У поступку усаглашавања ставова партија победничке коалиције у Црној Гори, чују се различити ставови и предлози, што и приличи слободном демократском друштву коме тежи народ после 75 година диктатуре на тим просторима.

Међу  предлозима задњих дана је пласирана и теза да је спорни  Закон о слободи вјероисповести Црне Горе у суштини добар те да би га кроз измене и допуне требало поправити амандманима  како би се изашло у сусрет очекивању СПЦ и народа који је месецима кроз Литије исказивао своје неслагање .

То је дубоко погрешан предлог, којим се отвара пут за несметану конфискацију имовине СПЦ на територији Црне Горе,  њена продаја заинтересованим трећим лицима или одлуком власти уступање разним другим новорегистрованим верским организацијама на коришћење без накнаде. Што је још важније, омогућило би властима да без икаквих проблема, покретна и непокретна културна добра, уз претходно обавештење верске организације ( које не обавезује ), продаје, износи из земље и са њима располаже, што је својеврсна конфискација без накнаде свих културних добара у Црној Гори.

Рокови за примену одредби закона већ теку, очекује се да ће одмах након конституисања Владе Црне Горе, почети убрзо и примена и преузимање верских објеката од регистрованих верских организација.

Приче да су оне верске организације које су потписале Темељне уговоре, заштићене од конфискације, су потпуно неутемељене, законодавац би да је имао намеру да их изузме то учинио изричитом  законском одредбом, што није учињено. Посебно је угрожена Исламска заједница у Црној Гори, чији су сакрални објекти, гробља и вакуфска имовина претежно стечени пре 1918. године, те ће бити аутоматски подвргнута конфискацији и претварању од приватне у државну имовину, са свим последицама које то носи. У истој су позицији и Римокатолици, који имају изузетно скупоцену имовину посебно на црногорском приморју, нека о тим чињеницама добро поведу рачуна, пошто  површном анализом Темељног уговора са државом се не могу наћи чврсте одредбе за изузеће од законских одредби о конфискацији црквене имовине.

Иначе треба напоменути да је чланом 1. овог Закона, прописано да је он надуставан и да има примат и над Међународним конвенцијама које регулишу људска права, те би његова даља егзистенција у правном систему Црне Горе, била не само неуставна, већ и противна међународном правном поретку.

Мало је обраћено пажње на одредбу о праву 12 годишњег детета да може променити родитељску веру без сагласности родитеља, који ако се успротиви ће бити санкционисан изузетно високим казнама које се мере хиљадама еуро.

Шта то практично значи ?

По овом закону, три пунолетна грађанина могу регистровати нову верску организацију, која као своје учење може промовисати како неку од традиционалних религија, тако и разна атеистичка учења, неки од религијских праваца Новог Доба , али и религијских праваца које промовишу разна сексуална определења која су у супротности са аврамистичким религијама.

Уколико таква регистрована религијска организација прими у своје редове Ваше дете од 12 година и почне га сексуално обучавати ( односно злоупотребљавати ), то Власт неће сматрати педофилијом, већ верским определењем Вашег детета.

Што је много, много је.

Опорезивање свих црквених прихода је кршење канона  традиционалних верских организација. Црква не ради на основу пружања услуга по ценовнику, већ на основу милодара односно добровољног прилога верника који је одлучио приложити својој цркви из своје личне, већ опорезоване имовине.

Одредбе о контроли података свих верских организација су потпуно неприхватљиве, на жалост и друге државе из окружења су кренуле тим путем, ради се о тоталној контроли приватности појединца и тешким кршењем људских права и слобода на нивоу ЕУ.

Све то је изазвало и реакције Папе Франциска који је исказао противљење овом закону, Патријарха србског г.Иринеја, Патријарха руског Г. Кирила, Васељенског патријарха и других великодостојника, који су јасно исказали противљење том законском тексту.

Оставити на снази овакав закон, који је од почетка до краја неприхватљив и непримењив, је криминално понашање према сопственом народу, без обзира на то да ли се ради о религиозном или атеистичком становништву, свака одговорна политичка партија и сваки нормалан посланик у новом сазиву Скупштине Црне Горе има људску обавезу да гласа за предлог да се Закон аброгира односно укине и да се кроз демократски дијалог у следећих неколико месеци дође до опште прихваћеног текста модерног закона примереног демократском секуларном друштвеном систему, где је Црква одвојена од државе.

Законски текст је усвојен уз невиђено насиље на овим просторима, посланици су пребијани и хапшени, на двојицу епископа СПЦ је покушан атентат као и на истакнутог верника госп.Давидовића, ти атентати су заташкани, многобројни верници су пребијани, новчано кажњавани , избацивани са посла, дискриминисани по разним основама,те би Скупштина Црне Горе у новом сазиву, требала иницирати озбиљну истрагу поводом тих догађања, како би одговорни појединци за невиђено насиље били приведени правди.

Политичари који, уместо да предложе активности да се догађаји који су пратили усвајање овог Закона детаљно истраже и кривци казне , предлажу да  Закон остане на снази и амандманима поправља, мислећи да тиме повећавају свој уцењивачки капацитет у будућој подели партијског плена. Они очигледно не виде потребу дубоког и коренитог мењања недемократског система владања осиромашеним окупираним народом у Црној Гори, већ настављање исте приче у којој ће они имати улоге замењујући истрошене политичаре.

На жалост и београдски режим се очигледно упрегао да заштити свог вишедеценијског партнера, што може довести само до убрзања пада и другог диктатора на овим просторима, по принципу спојених судова, што је неумољив закон физике, а испуњење Божје Правде.

 Стеван Зивлак