header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ЕПАРХИЈСКЕ НОВОСТИ arrow Еп. Артемије: Беседа на слави манастира Сопоћани
Еп. Артемије: Беседа на слави манастира Сопоћани Штампај Е-пошта
петак, 03 јул 2009

Епископ Артемије

БЕСЕДА НА СЛАВИ МАНАСТИРА СОПОЋАНИ

(Духови 2009.)

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Нека је благословен овај дан, браћо и сестре, и нека је благословено ово свето место на коме смо се данас сабрали да прославимо овај велики празник Силаска Св. Духа на Апостоле, празник рођења Цркве Христове на земљи. На данашњи празник, браћо и сестре, завршено је дело спасења рода људскога, које је Господ Исус Христос  извршио Својим доласком на земљу, Својом науком, Својим делима, Својим страдањима, Својим васкрсењем и вазнесењем на Небо.

Као што је обећао Својим ученицима („Седите у Јерусалиму док се не обучете у силу с висине“ – догађај који смо славили пре десет дана), ево данас у десети дан од Вазнесења и у педесети дан од Васкрсења Господ је испунио своје обећање и послао с Неба Пресветога Духа на Своје Свете ученике и апостоле у виду огњених језика. Тиме је испуњено оно јеванђелско обећање Христа, који је рекао својим ученицима Јеврејима: „А када дође Дух Истине, који од Оца исходи, упутиће вас на сваку истину.“ Дакле, данашњи празник јесте празник завршења дела спасења рода људскога. Када је Дух Свети сишао на Апостоле, а Јерусалим био препун народа са разних страна, Апостоли су почели да проповедају на разним језицима иако су били прости, обични рибари галилејски, па су их сви разумели. Били су неуки људи, али је Дух Свети просветио њихов ум, охрабрио њихово срце. И они су кренули да проповедају, шта? Да проповедају Христа Распетога и Васкрслога, Сина Божијега и Његову божанску науку, Његово Јеванђеље. И тада су људи почели да приступају вери Христовој, да прихватају ту науку и да се крштавају и постају чланови Цркве Христове на земљи.

Од тада до данас она расте и увећава се као оно мало зрно горушично, које је најмање од семена на земљи, али, како каже Господ, када се посеје од њега израсте велико дрво да и птице небеске на њему праве гнезда. Тако од тога малог зрна, од малог броја ученика Христових у Јерусалиму, њих 12 који су остали верни Господу своме, разрастаће се хришћанство по целом свету. Нема данас државе, нема места на кугли земаљској где се име Христово не проповеда, где се не слави име Божије, где се људи не крштавају у име Оца и Сина и Светога Духа. То је то чудо Божије које је данас Свети Дух започео да дела и непрекидно га врши и у наше дане, јер и данас Дух Свети освећује све оно за шта се ми молимо. Када режемо славски колач ми призивамо Духа Светога. Када се крштавамо, када се венчавамо, све бива силом Духа Светога, јер, као што кажу Свети Оци, у Цркви све бива од Оца, кроз Сина, у Духу Светоме. То је та наука православна, браћо и сестре, то је наука коју су Свети Апостоли проповедали, коју су Свети Оци утврдили, коју су Мученици крвљу својом посведочили, а Преподобни животом својим доживели.

Ту веру и ми данас држимо, проповедамо и њоме се спасавамо. Ту веру и ми да пренесемо нашој деци, омладини, да и они наставе да верују онако како су нас учили и наши свети преци, како нас је учио Св. Сава и други Божји угодници из рода нашега до Св. Владике Николаја и оца Јустина Ћелијског.

Увек је било у Цркви Божијој поред ових великих учитеља Васељене и људи који су кварили учење Христово, који су проповедали „мудрост“ људску, који су ширили, дакле, неправославну науку, разне јереси и заблуде. Њих има и данас и тога се треба чувати.  Само она вера коју проповеда Православна Црква јесте права вера. Све друго је изокренуто, све друго је изопачено, све друго је странпутица која води у пропаст, а не у Царство Небеско. Зато, браћо и сестре, да се држимо онога пута којим су Свети Апостоли ишли, који су Свети Оци проповедали и који смо и ми наследили од наших славних предака. Тим путем да идемо, ту веру да држимо, по њој да живимо и тако да се спасавамо и ми и наши млађи, који после нас долазе. Само тако, браћо и сестре, Благодат Божија, Благодат Духа Светога биће на нама и на народу нашем и на Цркви нашој у све векове будуће до скончања света и века, када ће Господ доћи да суди живима и мртвима. Нека би нас тада нашао правоверне, као верне слуге Своје и дао нам по вери нашој, по заслузи нашој и по милости Својој.

Нека је срећна и Богом благословена данашња слава овога манастира оцу Теоктисту, настојатељу манастира, и његовој братији, али и свима вама, браћо и сестре, који сте данас дошли овде. Свима нама је данас слава и нека нам свима Господ Духом Светим дарује милост Своју и радост Своју и Благодат Своју/.../ (следи део о домаћинима славе и пријављивање домаћина за следећу годину).

Беседу записали:

поштоваоци владике Артемија

Последњи пут ажурирано ( петак, 03 јул 2009 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 37 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

СА СВЕТИМ ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ ИЗ ДАНА У ДАН -

ПОУКЕ:

 

 "О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!"

"Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера - храна, вера - одело душе твоје, вера - здравље твоје, вера - песма твоја и радост и весеље, вера - вредност твоја, вера - цена бића твога, вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој."

 "Борба за веру борба је за душу; борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби? Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста."

"Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено."

"Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим."

 

 


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.