header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Ф. Вилијам Енгдал: „Lock Step” није футуристички сценарио: паника и будућност након пандемије?
Ф. Вилијам Енгдал: „Lock Step” није футуристички сценарио: паника и будућност након пандемије? Штампај Е-пошта
субота, 28 март 2020

 Global Research, 10. март 2020.

НАПОМЕНА приређивача  В. Д.                                               

Пред читаоцима је анализа из пера једног од најбољих аналитичара злодела голобализма, Виљема Енгдала, који јасно сведочи ко је и због чега решио да крене у биолошки рат против човечанства. Од преводиоца сам добио следећу белешку:

         “Шаљем превод с напоменом да je у оригиналу остало оно „lock step” јер ми засад ништа одговарајуће није синуло као могући превод. Руси су превели као „Приставной шаг”, па пошто знате руски, можда ће вам то помоћи...

У суштини, није ми јасно на шта тачно мисле на енглеском, јер нигде нема објашњење баш те синтагме. Постоји само израз "to be/walk in lockstep with someone” (где се lockstep пише као једна реч), који значи „бити/ићи укорак с неким”. Једино ми пада на памет да је описно значење те синтагме можда „корак који води ка закључавању”, тј. ка престанку свега (активности, кретања, доброг дела права и слобода...).

Али то није довољно звучно да се употреби у тексту, а и предуго је... Једино да се скрати на „Престанак кретања” или „Заустављање кретања”?“

 Корпоративни медији широм света свакодневно извештавају да је још људи у још земаља дијагностиковано као „позитивно” на вирус корона, који се сада зове ковид-19. Како расту ови бројеви, тако расте и свеопшта узнемиреност, која се често одражава у паничној куповини маски, средстава за дезинфекцију, тоалет-папира, конзервиране хране. Говоре нам да резултате тестова прихватимо као нешто што је засновано на науци. Премда је скоро немогуће имати пуну слику онога што се дешава у Кини, средишту нове вирусне олује, ипак постоји процес који подржавају репортаже корпоративних медија и истинска паника становништва које не зна где се крију праве опасности, што има застрашујуће последице по нашу будућност након пандемије.

У последњој седмици јануара Комунистичка партија Кине наредила је дотад невиђен карантин читавог Вухана, града од 11 милиона становника, како би довела у ред ситуацију с јавним здрављем људи која се очигледно отргла контроли. Био је то први пут у историји савременог јавног здравства да је влада ставила у карантин читав град, тако што је око њега подигла санитарни коридор. Убрзо су затворени и други кинески градови, што је у претходним седмицама довело до тога да највећи део друге по величини националне привреде у свету једноставно стане. Последице тога преносе се сада и на светску привреду.

У овом тренутку, када се у земљама ван Кине, нарочито у Јужној Кореји, Јапану, Ирану и Италији,  пријављују први смртни случајеви, најважније питање које мучи све људе јесте колико је вирус заиста опасан. Фијаско са америчким Центром за контролу болести, где се испоставило да наводни тест за нови вирус није добар, поткрепљује чињеницу да тестови за вирус назван SARS-CoV-2, за који се тврди да изазива болест названу ковид-19, нипошто нису 100% поуздани. Упркос томе, под утицајем корпоративних медија који непрекидно емитују бујицу слика празних полица у Италији, полицијских кордона око старачких домова у држави Вашингтон у којима се наводно налази неколико пацијената са вирусом корона, и иранских болница пуних лешева у врећама, милиони грађана с правом су узнемирени и уплашени.

Од града до града, од земље до земље отказују се велики догађаји на којима се окупља много људи. То се десило и с карневалом у Венецији, великим спортским догађајима, продајним сајмовима у Швајцарској и другде. Велике авио-компаније, а такође и крузери, трпе огромне финансијске губитке јер људи широм света отказују летовања. Кина је наредила да се спале новчанице тврдећи да су можда заражене. Музеј Лувр у Француској поново је отворен, али не прихвата готов новац већ само картице, јер папир може бити заражен. СЗО упозорава на ризик од контаминације папирног новца. Земље, попут Велике Британије, доносе законе који омогућавају законски притвор грађана који можда имају вирус. Све већа медијска промоција продавница на Западу у којима на полицама нема основних намирница, као што су пиринач, тестенине и тоалет-папир, подстиче паничну куповину и у свим другим земљама.

