Симбол црвене звезде у комунизму има занимљиву позадину. У комунизму тј. социјализму у симболици је све црвено и ватрено. На комунистичким тј. социјалистичким плакатима виђамо право црвенило, ватру и људе који такорећи горе у томе црвенилу.
На пример, следећи руски бољшевички плакати:
Готово сва комунистичка обележја су црвена и ватрена: црвена застава, срп и чекић, црвена звезда и друго (те комбинације тих симбола). Црвена застава потиче из француске револуције из краја 18. века, представљала је симбол револуције и симбол који је предвиђао клање. 1848., г. када је била друга револуција у Француској, тада када су људи видели црвену заставу, одмах су се уплашили, мислећи да ће да наступи клање. У руској револуцији почетком 20. века видимо опет ту црвену заставу и заиста је била симбол убијања. То је симбол револуције, рушења старог поретка, без обзира на средства. Срп и чекић у комунизму се углавном приказују као жути, што је исто боја ватре, као и црвена боја. Срп и чекић су супротности (женски посао (срп) и мушки посао (чекић)) из истог аспекта (рад), што је уствари из другог аспекта приказ масонских супротних симбола тј. шестара и угломера (један ствара круг, а други квадрат). Тако да је симбол српа и чекића узор из слободне масонерије тј. инспирисан масонским симболом. Статуа, приказ супротности Масонски симбол супротности Црвена звезда као симбол се јавља тек од бољшевичке револуције почетком 20. века. Није присутна раније у револуционарним покретима широм Европе. Симбол је преузет из слободне масонерије. Налази се често у масонским ложама (није увек црвена звезда, али је петокрака, приказује се и жутом бојом) и симболише ватрену звезду Сириус. Црвена звезда комуниста је уствари Сириус. У древно доба код Египћана и Грка Сириус се сматрао црвеном[1], ватреном звездом која јаче сија од Сунца и узрок је летње жеге и врућине, по тадашњим мишљењима она чак мења и ум.[2] Очито, стога да из тих инспирација и долази преузимање симбола црвене звезде код комуниста. Kад гледамо комунистичке плакате можемо приметити да све црвенило и сва ватра на људима и шире (жуто и црвено су уједно боје ватре, а то су доминантне боје на плакатима) произлази од црвене звезде Сириус. Црвена звезда је на комунистичким плакатима извор умне измене и ватре код људи. Црвена звезда је ту извор измене ума, ватре у људима, тежњи ка револуцији, извор поноса (гордости), активности и друго. Ватрена звезда и Лењин Гордост Масонска звезда Извор ватре у бакљи је црвена звезда (фигуративно говорећи) Уско повезани са извором ватре тј Сирусом, код комуниста су постојали годишњи ритуали ношења бакље. Нпр. у Југославији је било за дан младости 25. маја када се Титу достављала бакља. Постоје неки бољшевички плакати на којима заправо видимо да извор ватре у бакљи долази уствари из црвене звезде (плакат горе). С тим у вези може бити и руска социјалистичка опседнутост свемирским програмом и путовањем у космос. Наиме, слободни масони и верују да је живот на Земљи потекао од ванземаљаца и да има везе са звездом Сириус (о томе пише Алберт Пајк, један од главних масонских ауторитета). Алберт Пајк (1809-1891), главни ауторитет у слободној масонерији пише: “Планема звезда у нашим ложама, већ смо раније рекли представља Сириус, Анубиса или Меркура, чувара и вођу душа.” Ватра је као симбол одмах била битна у револуционарним покретима 18. века. Амерички историчар Џејмс Билингтом (1929-2018) је написао књигу о револуцијама под називом Ватра у умовима људи (Fire in the minds of man). Управо је то то. Још од комунистичког, баварског реда илумината основаног 1776. године ватра је битан симбол. Адам Вајсхаупт (1748-1830), оснивач Реда илумината је написао да ће обући крајње мистерије илумината у религију Зороастријанизма. Зороастријанци су од давнина обожавали ватру, а Вајсхаупт је био опседнут њима. Вајсхаупт пише у једном писму другом члану Реда: “Алегорија у коју мистерије виших степена ће бити обучене се састоји од обожавања ватре и целокупне филозофије Зороастера од Персијанаца из старина, који су сада једино присутни у Индији. Ово је зашто ће Ред, у вишим степенима бити зван Kулт ватре или Ватрени ред, или Ред Персијанаца. То је нешто величанствено и ван свих очекивања.” (Тери Мелансон, Perfectabilists, стр. 218, преписано из Einige Originalschriften des Illuminateordens, стр 29.) Франсоа “Грах” Бабеф (1760-1797) тзв. први комуниста (како га назива Kарл Маркс) је био инициран у неки ватрени култ (тајно друштво, његово тајно друштво спомиње Џејмс Билингтон, стр. 97, било је инспирисано илуминатима) те је он имао ту ватру ватреног друштва и у уму. Занимљив је опис његовог сарадника на који начин је Бабеф писао план за револуцију - био је сав изван себе, трчао по соби тамо, вамо рушећи намерно столице, вичући "на оружије, на оружије, револуција", затим би ужурбано узео папир и оловку и махнито писао. Неста Вебстер у својој књизи Светска револуција, пише о томе следеће. Пиле, (сарадник Бабефа) на суђењу Бабефу је посведочио да када је Бабеф писао свој план за револуцију “он је трчао тамо, вамо по соби са запаљеним очима, отвореним устима и искривљеном гримасом, ударајући се намерно о покућство, рушећи столице док је викао из све снаге: “на оружије, на оружије, револуција, револуција почиње”. “То је била револуција против столица”, запазио је Пиле. Тада би се Бабеф бацио на оловку и ватрено писао са запањујућом брзином, док му се цело тело тресло и зној сливао низ обрве. “То више није било лудило, то је било беснило”, рекао је Пиле. (Неста Вебстер, Светска револуција, стр. 65). То је права ватрена лудост. То је уједно и бољшевичка ватрена лудост. Ватра у умовима људи. А код комуниста ватра долази са ватрене звезде Сириус. Аутор: Ж _______________ Извори за црвени Сириус и веровања о њему: D. C. B. Whittet A physical interpretation of the `red Sirius' anomaly (naučni rad), Jay B. Holberg, Sirius: Brightest Diamond in the Night Sky, стр. 16, и друго. |