Један наш редовни читалац упутио нам је писмо у коме је исказао дилеме и искушења са којима се суочава у духовном животу. Ово писмо сведочи да се у данашње време испуњавају речи Светог Пророка Амоса који је рекао: „Гле, иду дани, говори Господ Господ, кад ћу пустити глад на земљу, не глад хлеба ни жеђ воде, него слушања речи Господњих” (Амос 8,11).

Са одобрењем аутора, писмо доносимо на увид нашим цењеним посетиоцима.

Уредништво

+ + +

Помаже Бог, Браћо у Христу!

Пре више година почео сам да пратим објаве на вашем сајту и убрзо схватио да сте ви један од ретких, ако не и једини сајт на коме се брани Православље у његовом изворном облику, онаквом, какво нам је остављено од Светих отаца.

Захваљујући пријатељима утврђеним у Вери, наставио сам да идем у други Храм, у коме служи један од ретких свештеника који се чврсто држи Светосавља и заиста је то равно мучеништву у данашње време!

Наизглед, решио сам свој проблем и нашао сам своје стадо и свог пастира. Међутим, није тако. Проблем није у пастиру, него у мени. Због начина живота и окружења у коме живим, заиста нисам у могућности да одем на службе чешће, изузев на празнике, након четири велика поста. И тада, углавном идем да се исповедим, учествујем на служби и причестим и врло често нисам у могућности да останем након службе и поразговарам са духовником, а питања се само роје и роје и остају без одговора.

Знам да је увек бољи директан контакт мирјана и духовника, али заиста нисам у могућности сада да то учиним (не правдам се, него је заиста тако).

Пре око годину дана сам звао телефоном манастир Рукумију. Мислим да ми се са друге стране јавила благопочивша мати Атанасија. Питао сам је да ли отац Сименон прима писма мирјана, али рекла ми је да отац нема времена да одговара на писма, него ако желим савет, да је најбоље да дођем понедељком око 8 сати ујутро. Наравно, она је то рекла потпуно искрено и како јесте и потпуно разумем, али после тога сам се осећао као поливен хладном водом. Угасила ми се последња нада да добијем душекорисне одоговре од духовника који стоји на Христовом Камену, оне који су ми врло важни за моје, а можда још и више за спасење мојих најмилијих, који не знају ни о чему им причам када поменем Спасење душе. Свештенику кога сам поменуо, пошаљем кад-кад поруку телефоном, али то ни у ком случају не може да буде духовни разговор, него само "решавање најхитнијих питања".

Зато вас скрушено молим, да ми помогнете и дате неки контакт духовника коме се могу обратити e-mail-ом, или писмом. Знам да су на сајту Светосавље објављена духовна писма, питања верника и одговори свештеника. Таква комуникација одавно није активна на том сајту, а са друге стране, сам сајт су одавно преузели свештеници новотарци и екуменисти, тако да и када би постојала могућност обраћања на овај начин, мислим да би више била на штету, него на корист и спасење верницима.

Као што је Свети отац Тадеј Витовнички поменуо у једној беседи, да су му Духовне Књиге биле велика утеха у тренутку када није имао духовног оца, трудећи се да подражавам њега, читао сам Духовно штиво и гледао Духовне филмове. То ми је доста помогло, али има много ствари око којих ми је потребна помоћ духовника. Јер као што је рекао отац Тадеј, књиге јесу утеха, али без духовника, нема напретка. И то је заиста истина.

Зато вас заиста, заиста молим. Пошаљите ми неки контакт духовника коме се могу обратити са својим питањима. Верујте ми, заиста ми је тешко. До ове кризе са короном, некако сам се и носио са духовним питањима, али сада се бојим, да ми се духовни вид замућује, Не дај Боже. У мору (дез)информација, не знам више шта је истина, а шта лаж. Где је прав, Христов пут и да нисам већ (Не дај Боже) скренуо лево или десно.

Унапред вам хвала! Од Бога вам свако добро!

М.Ј.