Дуже време сам покушавао да откријем каква је то заправа религија америчке богаташке породице Рокфелер, или барем њихових главних чланова као Дејвид Рокфелера (недавно покојног) те његов оца Џона Рокфелера. Без обзира на труд нисам био успешан.

Неки би рекли у смислу: „па они су били Хришћани, протестанти своје врсте“. Да, тако тврди службена историја (Нпр. овакве тврдње: https://faithandpubliclife.com/the-men-who-built-america-john-d-rockefeller-s-faith/) и садашња реторика, а и можемо тако да прочитамо на wикипедији о појединим члановима те породице (нпр. https://en.wikipedia.org/wiki/John_D._Rockefeller). Међутим, њихова дела уопште не сведоче да се ради о Хришћанима. Џон Рокфелер с једне стране је често спомињао израз „Бог“, а знамо да је он заслужан за светски нехришћански екуменизам, Светски савет цркава, нехришћански УН – пун њуејџ симболике и духа (даровао је зграду УН-а). Такође, Рокфелерови гробови немају ниједан једини крст на гробовима, нити на њиховом маузолеју. Ово опет може сведочити да су били квекери, енглеска протестантска секта из 17. века, јер они немају крстове на гробовима, али нема никаквих доказа да су Рокфелери икада били квекери. То се нигде не спомиње.

Неки би рекли да су они уствари Жидови. Не, то није истина. То је опште позната чињеница да они нису Жидови. Жидовски историчар и рабин Малколм Штерн је нашао само једну Жидовку у њиховој лози. Рокфелере уопште не убраја у Жидове у својој књизи Амерички Жидови и њихови потомци (1960. година). Више о побијању да Рокфелери нису Жидови овде: https://www.conspiracyarchive.com/2013/12/01/are-the-rockefellers-of-jewish-descent/

Неки би рекли: „па они су сатанисти, о томе пише Фриц Спрингмајер“. Да, тако тврди Фриц у својем делу „13 лоза илумината“ (13 Bloodlines of illuminati). Међутим, Фриц није веродостојан извор информација. У историји је опште познато да илуминати нису никад били организовани по лозама, а и кад би биле лозе, то би биле неке немачке лозе с обзиром да су илуминати настали у Немачкој, а не америчке лозе како их „од ока“ процењује Фриц. Фриц на једном месту чак тврди у видеу својег предавања (како је пронашао Марк Дајс) да илуминати имају базе на Марсу. То је права глупост, коју не треба ни коментарисати. Он је само један у низу варалица који зарађује на поп култури фантазијских илумината. То, да су Рокфелери сатанисти се тешко може утврдити.

Можда нешто можемо да откријемо из њихових грађевина и слично.

Рокфелери су заслужни за изградњу тзв. Рокфелер центра у Њу Јорку, у центру Њу Јорка, Менхетн. Тамо су финанцирали уређење целокупоног простора „Рокфелер центра“ у „арт деко“ уметничком и архитектонском стилу. Тако се могу наћи разне чудне фреске у томе стилу. Тамо се налази катедрала коју су прилично финанцирали тзв. катедрала св. Патрика, у готичком стилу, па би људи рекли да су стога Хришћани. На изласку из катедрале одмах видимо статуу Атласа, титана из грчке митологије који држи небо на својим леђима.

Атлас, испред катедрале св. Патрика

По миту Атлас је осуђен од Зевса да држи небо на својим леђима и налази се испред Хесперидиног врта, где Хеспериде и змија чувају дрво са златним јабукама (то је нека прича о Еденском врта код паганских Грка). Херкул је преварио Атласа и добио златне јабуке.

Уопште, Рокфелери су били опседнути титанима из грчке митологије. Једног титана виђамо такође и испред виле Џон Рокфелера зване Кјкит (енгл. Kykuit) у Моунт Плеасант, у окружењу Њу Јорка. О вили: https://en.wikipedia.org/wiki/Kykuit  Испред улаза у вилу се налази статуа титан Океануса.

