Фондација браће Рокфелер годишње издваја око 28 милиона долара за донације намењене цивилном друштву. Њихово деловање нарочито је усмерено на западни Балкан и јужну Кину. У последњих десет година српском НВО сектору даровали су 5,6 милиона долара, подаци су америчког Фондација центра. За деловање на западном Балкану прошле године издвојено је 2, 25 милиона долара. Тако су се браћа Рокфелер попела на четврто место на листи највећих донатора српског цивилног друштва.

Сви ови подаци могу се наћи у бази података америчког Фондација центра, организације која већ 60 година повезује донаторе и организације цивилног друштва широм света. Овај центар, са седиштем у Њујорку, поседује једну од најажурнијих база података о уплатама на рачун организација цивилног друштва. Податке им достављају донатори, а запослени их проверавају надзирући чак 35 независних извора.

Што се тиче Србије донације браће Рокфелер распоређене су кроз 67 грантова. Највећи део новца уплаћен је организацијама које се баве промоцијом демократије и грађанских права. Осим тога, значајна средства отишла су на рачун појединих уметничких и медијских удружења (Центар за нове медије „Куда”, Независно друштво новинара Војводине, Фондација Славко Ћурувија, Медиа и реформ центар у Нишу, Хартефакт фонд, ЦРТА).

На порталима свих ових организација Фондација браће Рокфелер означена је као партнер или донатор. Ипак, готово нико не открива колики је заправо износ донација. У обимним финансијским извештајима тешко је наћи цифру која означава износ донације, било да стиже од Рокфелера или неког другог донатора.

Браћа Рокфелер значајно помажу и рад Фондације Славко Ћурувија. У бази података америчког Фондација центра забележено је да су Рокфелери на њихов рачун уплатили 150.000 долара. Када је „Политика” у тексту „Како зарадити 45.000 долара прештампавањем старих текстова” објавила овај податак, представници Фондације Славко Ћурувија упутили су редакцији протесно писмо објашњавајући да амерички донатори не финансирају рад њиховог сајта „Цензоловка”. Ипак, у свом писму нису открили износе донација, нити демантовали објављене цифре. Нажалост, нису били заинтересовани да разрешимо недоумице у директном разговору са директором Илиром Гашијем.

Занимљиво је истаћи да су браћа Рокфелер као посебан програм деловања издвојили рад на западном Балкану и у јужној Кини. То су једине две регије на свету којима су посветиле посебне програмске целине. Како истичу, посебно су посвећени деловању у Србији, Црној Гори и у нашој јужној покрајини.

Политички аналитичар Обрад Кесић каже да деловање Рокфелера управо у овим регијама није изненађујуће.

– Њихов ангажман дефинитивно се своди на политички. Међутим, упакован је у промоцију борбе за демократију, људска и грађанска права. У јужној Кини морају да буду нарочито опрезни приликом осмишљавања програма будући да су Кинези осетљиви на помињање демократизације. То је само наставак њиховог деловања током Хладног рата. Деведесетих година на нашим просторима Рокфелер је донације српском цивилном друштву уплаћивао кроз друге америчке невладине организације. Крајем деведесетих финансирали су знатан број алтернативних медија, а након 2000. године појављују се као директни покровитељи одређених организација – каже наш саговорник уз објашњење да када су у питању амерички медији браћа Рокфелер имају директан утицај на националну Ен- Би- Си телевизију смештену у Рокфелер центру у Њујорку.

Лидери ове фондације веома често дају политичке оцене и изјаве. Тако је 2010. године председник ове организације Стивен Хајнц оценио да ће Србија и Космет могу постати чланице ЕУ само као одвојене државе.

Већ годинама уназад Хаки Абази, пореклом са Косова и Метохије, програмски је директор за западни Балкан у Рокфелер фондацији. Јавност се још сећа хапшења његовог оца Хасана Абазија у Србији 2012. године по потерници за шпијунажу. Хаки је обавестио своју организацију о хапшењу оца наводећи да је реч о предизборној кампањи. Хасан Абази пуштен је из притвора након неколико недеља, а његов син Хаки није пропуштао ниједну прилику да у америчким круговима критикује рад српских државних органа.

На банеру истакнутом на порталу Фондације браће Рокфелер посвећеном 75. годишњици рада ове организације забележени су значајни историјски догађаји. Осим почетка Другог светског рата, формирања НАТО-а, почетка рада Универзитета Рокфелер забележени су и: оснивање Балканске истраживачке мреже БИРН (2006. године) и косовског Института за напредне студије (2006. година).

Браћа Рокфелер од 2006. године подржавају рад БИРН-а, стоји на њиховом порталу. Ипак не могу се прочитати износи донација и информације о програмима подршке.

Ни код Рокфелера, ни код БИРН-а.

НАЈВИШЕ НОВЦА ЗА ТРАГ ФОНДАЦИЈУ

Према подацима Фондација центра у последњих десет година Рокфелер је највише новца даровао Траг фондацији (1,4 милиона долара). У финансијском извештају за 2014. годину ове организације стоји да им је годишњи буџет износио готово 1,3 милион евра, а њихове донације другим удружењима око 727.000 евра. Осим Траг фондације, браћа Рокфелер помажу Београдски фонд за политичку изузетност, Фонд за хуманитарно право, Центар за истраживање транспарентност и одговорност, Грађанске иницијативе… Такође, Рокфелери су пре десет година поклонили Универзитету у Новом Саду 40.000 долара за програм заштите животне средине.

ФИЛАНТРОПИЈА ИЛИ КУПОВИНА „ДОБРОГ ГЛАСА”

Фондација браће Рокфелер основана је давне 1940. године од стране Џона јуниора, Нелсона, Дејвида, Лоренса и Винтропа Рокфелер. Као родоначелник ове богате америчке породице најчешће се наводи Џон Дејвидсон Рокфелер (1839- 1937. година), први је Американац који је постао милијардер и најбогатији човек нас свету. Обогатио се радећи у нафтној компанији „Стандард Оил”. До своје смрти поделио је око 540 милиона долара (данашњих пет билиона долара). Међутим, и данас многи сматрају да је новцем покушавао да купи „добар глас”. Заступници ове тезе верују да је Џон Рокфелер дајући донације покушавао да затвори уста онима који су сумњали у његове искрене ктиторске намере. Уз новац обично иде и тежња ка што већој моћи, најчешће политичкој. Тако је Нелсон Рокфелер постао 42. потпредседник САД-а (1974– 1977. године) за време мандата Џералда Форда. Богатство ове породице процењује се на око 11 билиона долара, а на Форбсовој листи најбогатијих америчких породица налазе се на 22. месту.

Извор: "Србин.инфо"