|
 Г. Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима, изјавио је приликом посјете Београду 29. августа о. г. да број жртава у Јасеновцу оцјењује на око 100.000, а да је до сада пописано око 83.000 жртава. Неке је ово умањење броја пострадалих изненадило, а некога и није.
Наиме, српске жртве су претежно живјеле у сеоским срединама и углавном нису пописане а јеврејске жртве су досад пописане око 85%-90%, јер су углавном живјеле у градовима и ту је било лакше пратити страдавање жртава. И жртве међу антифашистима Хрватима и муслиманима су претежно познате (пуно их је било из градова и већином су били евидентирани и као сарадници партизанског покрета). Тако се, при умањивању броја жртава у Јасеновцу, највећи број односи на Србе и (мањим дијелом) на Роме, који су такође углавном живјели у руралним срединама и довођени су у масама, без икаквог испитивања или разлога, самим тим и без документације о саслушавањима итд. Наша јавност међутим не зна да се, у складу са горе изнесеним бројкама, спрема и „научно“ (или „знанствено“) умањивање броја јасеновачких српских жртава, у организацији појединих српских институција и појединаца. Јавност још није обавијештена да је за 21. до 23. октобар 2019. планиран симпозијум у просторијама Народне библиотеке Србије у Београду, на којем ће се говорити о броју жртава. Основни циљ тог скупа, на којем ће учествовати појединини историчари и личности из друштвеног живота (пре свега српског и јеврејског народа) биће да се „докаже“ да број јасеновачких жртава није већи од 100.000 до 150.000 – отприлике у оквиру бројке коју је споменуо г. Зуроф. Код припрема симпозијума је најактивнија институција (односно гурнута у први план као извршилац наређења) Музеј жртава геноцида из Београда, на челу са директором Вељком Ђурићем и председником Савјета тог Музеја Јованом Ћулибрком, владиком славонским. Владика Јован је своје информације о мањем броју (српских) жртава изгледа у великој мјери стекао током изучавања тематике холокауста, за вријеме свог вишегодишњег боравка у Јерусалиму. Своје знање сада успјешно преоси и на В. Ђурића, тим лакше што директор зависи од предсједника Савјета своје установе...Владика Јован при томе и унутар СПЦ „штити леђа“ заговорницима ревизије историје о Јасеновцу, јер територијално покрива Јасеновац (славонска епархија) а истовремено је и предсједник Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора СПЦ. Тако ће и СПЦ индиректно „лећи на руду“ и тобож благословити одрицање од многих српских жртава Јасеновца. План је добро осмишљен, на умањењу броја Срба пострадалих у Јасеновцу се систематски ради. Остаје само да видимо да ли ће стимулација за заинтересоване бити добра, односно ко ће се од српских историчара овоме прикључити и учествовати у ревизији историјске оцене. То ћемо знати 21. октобра. Посматрач С.Ј. |
СРБОЦИД 
