header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Уредништво: Саопштење поводом богохулних и мрачних појава око смрти и сахране митрополита Амфилохија Штампај Е-пошта
понедељак, 02 новембар 2020
          Овога текста не би било да није било дрскости и безобразлука тајних паписта, екумениста и новотараца из Београдске патријаршије. Када је митрополит Амфилохије умро, објавили смо вест о томе, и нико никоме није рекао да се не помоли за душу покојника, који иде на суд Божји, како ће свако од нас отићи. Међутим, новотарци и циркузани, предвођени епископима Јевтићем и Буловићем, почели су да булазне о томе да је покојник – нови светац наше Цркве. Још му се тело није охладило у гробу, а „Таса“ доноси чак ЧЕТИРИ ТРОПАРА, меће у санднук икону не Светог Амфилохија Иконијског, монашке славе покојника, него „светог Амфилохија Цетињског“, а Буловић га ставља међу црногорска „света три јерарха“ – светог Петра Цетињског, песника Његоша (који нити је био, нити ће бити светац, мада је највећи српски песник) и додаје „брата Амфилохија“, с којим је примио папин бискупски прстен.
 
         „Борба за веру“ није могла да ћути кад се нова превара припрема у СПЦ.

   Јер сајт „Борба за веру“ је знан по сведочењу Истине и истином се бори за веру једанпут предану светима (Јд.1,3). Тако је било, тако јесте и тако ће бити. Непоколебиво смо уверени да је то једини разлог због чега и нас, и овај сајт, Господ штити и држи у постојању већ деценију и по, упркос дисању мржње против нас мноштва невидљивих и видљивих непријатеља. Наша је дужност да читаоцима донесемо истину, онако како је ми, на основу православног предања видимо и доживљавамо, а њиховом расуђивању остављамо коначни суд. Тако ће бити и овај пут, када ћемо говорити о догађају упокојења митрополита црногорско-приморског Амфилохија, односно неким богохулним, светогрдним  и мрачним појавама везаним за његову смрт и сахрану.

Желимо, најпре, да наши читаоци знају да смо ових дана трпели страховите притиске да ускочимо у идолопоклоничку матицу. Да се сврстамо у хиљаде и хиљаде митрополитових обожаваоца, за које је он већ светац. Тражили су то од нас, вређали нас и осуђивали што смо само кратко пренели информацију да се он упокојио и ништа више.

Господо, шта сте ви желели? Желели сте да постанемо дементни ентузијасти који имају напад амнезије и бришу све оно што су за претходних 15 година говорили о (не) делима митрополита Амфилохија? Но, пошто је покојни митрополит Амфилохије сада отишао на Суд Божији, на који ћемо сви ми једног дана изаћи, ми га сада Суду Божијем и препуштамо. И не желимо ни њему, као ни било коме другом, вечну пропаст, него милост Господњу, као што и не поричемо његов епископски рад и труд на територији епархије којом је управљао.

Али ми не можемо порећи чињенице о цркворушилачким поступцима овог архијереја, који је постао следбеник модерниста и екумениста;

- завршио постдипломске студије у Ватикану на језуитском институту и шуровао с крвницима српским и архијеретицима - римским папама;

 
 

- мењао Свету Литургију, тако да се она у скоро свим храмовима митрополије црногорско-приморске служи на богохулни, односно новотарски начин, чак и у манастиру Острог, једној од највећих српских светиња;

(ОВДЕ:)

- довео Ђукановића на власт и сарађивао са Ђукановићевим режимом у доба одвајања Црне Горе од Србије (што је и Ђукановић поменуо у своме саучешћу),