 Питања о стопи смртности

Важно је имати исправан поглед на смртне случајеве за које се може доказати да су последица вируса ковид-19. Овде чињенице постају веома непрецизне.

До 3. марта 2020, према генералном директору СЗО Тедросу Аданому, широм света забележено је укупно 90.893 случаја ковида-19, од чега је 3.110 имало смртан исход. Он је потом рекао да стопа смртности износи 3,4%, што је бројка коју други здравствени стручњаци доводе у питање. Тедрос је изјавио: „Широм света, око 3,4% потврђених случајева ковида-19 завршило се смртним исходом. Поређења ради, од сезонског грипа умре далеко мање од 1% заражених.”

Проблем је што нико не може тачно да каже колика је заиста стопа смртности. То је зато што у свету нису тестирани сви који можда имају благе симптоме вируса, а и прецизност тестова је далеко од стопостотне поузданости. Међутим изјавити да је стопа смртности више него трипут већа од стопе смртности услед сезонског грипа представља право стварање панике, уколико је истинита.

Стручњаци за епидемију тврде да је у стварности реч о далеко мањој стопи смртности. „Не пријављујемо све случајеве”, каже професор Џон Едмундс из Центра за математичко моделирање заразних болести у Лондонској школи за хигијену и тропску медицину. „Штавише, обично пријављујемо само мали проценат. Ако у стварности има много више случајева, онда ће стопа смртности бити још мања.” Едмундс даље каже: „Оно што са сигурношћу можемо рећи […] јесте да ако поделите број преминулих с бројем пријављених случајева [да бисте добили стопу смртности], скоро сасвим је сигурно да ћете добити погрешан одговор.” Изгледа да СЗО, под Тедросовим руководством, греши на страни која води ка ширењу панике.

Пре неколико година, СЗО и амерички Центар за контролу болести променили су дефиницију смрти услед сезонског грипа тако да гласи „смрт услед грипа или упале плућа.” Центар за контролу болести рачуна само приближан број преминулих од грипа тако што узима у обзир укупан број потврда о смрти пацијената на којима је „упала плућа или инфлуенца” наведена као главни узрок смрти или као узрок који је допринео смрти. Центар за контролу болести процењује да је у САД, у сезони грипа 2017–2018, било 45 милиона случајева грипа и 61.000 онога што се вешто назива „смрти везаних за грип”. Није јасно колико је од тог броја било старијих особа са упалом плућа или неком другом плућном болести. Наравно, бројеви су помогли да се прошири страх и прода вакцина против сезонског грипа, чији позитиван ефекат уопште није доказан. Центар за контролу болести процењује у једном истраживању из 2017. да „сваке године између 291.000 и 646.000 људи широм света умире од респираторних болести повезаних са сезонском инфлуенцом.”

Само у Кини процењено је да је 2018. године број смртних случајева повезаних са инфлуенцом (укључујући и упалу плућа) износио око 300.000. Приметићете да 3.000 преминулих због короне, премда свакако трагично, представља тек 1% „уобичајеног” годишњег броја умрлих од плућних болести у Кини, а због збуњујућег или променљивог начина на који се у Кини води администрација, није јасно ни колико је од тих 3.000 смртних случајева заиста узроковано сезонском упалом плућа. Но, судећи по драматичним снимцима – који се не могу проверити и за које нема доказа – на којима људи наводно падају мртви на улицама Кине, или на којима су у ходницима болница у Вухану наслагане вреће с наводно преминулима од ковида-19, разумљиво је што је добар део света уплашен због најезде тог непознатог, страног окупатора.

