header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПРАВОСЛАВЉЕ-актуелно arrow Студенткиња оптужила продекана Богословског факултета за силовање
Студенткиња оптужила продекана Богословског факултета за силовање Штампај Е-пошта
петак, 24 јануар 2020

 Патријарх Иринеј оћутао писма наводне жртве, њеног оца и адвоката…

Студенткиња се писмено детаљно исповедила патријарху, оптужујући продекана Владимира Вукашиновића за вишеструко силовање, али се Етичка комисија Богословског факултета касније прогласила ненадлежном. “Ја нисам службено по том питању добио никакав допис од ње, њене породице или адвоката. Допис је стигао на факултет, а ја сам дао званично саопштење у ком негирам оптужбе“, тврди Вукашиновић

Редакција Преокрета дошла је у посед обимне документације која садржи врло тешке оптужбе на рачун продекана за науку Православног богословског факултета у Београду, Владимира Вукашиновића, кога је прошлог мјесеца на ту функцију изабрао Савет факултета.

Ради се о исповести студенткиње ИВ године поменутог факултета(идентитет познат редакцији и садржан у документацији коју поседујемо), коју је послала патријарху српском Иринеју, а у којем Вукашиновића директно оптужује за вишеструко сексуално злостављање.

Она у својој исповести патријарху каже да је у Београд дошла 2003.године ради студија на Православном богословском факултету, где је убрзо почела са радом у Добротворном фонду Српске православне цркве „Човекољубље“.

„Тамо сам упознала свештеника Владимира Вукашиновића. У једном моменту нам је он почео држати духовне разговоре, за све нас који смо тада радили на пројекту психосоцијалне подршке ХИВ-оболелих. Рекли су нам да је он један од најбољих у Београду и да је јако познат, да слободно можемо да му се обратимо ако нам нешто затреба.“

 

Силована сам једне ноћи у мом стану. Дошао је са поклоном у руци. Скувала сам кафу не слутећи ништа. Како је ушао, осетила сам зло у ваздуху, али ми ни на крај памети није било шта ме чека. Причао је о сахрани и смрти неког рођака и његове жене и како је био у близини па је хтио да сврати. Тада је први пут ушао у мој стан и истовремено сам га први пут видела без мантије. После извесног времена одједном је сео поред мене и рекао да хоће да спава са мном.

Студенткиња Богословије је у писму Његовој светости написала да је, у међувремену, упознала и Вукашиновићеву породицу, те да је он постао њен духовник којем се исповедала.

„Исповедила сам му буквално цео свој живот и врло озбиљно пришла свему, што је променило мој живот, не знајући да ће он то злоупотребити на најгори начин. Све је личило као да сам стицала пријатеља који је уз то и свештеник и није ми падало на памет да проверавам ни ко је он ни шта је он, јер то је „човек Цркве“. Силована сам једне ноћи у мом стану. Дошао је са поклоном у руци. Скувала сам кафу не слутећи ништа. Како је ушао, осетила сам зло у ваздуху, али ми ни на крај памети није било шта ме чека. Причао је о сахрани и смрти неког рођака и његове жене и како је био у близини па је хтио да сврати. Тада је први пут ушао у мој стан и истовремено сам га први пут видела без мантије. После извесног времена одједном је сео поред мене и рекао да хоће да спава са мном. Згрозила сам се, уплашила се и рекла да је то не желим, нити да сам тако нешто помислила јер он има жену и децу и да је уз то све и свештеник. И да ли сам му икада дала било какав повод за тако шта? Покушала сам да се одбраним, али, на моју жалост, ја сам била полупаралисана. Ноге су ми се одсекле. Устао је, дао ми телефон да позовем такси, а он је, у међувремену, отишао у тоалет. Следећих пар тренутака помислила сам да сам се избавила, бар после првог обрушавања на мене, али је он стао поред кревета… Следећег момента ми је гурнуо полни орган у уста. Успела сам после пар тренутака да побегнем у купатило, а он је побегао са лица места.“

У писму даље стоји да је наредних дана добијала телефонске позиве са непознатог броја, али би, када би се јавила на телефон, особа са друге стране ћутала, због чега је посумњала да је у питању Вукашиновић. Истиче и да је са професором Вукашиновићем покушала разговарати о свему што се десило, али је он том приликом поново покушао да је наговори на сполни однос.

Следећи случај злостављања десио се у цркви Свете Петке на Калемегдану, где ју је Вукашиновић, по њеном признању, позвао да разговарају и реше неке ствари.

– У 9х сам дошла до цркве, а он ме је замолио да скувам кафу за њега и неке људе, јер није било ниједне жене која је радила у кухињи… а онда се десио исти чин када сам ушла у канцеларију…”, тврди девојка у писму, описујући напаствовање слично оном које се десило првом приликом.

Касније се то сексуално насиље, физичко и психичко злостављање, поновило још неколико пута јер је, како тврди, Вукашиновић злоупотребљавао свој положај њеног духовника и инсистирао је да му се исповеда, усмено и писмено, након чега је тражио да му те исповеди, написане у свеску, доноси на увид.