"Ка­да­ су­ се­ су­ко­би­ли­ Ми­ло ­и ­Мо­мир ,­митрополит­ Ам­фи­ло­хи­је ­је ­Ђуканови­ћу ­та­да ­пру­жио­ подршку. Та­да ­је­ био­ су­коб­ из­ме­ђу­ Бу­ла­то­ви­ћа­ и­ Ђукановића. Ја ­сам­ био­ за ­Мо­ми­ра­ Бу­ла­то­ви­ћа.­ И­ ме­не­ зо­ве­ ми­тро­по­лит­ Ам­фи­ло­хи­је.­ (­Ве­о­ма­ во­лим­ Ам­фи­ло­хи­ја, ­али­ ово­ са­да­ мо­рам­ ре­ћи­ да­ је­ по­гри­је­шио ­ка­да ­је ­ри­јеч ­о ­Ми­лу­ Ђуканови­ћу)­ Мје­сец­ да­на­ по­сле­ тих­ де­ша­ва­ња,­ по­звао­ ме­ митро­по­лит­ и­ упи­тао­ шта­ ми­слим­ о­ Ђу­ка­но­ви­ћу­ и­ ње­го­вој­ подр­шци.­ Ја­ сам­ му­ од­го­во­рио ­да­ сам­ си­гу­ран­ да­ ће­ Ђу­ка­но­вић­ пре­ва­ри­ти.­ Ми­тро­по­лит­је ­од­го­во­рио:­ “Зе­бем”.­ А ја сам ­на ­то ­ре­као­ да­ не­ тре­ба­ да­ зе­бе­ јер­ је­ Ми­ло­ сва­ког­ пре­ва­рио.­ Преварио­ је­ Ви­до­ја­ Жар­ко­ви­ћа,­ пре­ва­рио­ је­ Сло­бо­да­на­ Милоше­ви­ћа,­ пре­ва­рио­ је­ Мо­ми­ра­ Бу­ла­то­ви­ћа,­ пре­ва­ри­ће­ и­ Вас.­ Ми­тро­по­лит­ ми­ је ­го­во­рио ­да­ су­ Ђу­ка­но­ви­ћи­ до­бра­ ло­за, ­а­ ње­го­ва­ уј­че­ви­на ­је ­од Мак­си­мо­ви­ћа,­ од­ со­ја­ људ­ско­га.­ “Не­ће­ пре­ва­ри­ти,­ си­гу­ран­ сам.­ “Ви­дје­ће­мо”.­ И­ та­ко­ је­ и­ би­ло.­ Убр­зо­ се­ окре­нуо­ и­ про­тив­ Цр­кве­ сво­је. (Песник Ранко Јововић, Српске новине број 84, 2016. година, страна 39.

 
 

- приграбио себи, на противканонски начин, титулу архиепископа цетињског;

(ОВДЕ:),

- извео пуч у Цркви и - противно канонима и Уставу СПЦ - узурпирао патријарашке ингеренције болесног патријарха Павла:

"Имамо Патријарха који је у стању спречености (лежао болестан на ВМА - нап. "Борба за веру"), али то не значи да он не може и да се врати. Имамо митрополита Црногорско-Приморског који је на дужности председавајућег Синодом и имамо четири новоизабрана члана Синода. Па, изгледа ми да је новонепроменљиви, уз Патријарха, заправо митрополит Црногорско-Приморски. Њега је било немогуће променити. Знате, ако четворица долазе, значи да четворица одлазе. Али он оста! Е сада се питам: наш Синод има два непроменљива члана; један је Патријарх, а један митрополит Црногорско-Приморски. Уколико би се Патријарх вратио својим дужностима, уколико му се поправи здравствено стање, ко би био више, а ко мање непроменљив? Да ли Патријарх, да ли онај који себе назива архиепископом?" (сарадник "Борбе за веру", канониста Жељко Жугић Которанин)

(ОВДЕ;) и (ОВДЕ:)

- направио, са својим братом, Атанасијем "пензионером", хаос у Епархији рашко – призренској 2010. године и подстакао велике поделе и одвајања, уклонио назив Српске Православне Цркве из титулатуре митрополије црногорско – приморске:

(ОВДЕ:),

- тврдио да је свеједно да ли је Милош Обилић Шиптар или Србин; 

(ОВДЕ:),

Афирмисао  римокатоличког лажног свеца и опрелешњеника Фрању Асишког, поредећи га чак са Светим Савом:

"У последње вријеме Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије почео је интезивно и потпуно неправославно свједочити о „светости“ суманутог латинског квазисветитеља и јеретика Фрање Асишког. Он је то радио још на свечарској Литургији, коју је поводом 1700 година Миланског Едикта служио Патријарх Иринеј са епископима и свештеницима на Томиндан 2013. у Манастиру Лелић, када је, поред осталог, цетињски владика рекао да Европа треба да иде за св. Иринејом Лионским и св. Фрањом Асишким." (ОВДЕ:)

- преговарао са папом Фрањом о канонизацији српског крвника надбискупа геноцида Алојзија Степинца:

"Сада су се свети отац и човек број два у хијерархији СПЦ сусрели у Ватикану, где су расправљали о много значајнијим питањима него што су идеолошке полемике о блискости хришћанства и комунизма. Званично, папа и Амфилохије су разговарали о начину на који би могло да се реши спорно питање канонизације хрватског кардинала Алојзија Степинца, које оптерећује не само духовне већ и световне односе Београда и Загреба."

(ОВДЕ:)

- још 2009. године допустио венчање особе која је променила пол, после чега је уследила вест у новинама "Нека је и хермафродит само да је од Бога и да га је проверио Амфилохије"

(ОВДЕ:)

- на ово Амфилохијево светогрђе реаговала је само „Борба за веру“, после чега је дошло до полемике између подгоричког пароха Велибора Џомића, Амфилохијеве десне руке, са нашим сарадником Жељком Которанином и нашим Уредништвом:

(ОВДЕ:, ОВДЕ: ОВДЕ и ОВДЕ:)

- уз његов благослов крштена особа која је, наказном операцијом, променила пол, итд:

(ОВДЕ:)

- Не сме се заборавити да је митрополит Амфилохије подржао и разбојнички Критски сабор, у тренутку кад су Руска, Бугарска, Грузијска и Антиохијска патријаршија одбиле да му присуствују да не би подржале папистичке претензије Цариграда. (ОВДЕ:).

Покојник је наложио да се у храму Светог Јована Владимира у Бару фрескопише ово разбојништво, а истакнути ликови са фреске су, поред осталих, архиразбојник фанарски Вартоломеј и његов учитељ, архиекуменски разбојник Зизјулас


- Усудио се да разбојнички и лажни критски скуп назове „Десетим васељенским сабором“. (ОВДЕ: )

На крају је, после свега, као лек за фанарска разбојништва и расколништва у Украјини понудио отров – наставак разбојничког сабора на Криту (ОВДЕ:)

Кад је обављана консекрација папистичке катедрале у Бару, покојник је држао беседу у којој није потонуо у „обичан“ екуменизам, него у Њу Ејџ синкретизам, призивајући у братски загрљај не само паписте него и исламисте:

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије на отварању римокатоличке катедрале Светог Петра у Бару 3.9.2017. године:

„Ова данашња свечаност, на неки начин, она је наставак, ја бих рекао, тог јединства, сведочења јединства у вери, кроз ову катедралу Апостола Петра, који је Првоврховни Апостол и Апостол који је признат и на Истоку и на Западу, нарочито његово исповедање вере у Христа као Сина Божијег, надахнутог Духом Светим. Дакле, Бар је одувек био место тог узајамног прижимања Истока и Запада, а у новије време ево ту се појављује и онај даљи Исток – Ислам.“ (ОВДЕ:)

И сад неко очекује од „Борбе за веру“ да све то заборави. То није могуће, јер, као што рекосмо, не болују сви од деменције. Понављамо: нека Бог буде милостив свакоме, али ми не можемо да певамо тропаре новом „свецу“ као што чини његов другар из младости, наводно умировљени, а никад умирени, бивши епископ Атанасије. А  они који желе да сазнају шта смо ми о њему и његовом раду писали сво време, то могу да сазнају укуцавањем речи „Амфилохије“ у претраживачу нашег сајта који се налази на првој страни, у горњем десном углу, у рубрици „Претрага“.

