 Погледајте ову слику. Који су ови маскирани? Јесу ли то свештенослужитељи Божији? Нису. Ово су сатанослужитељи и послушници сатанослужитељског Синода Београдске патријаршије, односно Иринеја Буловића, који већ дуго из сенке (а за владаре из сенке), а сада из стерилисаног двора у Новом Саду (он то назива "мој дом") – прогони Српску Цркву и њене вернике, а преко неканонске и нецрквене институције која се светогрдно назива „Свети Архијерејски Синод“.
Буловић је, користећи ванредно стање у земљи, извео у Београдској патријаршији пуч, узурпирајући ингеренције Светог Архијерејског Сабора и увео самовлашће. “Држава то сам ја” (fr. “L'état c'est moi”), узвикнуо је француски краљ Луј XVI. „Црква – то сам ја!“ – умишља Буловић. Да ли су прејаке речи назвати маскиране у црквама сатанослужитељима? Нису. Они, заиста, служе сатани, демонима и богоборним земаљским властима. Јер шта су друго они који у православним храмовима показују већи страх од вируса, него веру у Бога? И то на Литургији, - која је реално присуство Царства Божијега на Земљи, у храму који је Светиња над Светињама, у коме су свети сасуди и твари, све светиње преко којих и кроз које се пројављује Сила Божија, и у коме је Причешће – Светиња над Светињама, које је истинско Тело и истинска Крв Христова? (овде:) Шта су они који саблажњавају народ и још више појачавају панику? Шта преостаје маловерним људима, који су ионако већ довољно устрашени, којима маскирани новотарски попови поручују да ни црква Божија није безбедно место од вируса? Шта им друго преостаје, осим да сами себе окаде црним тамјаном и живи се сахране, јер где ће "главу заклонити", ако ни у црквама не могу?" (Али, Богу хвала, у храмовима Српске Православне Цркве, где служи благодатно - правоверно свештенство, опасности од заразе нема, на велику жалост и Синодриона и нових Нерона, и доктора Кона). Мада маскирани кажу да у црквама носе маске и рукавице не зато што верују у вирус, а не у Бога, већ зато што поштују одлуке власти, то само глупаци могу да поверују. Јер је Влада Републике Србије упутила „препоруку“ црквама и верским заједницама да би се умањио ризик од заразе коронавирусом, верски обреди обављају на безбедан начин и без присуства верника, уз поштовање свих претходно донетих мера Владе.“ Дакле, реч је само о „препоруци“, јер држава зна да по Уставу, ни у условима ванредног стања, нема право да ограничава слободу вероисповести. О томе је писао проф. др Зоран Чворовић (овде:): „Слобода вероисповести, укључујући и право на испољавање вере, загарантовано чланом 43 Устава Републике Србије не може бити ни на који начин ограничена уредбама Владе у условима ванредног стања. То је изричито прописано чланом 202 Устава, који предвиђа одступања од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању: „Мере одступања ни у ком случају нису дозвољене у погледу права зајемчених чл. 23, 24, 25, 26, 28, 32, 34, 37, 38, 43, 45, 47, 49, 62, 63, 64. и 78.”“ Успут, има ли јавних информација, фотографија, снимака или извештаја како се у џамијама, јеврејској синагоги и римокатоличким храмовима у Србији поштују препоруке Владе Републике Србије? Ако их има, замолио бих да буду прослеђени „Борби за веру“, како би их могли видети сви који су то пропустили, укључујући и мене. А сад још мало о Буловићу. Буловић је 26. марта 2020. на свом сајту издао саопштење (овде:) у коме запомаже како „злонамерне групе и појединци, износе на рачун владике Иринеја“ оптужбе да се ,,сакрио у Владичански двор, а вернике изложио ризику од заразе”, те да је то, по Буловићу, „невиђени говор мржње, позив на верску нетрпељивост и дискриминацију и директно супротстављање уставним одредбама наше државе којима су загарантована права на слободу вере, као и сва друга фундаментална људска права“. Буловић се још правда да се он „као грађанин који спада у групу људи старијих од 65 година, налази у прописаној изолацији, односно да борави у свом дому у Новом Саду, одакле прати и свакодневна богослужења преко епархијског радија Беседа, а куда му свештеници и ђакони доносе свето Причешће кад год се служи света Литургија.“ Подобан свакој власти, а рекло би се и неопаганизму
Ово Буловићево самооправдавање можда и може да упали код сорошевских медија (које оптужује да га нападају), који су црквено и теолошки незнавени (израз бившег владике Атанасија Јевтића, који користи и Буловић), али код оцрковљених људи не може. Зашто? Зато што истински Христови следбеници и црквенослужитељи, никада у историји Цркве нису поштовали наредбе, а поготово не „препоруке“ државних власти које су противне заповестима Божијим и уредбама црквеним. Ево једног примера, из Дела апостолских: „Али устаде поглавар свештенички и сви који беху с њим, од јереси садукејске, и напунише се зависти, и дигоше руке своје на апостоле, и метнуше их у општи затвор. А анђео Господњи отвори ноћу врата тамничка, и изведавши их рече: Идите и станите у цркви те говорите народу све речи овог живота. А кад они чуше, уђоше ујутру у цркву, и учаху. А кад дође поглавар свештенички и који беху с њим, сазваше сабор и све старешине од синова Израиљевих, и послаше у тамницу да их доведу. А кад слуге отидоше, не нађоше их у тамници; онда се вратише и јавише им говорећи: Тамницу нађосмо закључану са сваком тврђом и чуваре где стоје пред вратима; али кад отворисмо, унутра ниједног не нађосмо. А кад чуше ове речи поглавар свештенички и војвода црквени и остали главари свештенички, не могаху им се начудити шта би то сад било. А неко дође и јави им говорећи: Ено они људи што их бацисте у тамницу, стоје у цркви и уче народ. Тада отиде војвода с момцима и доведе их не на силу: јер се бојаху народа да их не побије камењем. А кад их доведоше, поставише их пред сабор, и запита их поглавар свештенички говорећи: Не запретисмо ли вам оштро да не учите у ово име? И гле, напунисте Јерусалим својом науком, и хоћете да баците на нас крв овог човека. А Петар и апостоли одговарајућу рекоше: Већма се треба Богу покоравати неголи људима“ (видети главу 5. Дела Светих Апостола).
