Иран је шокирао свет откривањем личних имејлова директора ФБИ-ја Каша Патела — откривајући понижавајуће детаље попут индијских банковних рачуна и тајних путовања у Хавану, Кубу — не због посла, већ из задовољства.

Али ево чега се корпоративни медији неће дотаћи: Иран није хаковао Патела. Хаковали су Израел. Хаковали су Мосад, баш као што извештавамо месецима. Тако се целокупно лично сандуче актуелног директора ФБИ-ја налазило на израелским серверима. Израел држи компромитовани налог на једног од водећих америчких званичника за спровођење закона.

И постаје мрачније. Хандала хакерски тим каже да је ово само почетак. Имају још много тога. Много, много тога... Укључујући и педофилске кодне речи, канибалске кодне речи. И доказ да не само да је Џефри Епштајн жив и живи у Израелу... Каш Пател и његов бивши заменик Ден Бонгино играли су активну улогу у прикривању.

Каш Пателова година из пакла је управо постала много гора. Истом човеку који је покварио објављивање Епштајнових досијеа, и који је прикривао истрагу о атентату на Чарлија Кирка, управо је Иран хаковао личне имејлове.

А мејнстрим медији? Они вам не дају ни половину приче. Људи устају, захтевајући одговоре: Како директор ФБИ-ја може бити толико запањујуће неспособан да не може да заштити ни своје личне имејлове?

Да је Каш Пател управљао стварима преко VP.net-а, страни противници не би имали шансе. Ово је свет у којем сада живимо. Интернет је њихово ново бојно поље. Не правите исту грешку као Каш. Погледајте VP.net/tpv да бисте видели како можете нестати из њихових система.

Сада, у језивом новом преносу, ирански оперативац отворено објашњава тачно како су хаковали личне имејлове Каша Патела - и открива експлозивне информације које још увек држе. Али ови имејлови откривају много више од пуке полуге. Они откривају читаву мрежу потенцијално компромитованих политичара - моћних личности чије прљаве тајне сада леже у рукама страних противника, вукући конце марионета у Конгресу и Белој кући.

Такође је бацио „бомбу“: високи званичници ФБИ-ја - укључујући Каша Патела и Дена Бонгина - били су дубоко саучесници у прикривању злочина века. Џефри Епштајн није извршио самоубиство у тој затворској ћелији 2019. године. Извучен је у тајној војној операцији и тихо пребачен у Израел — где и данас безбедно живи.

Није ни чудо што је бившем заменику Каша Патела, Дену Бонгину, управо речено у лице да је заштитник педофила. Ден Бонгино је потпуно трауматизован након што му је у лице назван „заштитником педофила“. Следећег дана покушао је да убеди своју публику да људи који захтевају Епштајнову одговорност „нису у нашем клубу“. Они штите педофиле. И -мејлови од 18. марта 2025. године, које је добио новинар Џејсон Леополд, показују да особље ФБИ-ја тражи смернице о томе како да заштити компромитоване ВИП особе. Откривени фајлови доказују да је Дену Бонгину затражено да помогне у редиговању и цензурисању Епштајнових фајлова. Без обзира шта уради, историја ће увек памтити Дена Бонгина као човека који је штитио педофиле.

Никада не заборавите, директор ФБИ-ја Каш Пател је под заклетвом рекао: „Нема веродостојних информација да је Џефри Епштајн трговао малолетницима.“ Постоји архива која има 2,5 милиона докумената, 38 изјава сведока и федералну пресуду која говори другачије. И та знатно редигована архива садржи само 1% докумената које ФБИ има.

Каш Пател живи као талац од тренутка када је прочитао Епштајнове досијее. Сећате ли се интервјуа са Деном Бонђином из фебруара прошле године? Мегин Кели је рекла да је изгледало као видео са таоцем. Није погрешила. Пуч је завршен. Док смо сви били забринути због пузавог шеријатског закона, они су убацили Ноахид закон док смо ми гледали на другу страну. Гувернер Тексаса Грег Абот, заједно са Хабадом Лубавичем, јуче је потписао проглас којим се подржавају Ноахид закони у Тексасу. Такође је прославио рођендан лажног месије Хабада, „Ребеа“ Менахема М. Шнеерсона, и рекао остатку државе да треба да ураде исто.

Шта је Ноахид закон и да ли је компатибилан са великом државом Тексас? Ви процените.

Звучи као да је некада моћна држава Тексас у процесу колонизације.

Извор: https://vtforeignpolicy.com/2026/04