Богохулство, светогрђе и мрачна замешатељства на Амфилохијевој сахрани;

датум Амфилохијеве смрти је наштимован!

Шта желите, дакле, да се градимо слепима и не видимо лакрдију и циркус, али и мрачно замешатељство тајних и Богу противних сила везаних за Амфилохијеву смрт и сахрану?

Желите да не приметимо и ћутимо да је датум Амфилохијеве смрти, по свему судећи, наштимован? Неки чак кажу да је кориштено неко средство за одржавање покојниковог тела у нарочитом стању „свежине“, али ми то не можемо да тврдимо, јер опелу нисмо присуствовали. 29.10. у вечерњим сатима, неки медији су објавили да је Амфилохије преминуо. Међутим, хитно се огласио његова десна рука, лажљивац, мутивода и манипулатор Велибор Џомић који је рекао да је вест о о тој смрти лаж: „Митрополит Амфилохије није преминуо, то су неистине“, рекао је „Нова.рс“ Џомић.

Но, већ ујутро, 30.10. митрополија црногорска-приморска објављује вест да је се тог јутра, у 8:20 Амфилохије упокојио.

Коме је било потребно лажирање датума Амфилохијеве смрти? Одговор добијамо у беседи на Амфилохијевој сахрани Иринеја Буловића, али пре те беседе подсећамо на Буловићево хвалисање како су он и Амфилохије добили бискупске крстове и прстенове  од Папе Јована Павла Другог 2003. године у Ватикану:

Шта је епископ бачки Иринеј (Буловић) рекао на свечаној академији поводом 25-годишњице папе Јована Павла Другог у Катедрали Блажене Дјевице Марије на Неимару:

" ...Ми смо били, морам то да нагласим, импресионирани током тих разговора добром обавештеношћу и жељом Његове Светости (папе - прим. "Борба за веру") да прати до у појединости живот и проблеме наше цркве и других православних цркава. Из питања која је постављао то се могло видети и осетити. Наравно, наши одговори су били аналогни и ми смо са узбуђењем у души, констатовали управо то, да у нама не види неке странце, неке мање вредне хришћане.

То је показао поклоновиши нам и епископски крст који даје римокатоличким бискупима и један од његових блиских сарадника нам је касније рекао, једноставно, братски, с љубављу: "Немојте мислити, да је то само куртоазија. Да је куртоазија, добили сте нешто друго, можда, на поклон књигу или нешто пригодно. Али, пошто сте добили крст и прстен то вам је порука да у Вама види законите епископе цркве Христове као што види у својим бискупима. Нас је тај чин још више гануо (овде:)
Скрећемо пажњу читаоцима! - Амфилохије се никада није одрекао ни бискупског крста ни прстена добијеног од папе!

Владика Иринеј бачки је у својој беседи над одром митрополита Амфилохија изнео занимљиву чињеницу да су свети Петар цетињски, Петар други Петровић Његош и митрополит Амфилохије умрли у три дана”, пренели су сви медији.

Није случајно, као што и нема ништа случајно у нашим животима... јер је то по Промислу Божијем да се блаженопочивши владика упокојио уочи празника Светог Петра Цетињског 30. октобра, Петар други Петровић Његош на данашњи дан, 1. новембра, а митрополит Амфилохије се упокојио дан уочи смрти светог Петра цетињског“, рекао је Иринеј Буловић.

Такође је истакао

да је на дан смрти Светог Петра цетињског Амфилохијево тело било изложено у Цетињском манастиру, а да ће бити сахрањен на дан када је умро Петар Други Петровић Његош. У црквеним круговима то се тумачи да, као што Грци имају празник Света тријерајха, смрћу митрополита и Црна Гора добила своја света три јерарха“ (ти „црквени“ кругови су, наравно, кругови паписта – окупатора СПЦ).

