Помоз Бог, братије!

ПОВОДОМ писма које сте објавили, и o полемiци која је описана у том писму у Манастиру Раковица (овде:), ево потврде за све оне који хоће да виде какво је предање било у нашој Светосавској Цркви, све док отпирлике пре 30-40 година нису дошли ,,теолози Јустиновци" из Грчке да мењају вековни поредак. А сад је то далеко отишло. Највећи проблем тих теолога није духовно и физичко сатирање Срба већ , како нас већину људи који смо кренули у Цркву задњих деценија да наговоре да се причешћијемо без припреме мимо типика који пише у сваком служебнику.

Значи као што се чује из разговора који води Игуман Јулијан код нас ни деца нису без припреме примала Причешће, а о одрацлима није било ни говора. Без наравно нужде коју имамо и у горском вјенцу али тамо Игуман Стефан све миче на своју душу:

 « 'Ајте, браћо, те се причешћујте ./ Без приправе и без исповијести / а ја мичем све на своју душу ... «

Спремност поменутих јунака на жртву и ванредне околности у којима су се нашли, омогућује им причешћивање без припреме и без исповести, при чему Његош напомиње да слепи игуман Стефан преузима њихове грехе на себе.

А сада ниједан свештеник не сме ни једног верника да удаљи због тога што није имао припрему коју налаже типик.

Па браћо истина је увек проста, питајте неке старије игумане и Свештенике како је то некад било.