Епископ Владивостошки и Приморски Вениамин

Мишљење архијереја о ИНН и глобализацији

 Нова епоха - епоха такозване глобализације ставиће пред Православну Цркву, пред њено свештеноначалништво и обичне вернике веома тешке задатке. Велики притисак светског богоборства, диктат Запада на челу са САД, буђење многобројног исламског света, жестока борба Арапа и Јевреја за Јерусалим, слабост руске државе, поделе руског народа, оскудица истинске вере и истовремени пораст религиозног фанатизма јеретика и иновераца - све то сведочи о огромном конфликтном потенцијалу савременог света, о близини "последњих времена", о активирању тамних сила иза светских кулиса које, на таласу разгоревајуће смутње, спремају зацарење "човека греха, сина погибељи", предсказаног још од апостола Павла, у праскозорје хришћанске ере. У таквим условима, на жалост, угрожена је и благодобитна суштина Васељенског Православља.

Симпатије према обнови и модернизацији, које показују руководства многих Помесних цркава, чир екуменизма који одраније разједа тело Цркве, властољубиве - може се рећи - папистичке амбиције Константинопољског патријарха Вартоломеја, католичка експанзија и агресија пагубне идеологије либерализма, само су неке од тенденција и појава које прете Христовој Цркви новим разгарањима, смутњама и поделама.

Није избегла од сличних проблема ни Руска Православна Црква. У нашим условима њихови пагубни утицаји се појачавају најтежим наслеђем совјетске богоборачке епохе, духовним дивљаштвом садашњег руског друштва, слабошћу националног и религиозног самопознања савременог руског човека. У заједници са неморалом политичких властољубаца и јачањем превараната олигараха, то и условљава сву драматичност историјског момента који преживљавају Црква и држава. Духовне беде садашње смутње умножавају се многобројним расколима - украјинским, молдавским, естонским, нашим несрећним разлазом са Руском Православном Заграничном Црквом који се ослањају, не толико на унутрашње узроке, колико се подгревају од стране спољних, Русији и руском народу непријатељских сила. Управо ти догађаји, управо ти процеси, како код нас у домовини, тако и у светским размерама, опредељују код православног човека однос ка тој појави, за коју је данас прихваћен термин "глобализација". Глобализацација је: тајна безакоња у акцији - најкраће речено. Што се тиче њених конкретних проблема, многозлогласног "проблема ИНН", њих треба решавати конкретно, сходно сваком индивидуалном случају. Електронски жиг, којим све нас желе да обележе, једно је од важних оруђа те глобалне тајне безакоња, оруђа изградње савременог Вавилонског врта -подножја сатанског престола, који се све јасније уздиже у самом срцу савременог безумног света. Несумњиво, развој компјутерских технологија коришћених за изнедрење ИНН може у коначном исходу довести до појаве печата антихриста. Исто толико је несумњиво и то да су на садашњем стадијуму ове разраде још увек далеко од тако страшног исхода. Зато се задатак православног човека састоји у томе да буде крајње пажљив и будан, увек приправан на борбу за светињу вере. Свако од нас дужан је да уради све што од њега зависи, да бисмо свели на минимум пагубни утицај различитих апостасија, световних филовања на себе и наше блиске. Неопходно је свенародно супротстављање такозваном "духу времена". Но, да бисмо се успешно борили са тим духом апостасије у државним размерама, неопходно је успоставити сагласје државе и цркве. А, то је могуће -нећемо мудровати - само у оквирима истински православне руске државе. Није тајна да је најбољи, најприроднији облик православне државе -Самодржачка (Царска) монархија. После свецрковног прослављања царских Великомученика и васколиког сабора Новомученика и Исповедника Руских, то за православно сазнање мора бити посебно јасно. Поново урезати у главе народа крунисаног вођу, Помазаника Божијег. Шта може бити спасоносније за Русију?! Да, али је према људским мерилима веома тешко, скоро немогуће то постићи у блиској будућности. Но, срдачна молитва и искрено покајање могу Непобедитељном силом Божијом да творе разна чудеса.

Зар се ми сами нисмо олењили у покајању грехова и молитвама Оцу нашем небеском за све благопотребно нам? Што се тиче питања о томе каква треба да буде стратегија за Русију у савременом свету, то је у најкраћем одговор следећи: одлучно се оградити од спољашњих рушилачких утицаја, све силе усмерити за своје духовно и државно узрастање. Тада, ослањајући се на свемогућу помоћ Божију, Рус ће моћи да врати себи изгубљену силу и славу, моћи ћe да постане  непобедивим бастионом Истине у свету "последњих времена" - у свету распојасане лажи и љутог христоборства.

И нека нас слаби човечији разум плаши расуђивањем о опасностима тог исповедничког пута.

Истинско обећање Владике и Спаситеља нашег, благовести сваком од нас: "Буди веран до смрти и даћу ти венац живота... Победнику ћy дати да седне са мном на престолу Мојем, као што сам и ја победио и сео са Оцем Мојим на престолу Његовом. Ко има уво, нека чује..." Дакле, спасавајте се, браћo и сестре!

Амин