Буловић је у својој беседи дословно рекао:

Не само због тога, можемо поред жалости да имамо и радост у срцу у овом часу јер није вероватно случајно, као што и нема ничега случајнога у историји, ни у нашим појединачним животима, него је и то по промислу Божјем, као поука и порука свима нама, да се блаженопочивши Владика упокојио уочи манастирске славе, уочи празника Светог Петра Цетињског, да је његово тело било изложено народу Божјем на опроштај, на целивање, на поклоњење, на сам престони празник манастира, а да се ево данас предаје земљи, а душа његова испраћа на блажени пут ка Господу управо у дан Христовог Васкрсења, јер је свака недеља у току године празник Васкрсења Христовог, и то у храму Васкрсења Христовога, јединственог по много чему у нашем народу у свим крајевима где он живи” (овде:)

Дакле, Буловићу (а можда и Ватикану, чији је Амфилохије био ђак, а дружио се са папама врло радо, укључујући и најновије), било је потребно да Амфихолије „умре“ баш 30. октобра, јер је то за њих доказ да је он већ „светац“, јер је умро у три дана са Светим Петром Цетињским и Његошем, а сахрањен је у недељу – дан Васкрсења Христовог! (што, ваљда, по њима, значи да је већ и васкрсао, или ће ускоро). И не само на дан Васксрсења Христовог, већ и на римокатолички празник Свих светих који се празнује 1. новембра! (Ово додајемо да бисмо „поткрепили“ Буловићеву тезу да ништа није случајно!)

 Буловић хули поредећи митрополита Амфилохија и Његоша са Света Три Јерарха – Светим Василијем Великим, Светим Јованом Златоустим и Светим Григоријем Богословом, а, као што видимо, то не смета (напротив!) хиљадама Ђедових обожаваоца – процес беатификације је завршен! Експресно! Брже него у Ватикану! Јер су чак и у Богу противном Ватикану за беатификацију потребна најмање два чуда (лажна, наравно), а за проглашавање Амфилохија за свеца Буловићу је био потребно само једно – да Амфилохије умре у три дана са Светим Петром Цетињским и Његошем! (а можда је друго "чудо" то што је на дан Амфилохијеве сахране корона у Подгорици напрасно нестала?! - но о томе касније у тексту).

Покојнику су већ написали и тропар, као што приличи свецу. Појавило се чак и више тропара. Све тропаре је обнародовао коловођа циркузана и новотараца у СПЦ, Атанасије Јевтић. Један тропар су написали студенти богословије у Призрену, који је Атанасије ставио у сандук (са  наводним писмима Оца Јустина Поповића Амфихолију), а три тропара су, опет наводно, написали монаси са Свете Горе (чим се помене Света Гора, ствар је уверљиваја, је л' те?).

Покојнику је осликана и икона, која му је стављена у сандук! Тако нешто, рецимо, није учињено ни приликом упокојења патријарха Павла, који је до смрти остао веран учењу Цркве и Светом Предању. Но, Амфилохије је, у режији српских новотарско-коронашких хулитеља и циркузаната, отишао на онај свет као светитељ, пре него што је и дошао на Суд Божији. Није прошла ни „четресница“, а он већ светац! Ау! Богу је, у случају Амфилохија, одузет суд а  искључен је и из процеса канонизације. Управо по речима Великог инквизитора, из романа Достојевског "Браћа Карамазови", упућених Христу који је по други пут дошао на Земљу: „Све си предао папи, све је, дакле, сада у папе, и ти просто можеш да нам и не долазиш, или нам бар не сметај пре времена... И зашто си дошао да нам сметаш? Јер ти си дошао да нам сметаш, то и сам знаш.“ (овде:)

Међутим, то морамо истаћи, припрема канонизације Амфилохија почела је још давно, за његовог живота. И то њему није сметало - напротив!

Пример: на прослави двадесетогодишњице његовог устоличења, у крипти Саборног храма у Подгорици, баш тамо где је Амфилохије и сахрањен, његов друг - циркузант Атанасије Јевтић одржао је једну скандалозну беседу, њему својствену.

>>Говорећи о духовном животу и раду митрополита, умировљени епископ Атанасије Јевтић упоредио је Амфилохија са светим Петрем Цетињским и Петром Другим Петровићем Његошем.

