Наступило је време провере наше вере!

Десило се нешто што никада није било од почетка света: прекидање заједничке молитве на целом свету...

Владари света су сада отворено показали да у себи носе антихристов дух.

Апостол Павле говори да ће се антихрист „противити и преузносити изнад свега што се зове Бог или светиња“ (2Сол.2:4). Други знак за долазак антихриста, који је дат код пророка Данила, ће бити „прекид приношења свакодневне жртве“ (Дан.12,11), што, према тумачењу светих Отаца означава да ће антихрист забранити да се приноси бескрвна жртва Тела и Крви Христове - свакодневна Евхаристија.

У име Оца, и Сина и Светога Духа.

Драга браћо и сестре,

Ми смо сада лишени могућности да се окупљамо у храму ради молитве. Да ли је праведно учинила Аустралијска влада, забранивши сва богослужбена сабрања?

Човечанство је у прошлости преживело много опасније епидемије, али се никада за време епидемија нису затварали храмови. Напротив, у тим временима људи су се обраћали Богу са усрдном молитвом, молећи Га да одврати Свој гнев.

То, да се заразне болести шире помоћу личног контакта, било је одувек познато. Ипак, људи су журили у храм, кајали се за своје грехе, вршили општенародна мољења за избављење од епидемије. Они нису знали шта су то вируси, али су зато добро знали узрок таквих недаћа, да је то казна Божија. Знали су да се у свету ништа не дешава без воље Божије, да чак длака са главе наше не може пасти без воље Оца Небеског (Лк.21,18).

У Библији налазимо да Израиљски народ није само једном био кажњен епидемијама за своје грехе и за одступништво од Бога, и само је покајна молитва одвраћала гнев Божији од њих.

Аустралијске власти нису смеле да забране општенародну молитву, већ насупрот томе, да се обрате становништву са молбом да појачају молитву за престанак ове несреће.

Уместо тога владиним указима богослужбена места су изједначена са ноћним клубовима, баровима и коцкарницама, и затворена су, као нешто маловажно, без чега лако можемо да прођемо. Издата је наредба о томе, да сва богослужбена места, свих религија, морају бити затворена. Овакве наредбе су издате у целом свету, чак и у православним земљама.

Десило се нешто што никада није било од почетка света: прекидање заједничке молитве на целом свету. А када је почело у свету богослужење? Књига Постања говори о Еносу, унуку праоца Адама, да су у његово време „почели да призивају име Господње“ (Пос 4:26). Ова напомена из Библије се објашњава тиме да је од праведног Еноса било одређено да се свечано призива име Божије, тј. од њега је почетак богослужења. Од тога дана, никаква власт, ни један диктатор или тиранин, нису се усуђивали да донесу сличне богоборачке законе, који потпуно забрањују јавно поштовање Бога. (Уствари сличан закон је био издат у комунистичкој Албанији 1967.-прим.ред.). У Совјетској Русији су рушили храмове и убијали свештенство, али ни тамо нису доносили такве законе.

Владари света су сада отворено показали да у себи носе антихристов дух. Апостол Павле говори да ће се антихрист „противити и преузносити изнад свега што се зове Бог или светиња“ (2Сол.2:4). Други знак за долазак антихриста, који је дат код пророка Данила, ће бити „прекид приношења свакодневне жртве“ (Дан.12,11), што, према тумачењу светих Отаца означава да ће антихрист забранити да се приноси бескрвна жртва Тела и Крви Христове - свакодневна Евхаристија.

Са друге стране, Свето Писмо говори да ће се Евхаристија вршити све до дана Другог доласка Христовог. Ову наизглед противуречност треба да разумемо овако: да иако ће антихрист забранити да се отворено врши Евхаристија у црквама, она ће се ипак тајно вршити.

Антихрист се још увек није појавио, али су наредбама власти ипак затворени храмови, и верници су лишени причешћивања Пречистим Тајнама Христовим. Прекршиоцима прете казнама и чак затвором. Ми смо приморани да се подчинимо овим правилима не зато што сматрамо да су она правилна и разумна, већ што уступамо насиљу. Ми смо дужни да, према заповести Божијој, дајемо ћесару ћесарево, али Божије да дајемо ћесару не смемо.

Кад су у Совјетској Русији власти затварале храмове, народ је лупао у звона, ненаоружани парохијани, жене су се супростављале војницима, одбијајући да се потчине. Сада, не само да се народ ћутећи сложио са забраном богослужења, већ је и одобрава, сматрајући је правилном и разумном (...)

Говоре да је затварање храмова само привремена мера. Нека је и тако, али је створен преседан, нечувен од почетка света: са свеопштом сагласношћу, по целом свету су затворена сва места заједничког богослужења. Не смемо да мислимо да је то нешто маловажно. Без преувеличавања, сама по себи та чињеница је духовна катастрофа човечанства. Утабана је још једна важна стаза на путу долазећег антихриста.

Пред нашим очима се одиграва колосална глобална кампања обмане човечанства. Закулисни режисери припремају грандиозни глобални спектакл, чији је коначан циљ устоличење антихриста. Никада још у историји човечанства „тајна безакоња“ (2. Сол. 2,7) није показивала себе са таквом снагом и таквом отвореном дрскошћу.

Одједном, за веома кратко време, свет се претворио у огроман затвор, у коме страх од заразе вирусом боље од било које страже задржава сваког у свом дому.

Свет је насилно стављен у вештачку кому, упао је у хибернацију, јасно је да ће после те хибернације, свет постати сасвим другачији. Свет као да се затворио да би се прекомпоновао. Али, шта нас чека са „друге стране“, према речима нашег Премијера? Нас упозоравају да наш свет неће бити као пре. И потпуно је могуће, да ће у том новом свету нама, православним хришћанима, бити тесно.

Сада је за нас посебно важна смерница – речи Господа нашег Исуса Христа: „Сетите се жене Лотове“ (Лк. 17,32). Током бега Лота са његовом породицом из Содома, Анђео им је забранио да се окрећу назад. Лотова жена се окренула и погинула је. У том поступку се открила њена привезаност за пређашњи живот у Содому. Ова Господња поука значи да морамо бити спремни да оставимо све земаљско.

Епидемије су један од предзнака долазећег краја. Господ говори у Светом Јеванђењу: „И биће глади, помора (епидемије) и земљотреса по свету, све је то почетак страдања“ (Мт.24:7). Апокалипса је наступила брзо и неочекивано и нашла нас неприпремљене.

Наступило је време провере наше вере. То је испит који сви морамо проћи. Садашњост тражи и од нас озбиљан, пажљив однос ка нашем животу. Ми морамо да на све гледамо са духовне тачке, да се потрудимо да разумемо духовни смисао ових догађаја.

Свети Јеванђелиста Јован овако теши своје ученике: „Ви сте од Бога, дечице, и победили сте их, јер је већи Онај који је у вама него ли који је у свету“ (1.Јов. 4,4). Ма каква искушења да нам предстоје, Господ ће увек бити близу сваког од нас. Он допушта искушења, али Он и показује пут да пребродимо та искушења и укрепљује нас да идемо по њему, молитвама Пресвете Богородице.

„Који претрпи до краја - тај ће се спасти“ (Мт.10:22)

Амин.

Епископ Андреј

Извор: https://credo.press/230128/

Превод: Душка Здравковић, "Православна породица", март 2020.