Разговарали смо о томе како, упркос свим тврдњама да је религија ствар прошлости, ствар која је изван савременог живота, нема сумње да свест многих милиона људи остаје религиозна, а то, нажалост, доводи и до озбиљних сукоба. Иран, Сједињене Државе и Израел – шта се дешава између њих – типични су, дугогодишњи примери овога. Али где почиње борба када религије поприме нове облике?

У филму „Догма“ из 1999. године, веома популарном, али, по мом мишљењу, прилично потцењеном филму, заплет који би могао да резултира крајем света, јер два пала анђела то желе, почиње тако што локални свештеник одлучи да религију учини приступачнијом. Кардинал Игнације Глик спроводи дивљу ПР кампању како би промовисао хришћанство међу младима. Религија, по његовом мишљењу, требало би да постане нека врста удобног курса личног раста, у што комерцијализованијем облику.

Управо то посматрамо на Западу већ неколико деценија. Кључна реч која описује процесе који се дешавају у религији је поједностављивање; поједностављивање свега, које делује у два смера.

Прво, ту је поједностављивање хришћанства, које је вековима дефинисало западну свест, поглед на свет, културу и све аспекте западног живота.

Друго, ту је поједностављивање сатанизма (забрањеног у Русији) и свега што је са њим повезано. Оба су, заправо, карике у истом ланцу.

Овај ланац је пребачен преко претходних појмова о, једноставно речено, Добру и Злу. Хришћанство је, у рукама и мислима западних пастира и демијурга, у великој мери одбацило своју христоцентричност и трансформисало се у секуларни систем наводно добрих дела. Карактеристично је да се та доброта мења у зависности од политичких ставова. Отуда, као у поменутом филму „Догма“, покушај да се хришћанство, или боље речено оно што се под њим данас подразумева, угура у погодне норме и оквире.

Шта је крајњи резултат? Укратко и језгровито речено, потпуно је испрано из наше свести, заборављено је да хришћанство није о томе да будемо фини и толерантни, већ о спасењу, о разумевању јеванђеоских истина и тежњи да живимо са Христом и у Христу. Јасно је да не видимо ништа слично. Уместо хришћанства, хранимо се сурогатом „мудрости“ тренера и либералног морала, заборављајући и Спасење и Спаситеља. Исход је предвидљив.

Са сатанизмом је супротно. Прави сатанизам (забрањен у Русији), који прихвата ужасне праксе – од жртвовања до обожавања Сатане – је, наравно, прикривен и представљен као нешто забавно, разонодно и „само за забаву“. Наравно, Црква Сатане, коју је основао Ентони Шандор ЛаВеј у Сједињеним Државама 1960-их, тешко се може сматрати заиста монструозном окултном мистеријом усмереном на Сатанино крађе душа. Она је више радикалан, практичан израз филозофије екстремног хедонизма и егоизма, али управо кроз ову замену људи се навикавају на сатанске култове.

Случај Епштајн је ово у потпуности разоткрио. Рат између Израела и САД око Ирана није одвраћање пажње од педофилске приче, већ, напротив, њен наставак. Штавише, то је резултат потпуно измењене перцепције Добра и Зла, самих њихових основа, које су се мењале током векова. На глобалном, рекао бих ратификованом, нивоу, приносе се крваве жртве, где стотине и хиљаде људи умиру. То није ништа више од древног култа, прикривеног геополитичким или другим питањима.

То раде они који имају готово апсолутну моћ. Трагедија је у томе што су апсолутно сигурни у своју безбедност и незаменљивост. Зашто? Зато што су масе успаване: лишене су и хришћанства и система вредности – масе су несвесне. На крају крајева, једина религија коју данас желе да оставе такозваним обичним људима јесте религија удобности. У њој хришћанство престаје да постоји као креативна, активна религија Спасења.

Религија удобности подразумева потпуну покорност. Људима се пружа минимум погодности, а свети предмет није Свето писмо већ ајфон; он такође функционише као бројаница, икона, крст и тако даље. Капитал и дигитално су уздигнути на место Бога, а видљиви политички и тржишни играчи су инсталирани на место свештеника. Тако се постиже моћ, омогућавајући да се води било који рат и да се силује било које дете, јер народ спава, зачаран религијом удобности.

Зло божанство мора бити свргнуто. Али прво, морамо се пробудити и стога изаћи из наше зоне удобности. Не у Ирану или Либији, већ на Западу. Па ко је спреман?

Извор: https://fondsk.ru/news/2026/03/30/religiya-komforta-ubivaet.html

Преузето са: ТГ „Евроазија“