Ватра испред улаза у кућу

Океанус се налази испред воде тј. Атлатског океана (не би стога морало да буде нешто сумњиво), а занимљиво директно испред куће су статуе ватре с леве и десне стране. Кућа је отворена за посету туриста. Прегледао сам био преко интернета околину куће и унутрашњост и заиста нема нешто посебно сумњиво или томе слично да би се могло утврдити њихово веровање, филозофија и слично. Сигурно нису атеисти с обзиром да често спомињу израз „Бог“ у својим говорима и списима.

У Рокфелер центру се осим Атласа налази још један титан. То је Прометеј. Он се налази испред клизалишта, и иза њега се увек сваке године поставља пред Нову годину велика јелка.

Статуа Прометеја, Рокфелер центар

Натпис иза статуе: „Прометеј, учитељ сваке вештине, донео је ватру која је постала смртницима средство у моћним делима.“

Јелка иза статуе Прометеја

Прометеј у грчком миту је створио човека од глине и украо ватру од Сунца и даровао је људима. Ватра представља уједно просветљење и знање. По миту је научио људе разним занатима, што уједно симболише ватру. Атина је даровала људима разум. Због крађе ватре Прометеј је кажњен од Зевса, окован за Кавказ док му је Зевсов орао кљуцао јетру која се обнављала, све док Херкул није ослободио окованог Прометеја. Статуа Прометеја у Рокфелер центру приказује како он у руци држи ватру и налази се у стању бега. Занимљиво, свуда око клизалишта су заставе држава из целог света. Тако да Прометеј такорећи бива у центру Света. Иза њега је исто једно дело. То је приказ „Великог архитекта“ или Бога који шестаром промерава свет, своју креацију.

Велики архитект или Бог (са брадом, слично као код Микеланђела у Сикстинској капели)

Натпис: „Мудрост и знање ће бити стабилност твојег времена“

„Ancient of Days“ иза Прометеја

Дело је јако слично слици Вилиама Блејка „Ancient of Days“, која приказује Бога. Чим се појављује шестар, засигурно се ради о масонском утицају. Ово би био довољан разлог да сматрамо Рокфелеара који стоји иза тога дела слободним масоном. Уопште таква опседнутост антиком и митологијом је прилично масонска.

Религија особе се најбоље спознаје по његовом гробу. Чак и масони стављају своја обележја на гроб те барем у смрти, ако никако раније откривамо њихову религију, јер масонерија је религија, како и пише Алберт Пајк у својем делу Морал и догме.

Тако да идемо да погледамо гробље и маузолеј Рокфелера.

Све су гробови Рокфелер породице са Lake View гробља, Кливленд, Охајо (као и гроб Џон Рокфелереа, горе)

Мало да погледамо. Као што сам написао раније нигде на гробовима нема крстова. Они нису Хришћани. Нема ни Давидове звезде, нису ни Жидови.

Прва слика гробова горе је гроб Џон Рокфелера, најважнијег члана њхове породице. Видимо да је његов гроб уствари обелиск и никаквог обележје нема на обелиску, осим што пише „Рокфелер“. Чисти минимализам. Чим је обелиск, то значи да се ради о слободном масону. О каквом се то масону ради. Масони имају међусобно доста различита мишљења (зависно из којих аспеката). Обелиск по веровању масона је симбол Сунца, а уједно имају лажно мишљење да је то уједно сполни орган Озириса из египатске митологије, кога сматрају да је био египатски бог Сунца. Међутим, не мора бити да је Џон веровао на тај начин, али Хришћанин сигурно није био ни близу. Шта је за њега значио симбол обелиска, очито нешто јако битно, чим му је то гроб.

С обзиром да нигде нема крстова на гробовима Рокфелер породице (нема код конкретно те породице, не само на овим фотографијама), очито да им је религија иста, тј. сви имају неку своју заједничку религију коју или таје или не приказују симболима (осим обелиск). …

Да видимо даље, најбоље кад би нашли неки натпис који би објаснио њихову религију.

Ово је музолеј Вилиама Рокфелера у Sleeping Hollow гробљу, Њу Јорк

Ово је маузолеј Вилиама Рокфелера. Видимо изграђен је у неокласицистичком стилу. Прилично минималистички неокласицизам. Подсећа на масонске грађевине у неокласицизму, њихова је опседнутост паганском архитектуром у сваком виду. Овде има чак натпис (који није име и томе слично као на осталим гробовима) и исклесана пластика.

