|
 Ви се срдите на мене што сам у књизи Рат и Библија писао, да Бог попушта на људе рат као што попушта и помор и глад због греха људских. Што сам писао, писао сам по Светоме Писму Божијем а не по својој памети.
Ниједна памет човечија није до сада објаснила тајну онога збира зала и невоља што се називају једном речју – рат. Нити би моја памет могла то објаснити. Али је све објашњено и осветљено Светим Писмом Божијим као јарким сунцем. Овако говораше Господ цару Давиду кроз пророка Натана: подигнућу сјеме твоје након тебе, које ће изаћи из утробе твоје, и утврдићу царство његово. Али, говори Господ даље, ако учини што зло, караћу га прутом људским и ударцима синова човјечијих (2 Сам. 7,12. 14). А шта означава прут људски и шта ударци синова човечијих него рат? Божија се реч није порекла. Син Давидов Соломон учини под старост оно што је зло пред Господом, тако и син Соломонов Ровоам. Због тога дође Сисак, цар мисирски на Јерусалим, и разби Ровоама, и уђе у град и опљачка га, и узе благо из дома Господњега и благо из дома царева, све то узе (1Цар. 14,26). Ви питате: Кад Бог попушта такву несрећу на људе, где је онда блага наука Спаситељева? На хартији. На хартији код оних који неделима својим у миру изазивају рат. А кад би та блага наука Спаситељева била у срцима људским, људи би живели у трајноме миру. Појачајте савест људску, и смањићете буџете ратне. Потрудите се, као члан цркве Божије, да очистите мир од неправди и безакоња, и опасност ратна расуће се у ништа као магла пред сунцем. Јер као што је узалуд викати грађанима једног прљавог и кужног града: људи, будите здрави! тако је узалуд викати: мир, мир, а живети у нечистоти греховној, у калу неморала и сваког непоштења. У град ће се само собом уселити здравље кад се он очисти од кужне прљавштине, тако и мир у народе кад се народи очисте од куге безверства и непоштења. Иначе, на сву нашу вику: мир, мир, одазиваће нам се не мир него рат. Извор: Свети Владика Николај, Мисионарска писма, 277. писмо. |
МИСИОНАР 