"У нечему их је достизао, у нечему није, док их је у нечему превазишао. Он је јунак и слободар, али и богословар, по чему је надмашио и Светог Петра и Његоша", оценио је Атанасије./.../ (овде:)<<

Амфилохије и Атанасије у крипти саборног храма Преображења Христовог у Подгорици 29.12.2010.
 

Случај „Амфилохије“ је преседан, а по овом преседану „посвећиваће“ се и остали српски паписти.

Један наш читац – иконописац, чије ћемо писмо објавити као посебан прилог, између осталог, каже и следеће:

Пошто сам по струци иконописац, знам да је таква икона са позлатом и успешно иконизованим цртама митрополита Амфилохија тешко могла да буде урађена за пар дана. Митрополит се упокојио 30.октобра, а већ 1.новембра имамо готову икону са позлатом.  То је технички скоро неизводљиво. Колико знам, за такве иконе треба некад и пола месеца рада. Када је почела да се слика икона митрополита Амфилохија? Није ваљда за живота поштованог митрополита?” (ОВДЕ:)

Врло је индикативна беседа Амфилохијевог деценијског саборца Матије Бећковића, који је Амфилохија упоредио - није мање ни више него са Светим Апостолом Петром!!!

„Већ сам видео његову икону. Два Света Петра, а трећа најснажнија стена био је митрополит Амфилохије Радовић, а сва тројица нису били мање верни Христу од апостола Петра, постоља и камена Христове цркве.“ (Иначе, Бећковић се дружи са домаћим „темпларима“, међу којима је и чувени удбаш, Душан Михајловић, звани „Дуле ЦИА“, Ђинђићев министар полиције).

Шта је још индикативно око Амфилохијеве смрти и гроба?

Рецимо то што на мермерној плочи на Амфилохијевом гробу НЕМА КРСТА, симбола победе Господа Исуса Христа над сатаном, грехом и смрћу!!!  На слици, која је снимљена после сахране, видимо само дрвени крст који ће бити уклоњен.


  Нема крста, али зато има орао. Неко ће рећи – то је орлец, који се користи на архијерејској литургији. Али, да ли је? Или је неки други симбол, јер испод канџи орла видимо неки знак који личи на темпларски крст. (Комуниста Тито на гробу нема петокраку - "православац" Амфилохије  нема крст. Шта им је заједничко?)

Симбол - шта је то? Вебстеров (Wеbster) речник нам каже да је симбол... "видљиви знак нечег невидљивог”.Ово је важно знати, јер кад видимо неки симбол знамо да постоји неко значење ИЗА онога што се заправо приказује, јер је симбол “видљиви знак нечег невидљивог”. Реч која је сњим повезана, симболизам, је “коришћење конвенционалних или традиционалних знакова у представљању БОЖАНСКИХ БИЋА И ДУХОВА”.Ово је такође важно јер многи од тих симбола представљају паганске богове и богиње.

"Орао (такође називан и Јупитеровом птицом) се често идентификује са фениксом. Као што је добро познато, орао се веома често користи у масонерији. У Масонској библији поставља се питање: ‘Која је симболика орла у слободном зидарству?’ Одговор гласи: ‘Орао представља симбол међу разним народима свијета још одвајкада. У Египту, Грчкој и Персији био је посвећен сунцу; међу паганима је био Јупитерово обиљежје; међу Друидима је био симбол њиховог врховног бога.‘ 15. степен у масонерији зове се Витез орла, а 30. степен — Витез бијелог и црног орла. Бијело и црно на орлу симболизују јин-јанг’"

(цитирано по: "Масонски и окултни симобли“, др Кети Барнс.)

Који још неправославни симбол видимо на Амфилохијевом гробу?

Тачка у кругу...


