header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow СВЕТ ОКО НАС arrow Горан Пенев: Почетком 2020. сваки пети становник Србије био је старији од 65 година
Горан Пенев: Почетком 2020. сваки пети становник Србије био је старији од 65 година Штампај Е-пошта
понедељак, 21 септембар 2020

 Просечна старост достигла рекордну вредност од 43,4 године

 Србија се у 21. веку, према свим критеријумима, нашла у групи демографски најстаријих земаља Европе и света и почетком ове године више него сваки пети становник Србије био је старији од 65 година, а тек сваки седми млађи од 15 година, изјавио је демограф Горан Пенев за портал УГС Независност.Пенев је навео да је број старих за 463.000, или за 47 одсто био већи од броја младих, а просечна старост је достигла рекордну вредност од 43,4 године.

Он је рекао да је укупно становништво према званичним проценама Републичког завода за статистику (РЗС) 1. јануара 2020. исносило 6,9 милиона, и било је малобројније него пре 50 година.

Број живорођених је већ неколико година стално испод 65.000 (64.400 у 2019) и значајно је мањи него било које године у 20. веку, чак мањи него у време било ког рата који је вођен у том столећу. Број умрлих је већ двадесетак година стално преко 100.000, а од 2010. се креће у распону од 100.000 до 104.000 годишње. Он је прошле године износио 101.400

“Број живорођених је већ неколико година стално испод 65.000 (64.400 у 2019) и значајно је мањи него било које године у 20. веку, чак мањи него у време било ког рата који је вођен у том столећу. Број умрлих је већ двадесетак година стално преко 100.000, а од 2010. се креће у распону од 100.000 до 104.000 годишње. Он је прошле године износио 101.400”, објаснио је Пенев.

Он је указао и на негативни природни прираштај који је у последњих 10 година износио -36.500 на годишњем нивоу.

Говорећи о одлив становништва из Србије, Пенев је навео да резултати једног новијег истраживање РЗС рађеног у сарадњи с националним статистичким организацијама најважнијих земаља, указају да је између 2011. и 2018. године Србију напустило 226.000 становника, а да се истовремено у Србију доселило 131.000.

Миграциони салдо је износио минус 95.000 или минус 12.000 годишње, рекао је Пенев и напоменуо да се исељавање нарочито интензивирало последњих година.

Објашњавајући како демографска кретања утичу на тржиште радне снаге у Србији, Пенев је указао да је према проценама РЗС 1. јануара 2020. године радни контингент бројао је 4,13 милиона становника или 59,6 одсто укупног становништва земље.

Девет година раније, становништво исте старости бројало је 4,545 милиона или 62,7 одсто укупног становништва.

Као потврду да је радно способно страновништво Србије демографски врло старо, Пенев је навео податке за неколико одабраних развијених европских земаља – Француску, Шведску, Немачку и Италију, ге Француска и Шведска спадају у групу демографски млађих европских популација (млађе су од Србије), а Немачка и Италија у групу демографски старијих популација (старије од Србије).

“Међутим, у погледу интерне старосне структуре радног контингента, све четири су имале мањи удео старих 60-64 у укупном радно способном становништву – од 9,7 одсто у Шведској до 11 одсто у Немачкој. Истовремено, изузев Италије, у свим тим земљама, удео младог радно способног становништва је био већи него у Србији – од 9,2 одсто у Немачкој до 10,3 одсто у Шведској”, рекао је Пенев. 

 

Извор: "Фонет"

 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 21 септембар 2020 )
 
< Претходно   Следеће >
УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 57 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.