Од Великог Четвртка увече, рече, па до погреба, испустио је 109 срдачних уздаха. Из тела Мојега истекло је 225.000 капи крви. Оружаних војника је било 118, а к њима се придружило и 230 неваљалих људи, свега дакле 348.

Три су ме војника водила на распеће и чинили су ми разне пакости. Трзали су ме за браду и косу и вукли су ме. 77 пута спотицао сам се и падао на земљу, почевши од врата Преторијума, па до дома Ане архијереја. 7 пута ударали су ме по устима, а по образима 105 пута; 20 удара песницом у лице претрпео сам; ћушки и трзања од почетка до краја поднео сам 707, а јаких удараца свега 1 199. Кад су ми положили трнов венац на главу, ударили су ме свом снагом штапом и палицама 40 пута. Од свих удараца 5 трнова из венца прободоше ми лобању до мозга; од њих три се заломише и остадоше у глави Мојој, те са тим бих и погребен; од убода трња по глави истече 3.000 капи крви, а рана од трња на глави беше 1.000, јер венац трнов 8 пута спадаше ми са главе. Кад сам вођен од Преторијума на Голготу, носећи крст, пао сам на земљу 5 пута, примио сам тада 21 смртан ударац; дижући ме од земље, повукли су ме за косу и браду 23 пута. Лежао сам на земљи (Голготи) док ме нису дигли на крст. Пљувотина на лице примио сам 73, удараца по врату 25, а по лицу и устима још 5. Од ових удараца истиче ми много крви из уста и носа. Тада ми и два зуба избише. Међу очи ударише ме три пута песницом. За нос ме повукоше 20 пута, за уши 30 пута. Великих рана зададоше ми 72, а великих удараца у прса и главу 38. Но 3 ми беху највеће муке за време мога страдања, и то:

1.  Што не видех никога да се каје, те се моја крв као узалуду пролеваше;

2. Гледајући жалост моје Мајке, која код крста стајаше и горко плакаше;

3.  И када распињући ме на крст, уковаше ексере у моје руке и ноге (по речи пророчкој: избројаше све кости моје"...)

Преписао архимандрит Кирик из једне старе руске књиге "Великое Зерцало"