"Један симбол који нарочито преовлађује у масонерији јесте круг, али са додатом тачком у њему. Он се зове “тачка у кругу”. Харолд Персивал (Percival) у својој масонској књизи каже: “Тачка и круг су исто: тачка је бесконачно мали круг, а круг је у потпуности изражена тачка.” Пошто су тачка и круг исти, погледајмо шта нам масони кажу о овом конкретном симболу. У Масонској књизи са питањима (Masonic Quiz Book) налазимо даовај симбол потиче “од Египћана и симболизује СУНЦЕ и бога ОЗИРИСА”. Алберт Меки (Albert Mackey), масон 33. степена, открива: “Тачка у кругу је занимљив и важан симбол у масонерији... тај СИМБОЛ ЈЕ ЗАИСТА ЛЕПА, АЛИ ПОМАЛО НЕЈАСНА АЛУЗИЈА НА СТАРО ОБОЖАВАЊЕ СУНЦА, и упознаје нас по први пут са оном његовом модификацијом која је међу прецима била Черчворд (Churchward), масон, каже: “ТАЧКА У КРУГУ ЈЕ ЈЕДАН ОД ХИЈЕРОГЛИФСКИХ ЗНАКОВА БОГА СУНЦА, РА...”

(цитирано по: "Масонски и окултни симобли“, др Кети Барнс.)

Још једанпут Матија Бећковић:

„Као што је Свети Ђорђе некад убио аждају, тако је Амфилохије погубио корону, не само као болест, него и као вирус братске мржње”.

Покојник је победио корону, рече Бећковић. И, заиста, на сахрани Амфилохијевој корона је нестала без трага и гласа. Чак ни патријарх Иринеј, иако човек у годинама и лако подложан тој опакој болести - није носио маску!!!

Зар ћемо допустити да од нас праве дебиле?!

Је л' то новопројављени екуменистичко-новотарско-коронашки "светац" учинио своје прво чудо, или је наређење да на његовој сахрани неће бити короне дошло са неког високог места, рецимо  Ватикана, где се сретао са папама Јованом Павлом Другим, Бенедиктом и Фрањом? Зар није симптоматично да готово сви медији детаљно и објективно извештавају са Амфилохијеве сахране? Амфилохију су дошли да се поклоне чак и они са којима је до јуче био у непријатељским односима. Зашто? Или, прецизније речено, по чијем наређењу? Знамо да је Буловић све време с њим ратовао око власти и утицаја у Цркви, а сад га већ беседнички канонизује. Откуд то?

На сахрани правоверног владике Милутина, у такозваном првом таласу короне, било је свега десетак особа. Ни један једини епископ.

Тело уснулог владике Милутина су доктори спаковали у метални ковчег, блиндирали га и написали "корона". 

На Амфилохијевој сахрани, у "шпицу" трећег таласа короне који – по извештавању медија – „коси“ људске животе, присуствује десетине хиљада људи?  И скуп није забрањен?!

 
Где је нестала корона?!

Је л' то папистички окупатори СПЦ мисле да су нама свраке попиле мозак, па ћемо допустити да они од нас праве глупандере?!

Ми, са "Борбе за веру", сигурно нећемо. А то су желели и они који су на нас вршили притисак да певамо тропаре покојнику. А нашим читаоцима презентујемо истину како је ми видимо апелујући на њих да пазе да не буду преварени. Управо према речима Христовим "чувајте се да вас ко не превари". Јер ако допустимо да нас преваре овом ситном позоришном представом о сахрани експрес канонизованог „свеца“, како ћемо тек препознати превару над преварама - долазећег Антихриста? (за чије су се време и Свети Оци молили Богу да га не доживе, у страху да би били преварени!)

Понављамо: папистички окупатори наше свете Српске Цркве су овом режираном представом око покојникове смрти, сахране и канонизације направили преседан по коме ће и они бити сахрањивани и проглашавани за "свеце". Чим умре – светац. Таса „светац“, Буловић „светац“, бискуп Гргур „светац“. Пун календар светаца, зар не? Само не наших светаца.

Ипак је то, не заборавимо, ватиканска школа.

Последњи пут ажурирано ( среда, 11 новембар 2020 )
 
< Претходно   Следеће >

Српска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 57 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.