Мислила сам како он предаје Пастирску психологију, а и епископ је: Ако ми он не помогне, ко ће? Али код епископа Порфирија не налазим елементарну помоћ, тврди у писму, те додаје како јој је Порфирије забрањивао да се за помоћ обрати стручним лицима, тј. психотерапеутима, јер је “сматрао да није потребно”

У свом писму које је послала патријарху истиче да је због Вукашиновићевих насртаја имала тешке психичке проблеме, те да је временом, из разговора са повјерљивим људима са факултета сазнала да није једина девојка коју је Вукашиновић напастовао, после чега је изгубила веру у Цркву и свештенике и повукла се у себе:

„Не знам шта да кажем више осим да ми је уништено 12 година живота и да сам била 4 године у некој врсти активне „смрти“. О интелектуалном уништавању да не говорим. Било ми је лакше када сам сазнала да сви људи који су силовани, и мушкарци и жене, због великог бола имају периоде губљења сећања и немогућност интелектуалног напредовања. Мислим, Ваше преосвештенство и уверена сам у то да има много оних који су злоупотребљени на разне начине: силовани, злостављали и слично. Сматрам да је срамота свих нас ако заборавимо на жртве јер сам уверена да оваквих као ја, има много. А зашто и у цркви?“, констатује студенткиња Православног Богословског факултета у Београду у својој исповести српском патријарху Иринеју, у којој такође тврди да се у једном тренутку обратила за помоћ тадашњем епископу јегарском Порфирију (данашњем митрополиту загребачком).

-Мислила сам како он предаје Пастирску психологију, а и епископ је: Ако ми он не помогне, ко ће? Али код епископа Порфирија не налазим елементарну помоћ, тврди у писму, те додаје како јој је Порфирије забрањивао да се за помоћ обрати стручним лицима, тј. психотерапеутима, јер је “сматрао да није потребно”. Није, међутим, познато да ли је митрополит у потпуности био упознат са оним што се девојци догодило.

Будући да није добијала патријархов одговор, Иринеју се писмом обратио и њен отац, тражећи од патријарха пријем и савет како да као породица даље поступају, истичући да су Вукашиновићеви насртаји његовој кћерци нанели тешку душевну бол:

“После онога што је он над њом учинио, променио је или пореметио цели њен живот и довео ју је до психијатрије. Чујемо да је имао више таквих афера и право је чудо да га Ви држите као вашег најбољег и најзначајнијег сарадника. Ми се не мешамо у то јер је то Ваш избор. Али Вас опомињемо, Ваша Светости, да ћемо пред лице Божје сви отићи. Ви, који ћете, вероватно давати већи одговор пред Оцем небеским, а ми родитељи јер ће тражити од нас Господ одговор колико смо и шта учинили за своје дете, посебно у заштити од оваквог зла.”

“Етичка комисија Православног богословског факултета је на крају утврдила да случај излази из њених овлаштења и да су на потезу државни истражни органи. Како се наводи у документима: “Комисија је била принуђена да прекине поступак, покренут по захтеву Адвокатске канцеларије Митрић, која заступа студента овог Факултета Н.Н. због тога што оптужбе превазилазе ингеренције Комисије и зато што поступак тражи интервенцију надлежних црквених и грађанских судова.”

Будући да ни ово писмо није резултирало било каквим посљедицама по Вукашиновића, породица студентице је одлучила да се обрати адвокату. Тако је београдска Адвокатска канцеларија Митрић српском патријарху 28.08.2018. упутила допис у којем, у вези овог случаја, истиче следеће:

Наиме, именована је према њеним речима и приложеној медицинској документацији трпела сексуално узнемиравање и разне друге видове сексуалног иживљавања што је код оштећене изазвало тешке трауме са великим психофизичким последицама и у прилог таквим тврдњама достављамо Вам њену писану изјаву, као и пратећу медицинску документацију. У сазнању да сте Ви Ваша Светости већ упознати са овим и другим случајевима овог свештеника, обраћамо се на овај начин у намери да случај не ескалира у јавност и не нанесе несразмерно велику штету угледу наше Цркве и часном свештенству. Оштећена са својим родитељима нема намеру за потраживањем материјалне надокнаде, него искључиво да се њени наводи провере и уколико се покажу као истинити да се починилац истих подвргне санкцијама Великог црквеног суда. Напомињемо да именована има сазнања да је било још оваквих драстичних примера над другим студенкињама.”

Патријарх Иринеј и његов кабинет нису одговорили ни на овај допис.

Али је после писма адвокатске канцеларије Митрић (највероватније као његова последица) покренут процес пред Етичком комисијом ПБФ-а (Православног богословског факултета), којој је, пак, 11.12.2018. Вукашиновић доставио потписани исказ да “не постоје елементарни прописани услови за вођење овог поступка, на који закључак несумњиво упућују разлози овог изјашњења”.

