Запитајмо оно што би требало да буде најочигледније питање, посебно међу медицинским стручњацима: Зар није крајње наивно да се подржи нестално уверење детета, које још увек верује у Деда Мраза, како је он/она супротног пола?

(Strategic Culture Foundation, 14. 4. 2019)

Супстанце за блокирање пубертета[1], мастектомије[2], вагинална хирургија и лажни пениси – све потпуно иреверзибилни захвати – само су неки од радикалних експерименталних метода које се користе над децом. Ово лудило мора да престане.

Замислите да сте родитељ петогодишњег дечака који вам, једног дана, невино саопштава да је девојчица. Наравно, природна реакција би било да праснете у смех, не да окренете телефон најближе клинике за промену пола. Немате представу како је вашем дечаку оваква идеја пала на памет; можда због нечега што је чуо у забавишту, или можда путем програма који је видео на телевизији. У сваком случају, он инсистира да се „идентификује“ као женско.

Најзад, можда охрабрени у месној школи, плаћате посету лекару. Надате се да ће овај медицински стручњак моћи да вама и вашем дете пружи неки разложан савет како да разрешите синовљеву пометњу. Будите спремни на разочарање. Ваш лекар биће принуђен, на основу државног и медицинског налога, да прати стручне смернице познате под именом „афирмативна нега“. Звучи безбедно и безопасно, зар не? У ствари, програм би најбоље могао да се опише као, ништа друго до дијаболичан.

Пратећи приступ који налаже „афирмативна нега“, од доктора се захтева да прати дететове смернице, а не обратно, као што многи људи верују да би био прикладан однос између лекара и пацијента у овом случају. Другим речима, уколико дете каже доктору да оно верује како је девојчица, доктор мора да прихвати „реалност“ без обзира шта биологија каже да је заправо случај. Али ово је тек почетак лудила.

Као дететов родитељ, бићете охрабривани да почнете да се свом сину обраћате као вашој „кћерки“ и чак да му дозволите да одабере женско име, као и одговарајућу одећу. Учитељи ће добити упутство да допусте вашем сину употребу женског тоалета док је у школи. Питање друштвене стигме, која је повезана са оваквом променом животног стила, заједно са злостављањем, ретко се узима у разматрање. Терапеути ће ретко расправљати са родитељима о друштвеним последицама овакве менталне и физичке промене; заправо, многи ће инсистирати на томе како су промене „реверзибилне“ уколико се дете једнога дана предомисли. Камо среће да су ствари тако лаке.

Застанимо на тренутак и запитајмо оно што би требало да буде најочигледније питање, посебно међу медицинским стручњацима: „Зар није крајње наивно да се подржи нестално уверење детета, које још увек верује у Деда Мраза, како је он/она супротног пола? Зар не постоји велика вероватноћа како се дете просто збунило и да ће ова идеја ишчилети? Штавише, зашто никада нисмо чули за оваква дешавања пре десет година, док смо данас наведени да верујемо да је реч о некаквој епидемији? Уместо да се ради са дететом и његовом новопронађеном идентитету приступи са овако очигледних позиција, у већини случајева дете ће бити смештено на брзи колосек промене пола. Одавде почиње хорор прича.

Један родитељ, „Елејн“, члан активистичке групе Келси Коалишен (Kelsey Coalition), чија је кћер прошла кроз „медицинске интервенције које мењају живот“ схватила је да је промена изузетно штетна по будуће здравље у укупну добробит њеног детета.

„Једном када дођу тинејџерске године, афирмативна нега значи давање младим људима хормона супротног пола“, рекла је Елејн на панел дискусији коју је организовала Херитеџ Фондација. „Девојчицама које имају само дванаест година преписује се доживотно узимање тестостерона, док се дечацима даје естроген. Ово су озбиљни хормонални третмани који утичу на развој мозга, здравље кардио-васкуларног система и могу да повећају ризик за добијање рака“.

Ово води до операционог стола, на коме су адолесценти, који нису довољно ментално зрели колико је неопходно да би донели одлуку која толико мења живот, стављени под нож иреверзибилне хируршке промене. Двострука мастектомија код девојчица, на пример, као и обликовање лажних пениса од ткива узетог са других делова тела, су само неке од процедура без преседана које су сада доступне.

Елејн је споменула познати случај извесног Џеза Џенингса (Jazz Jennings) коме је дијагностификована „родна дисфорија“ (gender dysphoria) и који је одгајан као девојчица од своје пете године. Он је добијао хормонски третман од једанаесте године и, у седамнаестој години, Џез је оперисан како би био одстрањен његов пенис и направљена вештачка вагина од желуца.

