Колико пута данас можемо чути реченицу из наслова? На свим местима, у свакој друштвеној структури. На селу се ово и најчешће чује од људи који у суштини знају све о свему. Знају ко је шта купио, колико је платио, колику има плату, куда је пошао и када ће се вратити.
У граду је исто. Зна се ко је отворио који кафић, за кога је гласао комшија спрат изнад. Одакле коме паре да купи ауто, ко је преко кога добио посао и слично. Све политике се знају, сви се у све разумеју али исто тако сви за себе говоре ја сам аполитичан. Проблем је у томе што су сви аполитични док им неко не дира у нешто лично, док њих не заболи они се праве аполитични. А онда одједном постају и те како политични и активни. Епа то није аполитичност већ себичност. Политичари нас не занимају, од њих нам само зависи цео наш живот. Све док се не уђе код аполитичног у његову кућу и у дневној соби запали ватра или врши на пример нужда он је све до тада аполитичан. Епа ушли су, улазе и за сада су на малој нужди. Ушли су у наше куће, животе, нашу приватност, нашу слободу, наше мозгове а да тога нисмо ни свесни. Када гледамо како комшији вршљају по кући или га исељавају из стана, мигранти или домаће потурице јер нема да плати рачун ми говоримо: ,, Добро је, није код неме, иначе ја бих им показао “! Да ли је присилно вакцинисање наше деце, трудница, свих нас без слободе избора политика ? Да ли је нуђење наших села, кућа, жена, сестара мигрантима политика? Да ли представљање свог народа страним инвеститорима као јефтину радну снагу која се неће никад ни зашта бунити политика ? Да ли је политика живети од минималца који је 30 000 динара а који се негде чак и не поштује ? Да ли је политика када се цео народ користи као покусни кунићи за све новотарије као што су ГМО, 5Г, мини хидроелектране и ко зна шта још. Да ли је политика када не смеш отићи на свето Причешће јер ће те ухапсити на путу до цркве ? Можемо овако набрајати до сутра. Не, све ово није политика, ово је реалност коју живимо. Ово је садашњост. Институције које не раде, бомбардовање разним будалаштинама из медија, скретање са главних и истинитих тема. Наметање блуда и разврата. Наравно увек је било хајдука али много више потурица. А знамо сви да потурици руке морају да буду крваве до рамена ако су турчину до лактова. И знамо да њива са најбољим родом обично привлачи и највеће пацове и највише врана. Будимо свесни у каквом времену живимо, будимо спремни на све. Чувајмо Бога у себи, бранимо своје. Хајдука је било мање али са њима је била истина, а Бог је истина. Боримо се одсудном одбраном ! Ми смо у рову али из тог рова нема назад, јер иза су наше куће. Зоран Милошевић |