“Ја нисам службено по том питању добио никакав допис од ње, њене породице или адвоката. Допис је стигао пре годину дана на факултет, а ја сам дао званично саопштење у ком негирам дате оптужбе.”

Како стоји у документу: “Кодекс професионалне етике Универзитета у Београду не може се применити на овај поступак због тога што је он усвојен 22.06.2016., док ми се на терет стављају наводне радње из 2006. Године, дакле 10 година пре усвајања тог Кодекса. Наиме наводно оштећени студент говори и наводним радњама из 2006 године, позивајући се на наводне повреде тог Кодекса из 2016. Тај Кодекс из 2016. Године доставила ми је Етичка комисија.“

Вукашиновић у свом исказу Етичкој комисији такођер доводи у сумњу комплетан исказ девојке:

“Уколико заиста постоји празнина у сећању на догађај, откуда онда тако детаљан опис који је уследио у наставку. Како је могуће да за тај други догађај нема потпуно сећање, а да за претходни који је описала на страни 1 последњи став, улази у детаљан опис!? Ако је реч о шоку, због чега је онда други шок већи и са последицама по сећање, у односу на први!? Како су могле наступити последице по сећање након 8 година и како се неко први пут може обратити за медицинску помоћ за такве наводне радње после толико година!? Наиме, у наведеном извештају је наведено да се овај студент први пут јавила специјалисти те установе тек 2014. за догађај за који се тврди да се догодио 2006. године. У специјалистичком извештају Бранкице Аћимовић, ПР Центра за едукацију и аналитику “Аналитички атеље” из Београда, од 14.10.2015., наведено је да се наводно оштећена први пут јавила тој установи тек 8 година након наводног догађаја који ми се ставља на терет, што довољно говори о неуверљивости.“

Етичка комисија Православног богословског факултета је на крају утврдила да случај излази из њених овлаштења и да су на потезу државни истражни органи. Како се наводи у документима: “Комисија је била принуђена да прекине поступак, покренут по захтеву Адвокатске канцеларије Митрић, која заступа студента овог Факултета Н.Н. због тога што оптужбе превазилазе ингеренције Комисије и зато што поступак тражи интервенцију надлежних црквених и грађанских судова.”

Случај никада није доспео пред званичне државне органе јер студенткиња никада није пријавила професора полицији.

Редакција Преокрета контактирала је и Владимира Вукашиновића, који је изјавио да зна о којој студенткињи је ријеч, али да негира све њене наводе.

“Ја нисам службено по том питању добио никакав допис од ње, њене породице или адвоката. Допис је стигао пре годину дана на факултет, а ја сам дао званично саопштење у ком негирам дате оптужбе“, рекао је он за наш портал.

Према документованим сазнањима до којих је дошао Преокрет, још бар три девојке су се у протеклих више од десет година обраћале различитим инстанцама у цркви, жалећи се на Вукашиновићево понашање, али ни у једном од случајева није било никакве реакције у смислу покретања истраге, чак ни дисциплинских мера.

Према документованим сазнањима до којих је дошао Преокрет, још бар три девојке су се у протеклих више од десет година обраћале различитим инстанцама у цркви, жалећи се на Вукашиновићево понашање, али ни у једном од случајева није било никакве реакције у смислу покретања истраге, чак ни дисциплинских мера.

Није било ни видљивих последица на статус оптуженог свештеника Владимира Вукашиновића. Напротив, он је у међувремену наставио да напредује у црквеној хијерархији. Тако је, са места архијерејског намесника у црквама Ружици и Светој Петки на Калемегдану постао старешина тих храмова, а титулу ванредног професора на Православном богословском факултету у Београду заменио је позицијом редовног.

П.С. Редакција Преокрета покушала је да добије коментар од патријарха српског господина Иринеја и митрополита загребачко-љубљанског Порфирија у вези питања која се тичу њиховог помињања у исповести студенткиње Богословског факултета, али нисмо добили одговоре, ни на мејлове, нити на доступне бројеве телефона. Уколико их у међувремену добијемо, објавићемо их у посебном тексту.

Пише: Редакција "Преокрета"

Фото: "Википедија"

Последњи пут ажурирано ( субота, 25 јануар 2020 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 58 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ДОНАЦИЈЕ ЗА САЈТ:

(ОБЈАШЊЕЊЕ )

Порука од нашег читаоца Александра коју нам је послао скупа са својом донацијом:

„Коначно сте нам дали могућност да и ми читаоци помогнемо вама, који толико чините за све нас. Хвала вам на томе. Свако добро у Господу“.

Александар

+ + +

ДУШЕКОРИСНЕ  ПОУКЕ ИЗ ОПТИНСКЕ ПУСТИЊЕ:

(избор и превод са руског: "Борба за веру"
 
"Својство истинског покајања је да отвара очи за сопствену греховност и грех уопште".
 (Преподобни Никон Оптински)
 
"Када је Бог у твојој лађи, то не значи да олује неће бити, већ да твоја лађа неће потонути".
 
"Јеванђеље је као падобран - неће ти користити ако је затворено".


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.