header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ЕПАРХИЈСКЕ НОВОСТИ arrow Еп. Артемије: Беседа на слави манастира Сопоћани
Еп. Артемије: Беседа на слави манастира Сопоћани Штампај Е-пошта
петак, 03 јул 2009

Епископ Артемије

БЕСЕДА НА СЛАВИ МАНАСТИРА СОПОЋАНИ

(Духови 2009.)

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Нека је благословен овај дан, браћо и сестре, и нека је благословено ово свето место на коме смо се данас сабрали да прославимо овај велики празник Силаска Св. Духа на Апостоле, празник рођења Цркве Христове на земљи. На данашњи празник, браћо и сестре, завршено је дело спасења рода људскога, које је Господ Исус Христос  извршио Својим доласком на земљу, Својом науком, Својим делима, Својим страдањима, Својим васкрсењем и вазнесењем на Небо.

Као што је обећао Својим ученицима („Седите у Јерусалиму док се не обучете у силу с висине“ – догађај који смо славили пре десет дана), ево данас у десети дан од Вазнесења и у педесети дан од Васкрсења Господ је испунио своје обећање и послао с Неба Пресветога Духа на Своје Свете ученике и апостоле у виду огњених језика. Тиме је испуњено оно јеванђелско обећање Христа, који је рекао својим ученицима Јеврејима: „А када дође Дух Истине, који од Оца исходи, упутиће вас на сваку истину.“ Дакле, данашњи празник јесте празник завршења дела спасења рода људскога. Када је Дух Свети сишао на Апостоле, а Јерусалим био препун народа са разних страна, Апостоли су почели да проповедају на разним језицима иако су били прости, обични рибари галилејски, па су их сви разумели. Били су неуки људи, али је Дух Свети просветио њихов ум, охрабрио њихово срце. И они су кренули да проповедају, шта? Да проповедају Христа Распетога и Васкрслога, Сина Божијега и Његову божанску науку, Његово Јеванђеље. И тада су људи почели да приступају вери Христовој, да прихватају ту науку и да се крштавају и постају чланови Цркве Христове на земљи.

Од тада до данас она расте и увећава се као оно мало зрно горушично, које је најмање од семена на земљи, али, како каже Господ, када се посеје од њега израсте велико дрво да и птице небеске на њему праве гнезда. Тако од тога малог зрна, од малог броја ученика Христових у Јерусалиму, њих 12 који су остали верни Господу своме, разрастаће се хришћанство по целом свету. Нема данас државе, нема места на кугли земаљској где се име Христово не проповеда, где се не слави име Божије, где се људи не крштавају у име Оца и Сина и Светога Духа. То је то чудо Божије које је данас Свети Дух започео да дела и непрекидно га врши и у наше дане, јер и данас Дух Свети освећује све оно за шта се ми молимо. Када режемо славски колач ми призивамо Духа Светога. Када се крштавамо, када се венчавамо, све бива силом Духа Светога, јер, као што кажу Свети Оци, у Цркви све бива од Оца, кроз Сина, у Духу Светоме. То је та наука православна, браћо и сестре, то је наука коју су Свети Апостоли проповедали, коју су Свети Оци утврдили, коју су Мученици крвљу својом посведочили, а Преподобни животом својим доживели.

Ту веру и ми данас држимо, проповедамо и њоме се спасавамо. Ту веру и ми да пренесемо нашој деци, омладини, да и они наставе да верују онако како су нас учили и наши свети преци, како нас је учио Св. Сава и други Божји угодници из рода нашега до Св. Владике Николаја и оца Јустина Ћелијског.

Увек је било у Цркви Божијој поред ових великих учитеља Васељене и људи који су кварили учење Христово, који су проповедали „мудрост“ људску, који су ширили, дакле, неправославну науку, разне јереси и заблуде. Њих има и данас и тога се треба чувати.  Само она вера коју проповеда Православна Црква јесте права вера. Све друго је изокренуто, све друго је изопачено, све друго је странпутица која води у пропаст, а не у Царство Небеско. Зато, браћо и сестре, да се држимо онога пута којим су Свети Апостоли ишли, који су Свети Оци проповедали и који смо и ми наследили од наших славних предака. Тим путем да идемо, ту веру да држимо, по њој да живимо и тако да се спасавамо и ми и наши млађи, који после нас долазе. Само тако, браћо и сестре, Благодат Божија, Благодат Духа Светога биће на нама и на народу нашем и на Цркви нашој у све векове будуће до скончања света и века, када ће Господ доћи да суди живима и мртвима. Нека би нас тада нашао правоверне, као верне слуге Своје и дао нам по вери нашој, по заслузи нашој и по милости Својој.

Нека је срећна и Богом благословена данашња слава овога манастира оцу Теоктисту, настојатељу манастира, и његовој братији, али и свима вама, браћо и сестре, који сте данас дошли овде. Свима нама је данас слава и нека нам свима Господ Духом Светим дарује милост Своју и радост Своју и Благодат Своју/.../ (следи део о домаћинима славе и пријављивање домаћина за следећу годину).

Беседу записали:

поштоваоци владике Артемија

Последњи пут ажурирано ( петак, 03 јул 2009 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 14 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

Тело не може ни љубити ни мрзети. Не може се тело заљубити у тело. Способност за љубав припада души. Кад се душа заљуби у тело, то није љубав но жеља, пожуда. Кад се душа заљуби у душу, не кроз Бога, то је или дивљење или сажаљење. Кад се пак душа кроз Бога заљуби у душу, без обзира на изглед тела (лепоту, ругобу), то је љубав. То је права љубав, кћери моја. А у љубави је живот.

Свети Владика Николај, "Касијана"

Научник привлачи знањем, богаташ богатством, леполик лепотом, вештак вештином. Свак од њих привлачи ограничен број лица. Једино љубав привлачи сва људска бића. Привлачност љубави је неограничена. И учен и неук, и богат и сиромах, и вешт и невешт, и леп и ружан, и здрав и болестан, и млад и стар – сви хоће да буду љубљени. Христос је распростро своју љубав на све, и љубављу привукао к себи све. Својом љубављу Он је обухватио и мртве, давно иструлеле и од људи заборављене.

Свети Владика Николај , "Касијана"

Човек и мртав жели да буде љубљен. И после смрти бори се против смрти. Зато се многи труде, да завештањима и задужбинама обезбеде љубав према себи и после смрти. И жив и мртав човек жели да буде љубљен. Сродници могу да имају љубав према умрлим сродницима. А Христос рече: „Кад ја будем подигнут од земље, све ћу привући к себи“ (Јован. 12, 32). Подигнут на крст Он је својом жртвом из љубави према свима привукао к себи све, чак и душе умрлих из Ада. Пре Христа, кћери моја, није постојала наука о љубави, нити религија љубави.

Свети Владика Николај, "Касијана"


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.