КОТОР ВАРОШ, 3. марта – Хистерија у вези вируса званог корона не јењава. Заправо, могло би се рећи баш супротно. Судећи према реакцијама јавности, ова биополитичка и маркетиншка манипулација даје фантастичне резултате.

Као и у већини сличних феномена, креираних да манипулативно регулишу дистрибуцију пажње појединаца и друштвених група, и овај феномен је заснован на страху.

Прва ствар коју је неопходно разумјети да би се схватила логика манипулације је феномен самоеротизма. Самоеротизам (нарцизам, егоизам) представља превелику љубав и бригу према самом себи. То је карактеристика незреле личности која се налази у естетичкој фази свога развоја и која однос према стварности гради аутоцентрично – полазећи од себе као средишта. У основи, личност у овој фази развоја себе доживљава као објект властитог Ероса, због чега је превише заокупљена самом собом и страхом од губитка себе.

Друге особе ова личност суштински доживљава само као инструменте, средства или објекте преко којих воли себе. У том смислу, сваки облик манипулације заснован на страху везаном за здравље намијењен је самоеротизованом дијелу популације, јер је њихов систем перцепције просто кодиран тако да је могуће унапријед предвидјети њихову реакцију.

Друга ствар коју је неопходно разумјети да би се схватила логика манипулације јесте менаџмент страха и тјескобе. Страх је предметно одређен док тјескоба није предметно одређена. То значи да је страху могуће пронаћи конкретан узрок због чега страх има мотивациони потенцијал. Тјескоба је предметно неодређен страх – форма страха коју није могуће конкретизовати те која због тога има демотиваторски потенцијал. У том смислу страх се користи када се жели изазвати друштвена акција, а тјескоба се користи када се жеили изазвати одсуство друштвене акције.

У том смислу, сваки облик манипулације који је повезан са безбједношћу, нужно има облик тјескобе, будући да је узрок угрожености врло апстрактан и неопипљив. Тако, на примјер, тероризам и вирус су морфолошки идентични, јер представљају апстрактне опасности које је немогуће лоцирати. Они су такорећи хетеротопни (вишемјестни). Или, поштеније говорећи, они су само симболички конструкт. Такође је неодређен и начин борбе против ове апстрактне опасности – нпр. бомбардовање терориста који се не могу лоцирати или заштита од вируса производњом хистерије због непостојања вакцина која стимулише продају заштитних маски. У основи, ради се о употреби колективне хипохондрије у стицању фармаколошког екстрапрофита (нпр. погледати број и цијену продатих маски у Кини).

Трећа ствар коју је неопходно разумјети да би се схватила логика манипулације представља карактер савременог капитализма. Наиме, класични капитализам је профит остваривао производњом роба и услуга које су биле намијењене задовољавању природних (примарних, испуњивих потреба). Савремени капитализам је самореференцијалан – што значи да се профит остварује производњом идеолошких потреба које нису коначне, тј. испуњиве, те роба и услуга неопходним за њхово задовољење. Укратко, глад и жеђ се могу задовољити али потребе за здрављем, безбједношћу, љепотом, туризмом, спортом, забавом не могу. У том смислу је сваки друштвени проблем повезан са здрављем, безбједношћу, спортом, забавом и туризмом нужно повезан са логиком профита.

И на крају, иако постоји још читав низ врло важних ствари неопходних за цјеловито разумијевање логике манипулације (интенционалност свијести, производња објекта жеље, управљање перцепцијом, кодирање комуникације, дистракција, производња голог живота итд.) постаје потребно резимирати. Ако смо већ почели у стилу “Бијелог дугмета”, био би ред да закључимо у стилу “Азре”: Страхови су коњуктурни, од њих се добро живи… ово су несигурна времена… боље останите код куће. (српска инфо)

Немања Ђукић, професор социологије

https://www.glaskotorvarosa.com/