Док су многи добронамерни здравствени званичници очигледно збуњени, а западни произвођачи вакцина, као што су GlaxoSmithKline или Gilead и други виде одличну прилику за зараду, наш свет се застрашујућом брзином преображава на начин који нам је до пре само неколико месеци био незамислив.

 „LOCK STEP

Шта год да се заиста догодило у Кини, сада је то скоро немогуће рећи због супротстављених реакција власти у Пекингу и неколико промена у начину на који се рачуна број случајева заражених ковидом-19. Сада се поставља питање како ће власти на Западу искористити ову кризу. Корисно је у овом тренутку вратити се веома важном извештају који је пре једне деценије објавила Фондација Рокфелер, један од водећих светских заговорника еугенике и твораца ГМО, између осталог.

Овај извештај има неупадљив наслов: „Сценарија за будући технолошки и међународни развој”. Објављен је у мају 2010. у сарадњи са организацијом Global Business Network футуролога Питера Шварца (Peter Schwartz). Извештај садржи различите футуристичке сценарије које су развили Шварц и његови сарадници.

Један сценарио носи занимљив наслов: „LOCK STEP: свет с чвршћом државном контролом од врха надоле и са ауторитативнијим вођством, са ограниченим иновацијама и растућим отпором грађана.” Овде постаје занимљиво у смислу онога што неки зову предвидљиво програмирање.

Шварцов сценарио каже следеће:

„Године 2012, свет је најзад погодила пандемија коју смо годинама предвиђали. За разлику од пандемије H1N1 из 2009, овај нови сој грипа – пореклом из дивљих гусака – био је изузетно заразан и смртоносан. Чак и нације које су биле одлично припремљене за пандемију брзо су преплављене када је вирус захватио цео свет, при чему је заражено скоро 20 одсто светске популације и страдало 8 милиона људи за само седам месеци...”

Шварц наставља:

Пандемија је погубно деловала и на привреде: међународна мобилност људи и робе скоро сасвим је заустављена, што је паралисало индустрије попут туризма, и раскинуло глобалне добављачке ланце. Чак и на локалном нивоу, радње и пословне зграде које су обично врвеле од активности, месецима су зујале празне, без запослених и клијената.” Ово звучи сабласно познато.

Затим сценарио постаје веома занимљив:

„За време пандемије, национални лидери широм света показали су свој ауторитет и наметнули чврста правила и ограничења, од обавезног ношења маски на лицу до провере телесне температуре на уласку у заједничке просторе, као што су железничке станице и супермаркети. Чак и кад је пандемија почела да јењава, задржана је оваква ауторитативна контрола и надзор грађана и њихових активности, па чак је и повећана. Како би заштитили себе од ширења проблема који постају све више глобални – од пандемија и транснационалног тероризма до еколошких криза и растућег сиромаштва – лидери широм света све више стежу обруч власти.”

Поставља се важно питање: да ли одређени лоши глумци, а таквих има на свету, опортунистички користе распрострањене страхове у вези с ковидом-19 како би наметнули агенду „lock step” и увели друштвену контролу која би укључила и строго ограничење путовања, можда и замену готовог новца „хигијенски бољом” електронском готовином, затим обавезну вакцинацију иако није доказано да су дуготрајна нежељена дејства безбедна, неограничени надзор и укидање личних слобода, као што су политички протести, под изговором да ће то омогућити да се „идентификују особе које одбијају да се тестирају или вакцинишу”, и бројне друге рестрикције.

Велики део сценарија Рокфелер 2010 већ је постао очигледан. Страх никад није добар водич здравом разуму.

 

Ф. Вилијам Енгдал је консултант за стратешки ризик и предавач; дипломирао је политику на Универзитету Принстон и пише о нафти и геополитици ексклузивно за интернет часопис New Eastern Outlook где је и овај чланак првобитно објављен. Такође је и истраживач-сарадник Центра за истраживање глобализације (Centre for Research on Globalization – CRG).

 

Извор: Сајт Владимира Димитријевића

Последњи пут ажурирано ( субота, 28 март 2020 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 72 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.