„Након операције, Џезови шавови на ранама су почели да се одвајају и формиран је крвни угрушак. Обављена је хитна операција. Према Џезовом доктору ‘Када сам је ставио на кревет, чуо сам нешто као ‘пуп’. Када сам погледао, видео сам да се све отворило“.

Елејн је назвала Џезов случај „медицинским експериментом на детету“ који се „приказује на телевизији последњих дванаест година“. Треба напоменути да је сличан драматичан сценарио запосео нацију када је обављена изузетно позната „полна транзиција“ Кејтлин Џенер преношена на телевизији. У питању је особа рођена као Брус Џенер, некада освајач златне медаље на Олимпијским играма који је можда највећи амерички атлетичар свих времена.

Очигледно питање је „колико поводљиве деце, која ионако доживљавају промене на свом телу током пубертета, је убеђено да донесе одлуку о промени пола (нечему што је дете могло да чује само од неког спољног медија или извора, осим ако родитељи не воде тако уврнуте дискусије за трпезаријским столом) након што је гледало ову славну личност?“ Сада би свега неколицина људи доводила у сумњу моћан утицај који ТВ звезде имају на људе и посебно адолесценте. У ствари, то је читава идеја иза концепта „позитивног узора“. Нисам сигуран да се Кејтлин Џенер квалификује за ову улогу.

Према наводима доктора Мајкла Лејдлоуа (Michael Laidlaw) ова деца, која су доживела нешто што медицинска струка означава као „родну дисфорију“ превазишла би ово стање или спонтано или уз помоћ терапеута. Међутим, према Лејдлоу који се позива на истраживања, многе девојчице и дечаци који показује симптоме имају неуропсихијатријска стања или аутизам. „Друштвене мреже и Јутјуб, такве ствари, дуготрајно гледање[3] Јутјуб видеа оних који су променили пол изгледа да игра извесну улогу… у смислу ширења заразе“ популаризовањем ове идеје међу масама.

Покрет је заснован на модерној либералној идеји „родног идентитета“ који се дефинише као „темељни унутрашњи осећај особе о њеном сопственом роду“ без обзира на то шта биолошке чињенице о њеном полу показују.

Доктор Лејдлоу је представио можда најбољи случај против исхитреног одлучивања родитеља и њихове деце да су [деци] потребни блокатори пубертета, на пример, или екстремно високе дозе хормона, када је дискутовао шта се чини када је особи дијагностификован рак.

„Уколико дете или неко кога познајете има рак, да ли желите резултате патолошке анализе, да ли желите скенирање како би се утврдило [стање] пре него што дате мучну хемотерапију“, упитао је. Ипак дозвољавамо деци и адолесцентима да предузму неповратне хемијске и хируршке процедуре, без било каквог доказа који показује присуство „супротног пола“ у пацијенту.

Другим речима, медицинска заједница се поиграва не само са Мајком Природом [sic – прим. MM] већ и са животима деце, вршећи радикалне експерименте са неповратним исходом за које није показано да обезбеђују срећу и добробит оних који су им подвргнути.

„Ми дајемо врло шкодљиве терапије на основу дијагнозе без објективних показатеља“, рекао је доктор Лејдлоу.

Лејдлоу је принуђен да понавља оно што је познато миленијумима.

„Постоје само два пола“, каже. „Пол је одређен на рођењу, нико га не одређује. Доктори не додељују арбитрарно некој особи да буде дечак и некој другој да буде девојчица. Сви знамо како се то одређује.“

„Рекао бих ‘питајте своје бабе које не читају научне часописе, и оне ће вам тачно рећи како се разликују дечаци у односу на девојчице.“

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић

[1] Прим. ММ: У изворнику се користи реч drugs која се уобичајено преводи као „лекови“. Међутим, пошто у нашем језику реч лек има позитивну конотацију и односи се на супстанцу која лечи или ублажава болест, овде смо је избегли пошто пубертет није патолошко стање, односно болест.

[2] Прим. ММ: У питању је процедура уклањања дојке. Обично се обавља после дијагностификовања рака дојке (видети овде).

[3] Прим. ММ: У изворнику је употребљен израз binge-watching који подразумева вишесатно гледање одређеног садржаја. Углавном се користи жаргонски у вези са телевизијским серијама или садржајем на Јутјубу.

Извор: "Стање ствари"