Овај наслов као и текст који следи је од светогорца Мојсија и налази се у спису „Светогорске приповести“ старца Јоакима. Овај старац Јоаким је прошао многе крајеве Свете Горе, променио многе келије и на крају се упокојио у келији Вазнесења близу Кареје. Због тога је и упознао многе врлинске старце и сазнао много о њима, како о подвижничком животу отаца на Гори, тако и о различитим приповестима и предањима о пустињацима. Неке од њих су следеће:

„О дванаест босих и лутајућих старац Јоаким је чуо да посећују тиховатељницу светог Петра Атоског и да их кроз прозорчић свештеног жртвеника тајно причешћује врлински поп-Данило и његово духовно чадо поп-Антоније, који је имао благодатни дар да изгони демоне. Међутим, пошто их је један странац тамо видео, одмах су отишли код поп-Григорија и поп-Козме мало - светоановца [српски микрајананита]“.

Једно духовно чадо је ишло из скита свете Ане у кавсокаливијски скит и потом у Трешњик, близу келије Рођења Богородичина. Чуо је псалмопојања и отишао тамо и видео једанаест подвижника да покопавају једног, који се упокојио, а један од њих рече:

„Видиш ли брате, један од наше браће се упокојио, пођи с нама да га надоместиш“ - рече му.

Он рече:

„Да питам мог старца“.

Када се вратио и рекао старцу, он му рече:

„Требало је да седнеш. Сада их нећеш наћи, јер су нестали“.

Одиста се вратио на место, где их је видио и нити њих нађе, нити гроба.

Каже се да су рекли негде да с јесени и целу зиму иду и пребивају између манастира Ксиропотама [српски Суве реке] и Светог Пантелејмона, јер је тамо мање хладно и има више сунца22*.

Духовник поп-Нићифор је приповедио да је, када је био у ксенфонтском скиту, око 1930.г., сакупљао ловорове семенке у области спрам манастира светог Пантелејмнона, и да је видео једног монаха подвижника и боса да се одмара на једном дрвету. Удаљио се уплашен, а једне вечери је ово приповедио својим старцима, који му рекоше, да није требало да се боји и да поново оде да погледа, али други дан ујутру, када је отишао није нашао никога.

Даље од келије свете Ане, која је изван Кареје, ка ивиронском скиту, једне ноћи старац у келији свете Ане је сусрео једног старца у ритама и босог како сакупља кестење. Старац келијник га упита:

„Одакле си, не познајем те?“

„Од ксиропотамских келија“ – одговори му.

„Али не познајем те, иако познајем све тамошње оце“ – рече му монах. Тада је био приморан да му открије тајну, да је пустињак и да ноћи излази и скупља кестење у удаљеним и тешко проходним мјестима, тамо гдје не иде нико да их сакупља.

Сам старац други дан идући ка Дафни сусрете на свом путу пустињака, али га не позна и упита га:

„Ко си? Куда идеш?“ А он му рече:

„Ја сам онај који је јуче навече сакупљао кестење“.

Како то рече, брзо нестаде у густишу, одбивши да се попење на животињу, коју су му понудили.

Из књиге "Невидљиви пустињаци Атоса", "Романов", Бања Лука