Наглашавамо: Свети Апостол Петар каже: „Већма се треба Богу покоравати неголи људима“. Да ли су, дакле, у праву они који оптужују Буловића да се „сакрио у Владичански двор, а вернике изложио ризику од заразе”? Јесу. Ма ко да су. Буловић – али не само он – сакрио се у мишју рупу, односно у „стерилисани бункер“ (и са безбедне дистанце прати преко ТВ-а армагедонску битку и пише синодска саопштења), устрашен од вируса, јер је безбожник, језуитски се самооправдавајући (јер јер њихов) да тобоже поштује одлуке власти, а за свештенство и вернике, који, је л' те, могу и да се заразе, њега боли уво! Али, ванредно стање у држави, као што рекосмо, мрачне силе, чији је Буловић послушник, користе за подривање Светосавља, преконоћним увођењем папистичких новотарија, и фронтално урушавање Српске Православне Цркве као институције. Христос је био са губавцима, а Буловић је побегао од своје пастве у свој стерилни и стерилисани двор
А шта би требао да уради истински епископ Христов у овој ситуацији? На пример, ово: >>Током епидемије колере 1830. у Москви, цивилне власти су наредиле карантин у граду и намеравале да закључају све цркве (као што је то данас у Италији и другим земљама). С тим у вези, митрополит Филарет Дроздов одложио је путовање у Санкт Петербург (где није било колере) и наредио организовање многобројних литија, од којих је прву (око Кремља) сам предводио. Жеља митрополита да "умре са својим народом", оставила је снажан утисак на Николаја Првог, који је одлучио да не заостаје за својим високопреосвећеним подаником: дошао је у Москву и ходао кроз бараке заражених колером.<< Шта, држава ће ухапсити патријарха и владике који предводе литије? Па шта и ако их ухапсе? Ваљда ће им жене и деца остати без оца хранитеља? И зар хришћанство није вера прогоњених, почевши од Њеног оснивача – Господа нашега Исуса Христа – па све до богоборног комунизма? Зар епископ не треба да следи пример Христа коме служи? Да га гоне, шибају, пљују, тамниче, да изнесе крст свој на Голготу и тамо га разапну? Зар не треба да следи примерима хиљада хришћанских страдалника од богоборних власти? Уосталом, зар овај кобајаги патријарх и Буловић нису недавно доделили неко ордење "заслужнима"? Па зар не могу код "заслужних" да преко везе среде бар једну литују? Али, верницима је већ све постало кристално јасно. Сва образложења која је Буловић, у име сатанослужитељског Синода, дао за ограничења која је увео свештеницима и верујућима, јесу провидни изговори за његово лично неверје (и неверје оних који синодске одлуке поштују), нецрквеност, давно започету издају Православља и Српске Православне Цркве, пактирање са силама зла и моћницима овога света. Буловић и њему подобни настоје да нам на муфљуски начин, перфидно и преваром, одузму права која су нама, верницима Српске Православне Цркве, дата не само од Бога, већ која нам, као што рекох, гарантује и Устав Републике Србије. Такође, Буловић не би био Буловић, када не би глумео зилота. У већ поменутом саопштењу, он каже како би „О текстовима и изјавама неодговорних назовитеолога требало би да се посебно огласе и надлежне црквене институције. Јер, ако неко јавно тврди да је Причешће ризик по здравље, за њега не би смело бити места у црквеној просвети јер, будући да је незнавен, не може бити учитељ другима, а по канонској акривији такав би морао и да буде искључен из црквене заједнице”. Гле, претње! А исти тај Буловић пише синодска саопштења у којима тражи да верници буду причешћивани код својих кућа, као тешки болесници и да им се кашичицом за Причешће не додирују уста, него да им се Причешће сипа у уста! Шта је то него прикривена тврдња да је Причешће ризик за здравље (а храмови небезбедна места), пошто свештеници у таквим околностима могу да перу кашичице алколохолом, или већ чиме им Буловић препоручи, до миле воље?! Али, народ све види и добро памти. И народ јасно и гласно поручује свим издајницима вере и Цркве: ви који нисте служили Богу и народу у време ванредног стања, када ваша служба и јесте најпотребнија – нећете бити потребни народу ни када ванредно стање прође! Као што верници сада љубе затворена врата својих цркава, од вас узурпираних, тако ћете и ви љубити затворена врата домова тих истих верника када све ово прође. А на Суду Божијем, који неће одоцнити, сваки ће већ примити плату своју! (ср. 1. Кор, 3) |
