМ равномерно распоредити све главне државне институције: Уставни суд, Скупштину Србије, Врховни Касациони суд, Пореску управу, све централне државне установе, итд...;

- Арбанасима на принципу реципроцитета дати онолико мањинских права, колико их имају Срби у Р Албанији, ни за јоту више. Када србска деца у Албанији буду имали школе, наставнике и уџбенике на матерњем језику, исто омогућити и Арбанасима на КиМ.  Ово је принцип међународног  реципрочног права. Дотле сви уче на србском, из србских уџбеника, од србских наставника;

- Укинути учење лажне србске историје, написати праву србску историју, одшколовати професоре, да уче децу на свим нивоима: од предшколских установа до факултета. Снимати игране и документарне филмове на стварним историјским темама, то приказивати на државној националној телевизији. Прогласити  србску Азбуку за обавезно писмо на територији Србије , у општој јавној употреби. За све који и даље буду ''љубили'' више латиницу, увести порезе за штампана издања, истицање фирми и реклама, изузев научних публикација, итд;

- Тврдо обезбедити границу са Албанијом по свим војничким правилима, када је ратно стање: минирати границу, поставити жичану ограду , под напоном, затворити све илегалне прелазе, да нам се неби поново увлачили Арбанаси;

- Све примере корупције од стране србских државних органа казнити најстрожије и такве акте изједначити са тероризмом и рушењем уставног поретка: конфискацијом коплетне имовине и слањем на вишегодишњу робију, до одузимања држављанства и свих грађанских права;

Ех Царе србски, мили дугочекани, знам да ћеш рећи: ја бих то све волео, али то није могуће у тренутним геостратешким околностима, цео свет ће да скочи на нас. А ти им Царе реци, како није могуће, то се десило и дешава свакодневно: ево примера, принцип реторзије је део међународног права, према народима који су устали против своје међународно признате државе:

1.                Турци протерали не зна се колико Грка из Мале Азије после I светског рата;

2.                Стаљин протерао кримске Татаре на далеки исток  Русије због сарадње са окупаторима, нацистичком Немачком, за време II светског рата;

3.                Тодор Живков, бугарски председник, принудно иселио преко милион Турака, Помака, у Турску, осамдесетих година прошлог века;

4.                Хрватска протерала преко пола милиона Срба током ''Олује'' 90-тих година;

5.                Израел очистио појас Газе од Арапа, и сваки дан их гранатира по Сирији, Либану, где год стигне, и када год стигне;

6.                Када поредимо све ова пресељења, видимо да је никад крунисани Краљ , Александар Карађорђевић, био и најхуманији: иселио све Турке са КиМ, у Анадолију, плативши им и отпремнину. Можемо само да жалимо што то није привео крају и са Арбанасима.

Али то не значи да ми тај посао не можемо да завршимо. Дакле прво сређивање стања у остатку Србије , затим попис, да се види колико је наших  држављана Арбанаса, остали правац Проклетије –Албанија. Понудити им отпремнину, превоз, организован транспорт, цивилизацијски ниво. Они који неће милом, ићи ће силом. Једноставно им искључити довод струје, коју и онако не плаћају, због неплаћања, онемогућити свако кретање, а нарочито шверц дрога, оружја, људи и друге акцизне робе. Када остану без прихода, сами ће отићи. Плус радијација која их коси немилосрдно. Асанацију терена урадити тек по чишћењу територије и успостављања државно правног устројства на целој територији Србије.

Ово није посао за једну генерацију.  И треба да куцне час, када ће се сатански Запад, о свом јаду забавити. И када останемо сами, ми и они, очи у очи, један на један.

Најважније је НЕ ПОТПИСИВАТИ било какав правно обавезујући споразум, читај ''капитулацију''. Јер ако се одрекнемо КиМ-а, сви злочинци света ће ликовати и рећи: ДА, ЗЛОЧИН СЕ ИСПЛАТИ! И раскомадаће нам остатак Србије као гладни шакали и  хијене, уплашену срну! Опараће нас као чарапу, до нестајања!

Не треба никако очајавати! Враћати се у наша опустела села. Живети по принципима довољности. Рађати децу и спремати се за повратак!

СВЕТЛИ ЦАРЕ СРБСКИ, ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ!

БОГ СА НАМА, ПРИСТАНИ БОЖЕ!

Срдачан поздрав, вољени Царе србски...

На послетку завршио бих речима песме: ''Радуј се Србине јер си чедо истине, Бог ти даде дарове, света тајне Христове, тајне силе животне...''

https://www.youtube.com/watch?v=hOOE3e4-Ry8

СРБИЈА Милан Ц. Исаиловић, мрав пешадинац, трећепозивац.

 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 26 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

                       


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.