Натпис и пластика на маузолеју

На маузолеју пише: „Ти си нас направио за себе и наша срца никада се неће одморити све док се напокон не одморимо у теби.“ Ово је као колективно веровање Рокфелер породице. Чудно неко размишљање: „ све док се не одморимо у теби.“ Када би се то односило на Богу, не би се тако изражавали. Пластика доле може више да појасни горњи цитат. Ово испод натписа што је приказано није у потпуности јасно. Неки би рекли да је то приказ крштења Христовог. Заиста је слично. Христос је приказан гол, изгледа као да се крсти. Међутим, нема нигде воде, а и руку на главу му не ставља мушки лик (који је лево), већ женски (који је десно), а и лик у средини нема нигде браду ни бркове као Христос, а и лик лево који би онда био Јован крститељ, нема браду и бркове. Жена ставља лику у средини руку на главу.

То није крштење Христово. Него, шта је то. Лепо пише горе да се ради о стварању човека. Тако да је јасно шта је приказано.

То је мит о стварању човека од стране Прометеја при чему Атина дарује првом човеку разум. То је сцена када Атина предаје руком разум човеку полажући му руку на главу.

Ово су античке слике тога мита.

Значи, на маузолеју видимо управо то. Видимо стварање човека од стране Прометеја док Атина дарује разум, ставивши руку на главу човека. Натпис изнад пластике је молитва у којој се обраћају Рокфелери њиховом Прометеју. Гласи овако: „Ти си нас направио за себе и наша срца никада се неће одморити све док се напокон не одморимо у теби.“

Међутим, сада се поставља питање, да ли су они заиста пагани или не, моле ли се они Прометеју као паганском грчком богу или нечем другом. Они се обраћају њиховом Прометеју у смислу као да је он шири од људског облика у смислу: „све док се напокон не одморимо у теби“. Ово није паганско грчко стајалиште.

Да би боље схватили о чему се ради, добро је да се вратимо статуи Прометеја у Рокфелер центру.

Очито је да им је Прометеј јако битан, јер је статуа позлаћена, у позадини је фонтана и ноћу је статуа осветљена те око њега су постављене све заставе света. С обзиром да су све заставе око њега, он по Рокфелерима представља центар света и дословног творца људи. Од кога он ту заправо краде ватру. Нигде не видимо Сунце или Хелиоса одакле по миту краде ватру. Видимо горе само Блејковог „Ancient of Days“ или Бога.

Значи, он ту краде ватру од Бога. Тако да је очито кога они подразумевају под Прометејем. Они мисле да је Прометеј уствари Луцифер. Тако они и тумаче мит о Прометеју. Они мисле да је Луцифер дао људима знање и просветљење тј. првом човеку Адаму те је због тога кажњен од Бога и окован у подземљу. Нормално, то су све праве глупости. 

Овде ћемо сад дубље да уђемо у њихово веровање.

Идемо од почетка.

Овде је потребно навести прво мишљење гностика о причи о Адаму и Еви. Први који су тотално изврнуто схватали причу о Адаму и Еви су били гностичка секта офиста из 2. века нове ере. Они су веровали да је Бог уствари зао те да је створио човека и забранио им да једу са дрвета познања и зла да не би постали богови као Он, али змија тј. Сатана је намерно из доброте потакла људе да једу са дрвета да би постали богови. Због тога је змија кажњена како верују и људи су прогнани из Раја. Људи су стога богови, поставши то путем плода забрањеног дрвета, само то они не знају. Нормално, први људи ништа нису добили пробањем плода него све изгубили.

Одређено везивање Луцифера с Прометејем је постојало у Француској пред револуцију крајем 18. века, а такође и у револуцији (1789-1799), иако они као атеисти и деисти нису веровали да он постоји, него су га сматрали симболом. Тако виђамо нпр. на насловници прве књиге Енциклопедије из 1751. године слику Луцифера као доносиоца знања. Такође се појављује на медаљонима и сликама у периоду пре и после револуције. Од тада револуционари по Европи кроз историју налазе као неки узор у Луциферу као побуни против ауторитета, иако не верују у његово постојање. Они су били највише инспирисани јако погрешном књигом под називом изгубљени рај (1667. године) од Џон Милтона.

