Илон  Маск – бос компаније Space-X - добио је нови велики уговор са Пентагоном.

Америчко Министарство одбране платиће му 149 милиона долара за почетак рада на сателитима за праћење лансирања ракета.

Тако ће Муск постати шеф пројекта за производњу сателита који би требало да парирају најновијем руском хиперсоничном оружју.

О којим сателитима је реч и како ће функционисати?

Америчка агенција за свемирски развој планира да већ до 2022-ге има целу плејаду сателита у блиском свемиру и на ниским орбитама око Земље.

Задатак ће им бити заштита Сједињених Држава од изненадних руских и кинеских напада хиперсоничним ударним блоковима.

Радно име пројекта је Constellation, а он предвиђа да САД у поменутој функцији имају неколико хиљада сателита. А те сателите треба да направи и лансира Space-X.

Таква концентрација сателита са ниском орбитом требало би да Оружаним снагама САД обезбеди оно што оне називају Owerhead Persistent Infrared - „континуирано инфрацрвено праћење“.

Руски аналог овог система је свемирски ешалон сателита за упозоравање на ракетни напад (СПРН), чије функције данас обављају сателити „Тундра“.

Зашто су Сједињене Државе одједном решиле да побољшају овај сегмент своје одбране?

Традиционални приступ подразумевао је постављање сателита за упозоравање на ракетни напад у стационарну или поларну високоелиптичну орбиту. Три или четири сателита у геостационарној орбити омогућавају праћење лансирања балистичких ракета из Русије и Кине.

Исти број сателита у поларним високоелиптичним орбитама омогућава надгледање поларних региона Земљине северне хемисфере, који су били слепа тачка за сателите у геостационарној орбити.

Због посебности своје елиптичне орбите, такви сателити су дуго „висили“ у апогеју изнад Северне хемисфере.

Међутим, такав систем добро штити само од класичних балистичких пројектила који лете добро предвидивом путањом и лако се препознају по свом  инфрацрвеном трагу.

 Све се радикално променило након што је Русија (а могуће је - и Кина) направила хиперсоничне навођене бојеве главе.

Тренутно најпознатији такав руски систем је „Авангард“. Њихови мотори се укључују само накратко, а инфрацрвени траг им је много слабији него код класичних балистичких ракета.

Такве бојеве главе могу нагло да промене курс, да активно избегну непријатељске ракете пресретаче, чак и да више пута „зароне“ у Земљину атмосферу.

Таква узастопна „урањања“ у великој мери компликују рад сателита који треба да их `лове`, а да се не говори о пресретању.

Војно-политичко руководство РФ више пута је изјављивало да је немогуће пресрести хиперсоничне бојеве главе (блокове) „Авангарда“ - и то је заиста тако.

Пентагонов уговор са Маском о сателитима практично је изнуђен: америчкој војсци су потребни јефтини сателити који се могу стотинама месечно лансирати. Стотинама, зато што сателити на ниским орбитама имају врло кратак век.

Да ли ће САД моћи да виде руске (и кинеске) хиперсоничне ракете, односно њихове бојеве блокове?

Све што Маск и Пентагон буду радили, у првој фази ће копирати систем глобалне телефоније Иридијум, створен 1990-их. Тада је – да се у потпуности покрије свет - било потребно само 77 сателита на висини од 784 километара.

Зато се од маска очекује око 70 сателита који ће бити постављени на 700-800 км изнад Земље.

Међутим, то ће недовољно побољшати способност откривања хиперсоничних бојевих глава (блокова). Зато је друга фаза много занимљивија.

Она претпоставља неколико хиљада малих и јефтиних сателита који ће бити постављени на само 200-300 км.

Немогуће је смањити њихов број јер испод себе виде премали део земљине површине и атмосфере.

У ствари, Пентагон преко уговора са Маском у великој мери понавља другу фазу размештања хваљеног глобалног сателитског интернет система Старлинк који припада Маску и Space-X.

То је већ изнедрило шаљив предлог да је време да Маск престане са „шифровањем“ и да искрено каже да ће на сателитима Старлинк бити инсталирани инфрацрвени сензори који ће радити у интересу Пентагона.

Наравно, ово је златни рудник за сателитску индустрију. Јер, следиће по неколико стотина нових сателита сваког месеца како би се једноставно одржала стабилност сазвежђа сателита!

 Али, остаје једноставно питање: може ли такав систем поуздано заштитити Сједињене Државе од удара хиперсоничних блокова?

Американци очито оперишу са изненадним нападом на стратешке циљеве и нуклеарне снаге противника како би парализовали његов командни систем и ограничили могућност нуклеарног удара-одмазде.

Другим речима: са свођењем арсенала Русије на неколико десетина ракета-носача које би америчка ПРО била у стању да  пресретне и уништи.

Међутим, чак ни цело сазвежђе Маскових сателита са ниском орбитом не гарантује Пентагону пресретање стотина хиперсоничних бојевих блокова!

Маску је много важније што ће на сателитском сазвежђу зарадити многе стотине милиона долара...

(сажета верзија текста)

Извор: "Факти"