Јохан Гете је један од првих који директно повезује грчки мит са причом о паду анђела, у својој драми Прометеј (објављена 1789. године). Прометеј у драми се обраћа са презиром ка Зевсу као хришћанском Богу.

Отворени сатанизам повезивања Бога са Зевсом и Прометеја са Луцифером се јавља у делу Тајна доктрина  написаном од стране руске теозофкиње Хелене Блавацке. Она пише 1871. године да је Луцифер бог и понавља стару причу од офиста да је он дао људима познање божанства путем плода, насупрот злом Богу који их је држао у ропству. Нпр. Блавацка у другој књизи Тајне доктрине пише: “То је природно – чак из тачке мртвог слова – сматрати Сатану, змију из Постања као правог творца и добротвора, оца духовног човечанства. Он је доносилац светла, сјајни блистави Луцифер, који је отворио очи аутоматима створеним од Јехове, како се сматра, и који је први шаптао: “у дан који окусите бићете као Елохим, знајући добро и зло”, што једино може бити сматрано светлошћу Спаситеља. “Непријатељ” Јехови “персонизирани дух”, он и даље остаје у езотеријској истини увек вољени “Гласоноша” (анђео), серафим и херувим који је уједно знао добро и волио још више и који нам је даровао духовну уместо физичке бесмртности, уместо статичке бесмртности која би нас трансформисала у бемртност Лутајућег Жидова.” (страница 243). У каснијим издањима ове књиге, очито њена ученица Ени Бесант након смрти Блавацке отворено повезује причу о Прометеју са причом о Луциферу и изгону из Раја. Ово је уствари веровање Рокфелера.

Такође може се повезати с веровањем Алберта Пајка, масона 33. степена, главног ауторитета у слободној масонерији. С обзиром да је Џон Рокфелер био масон и виђамо масонске карактеристике у  веровању Рокфелера добро је навести шта пише Пајк о овој тематици. Пајк у својем делу Морал и догме пише да је Луцифер уствари безлична енергија која се може користити за добро и зло и да представља слободу и сполну тежњу и разум. Нпр. Алберт Пајк пише: „Право име Сатане, кабалисти кажу је обрнуто од Јахве, јер Сатана није црни бог, већ негација Бога. Ђаво је персонификација Атеизма или идолатрије. За инициране, ово није личност, већ Сила, створена за добро, али која се може користити за зло. То је инструмент слободе или слободне воље. Они представљају ову Силу, која преседа над физичким стварањем, под митолошким и рогатим обликом Бога Пана, одатле долази име јарац од Сабата, брат древне змије и лучоноша или Фосфор, о којем су песници створили лажног Луцифера легенде.“(поглавље Мајстор).

Управо зато и постоји онај натпис на маузолеју. Они сматрају Луцифера богом и ширег од људског облика, као неку енергију, али не безличну (као Пајк), већ личну, јер му се и моле лично. Зато вероватно и Џон Рокфелер има симбол обелиска. Они сматрају да се после смрти они одмарају у Луциферу као свесној енергији.

Други битан ауторитет у слободној масонерији Менли Хол, масон 33. степена такође слично пише о Луциферу, као о некој безличној енергији. Он у својој књизи Изгубљени кључеви масонерије пише: „Када масон научи да је кључ ратника на блоку правилна примена динама или живе силе, он је научио мистерију заната. … енергија Луцифера је у његовим рукама и прије него што може да закорачи напред и горе он море доказати како да правилно користи ову енергију“ (стр. 48). Овако слично верују Рокфелери, само што они верују да је Луцифер личност-енергија, а не безлична енергија како мисле ови масони.

Тако да је ово што је изнесено вероватно веровање породице Рокфелер с обзиром на процену свега.

Можда и није тако, али се чини с обзиром на све.

Ж.