Протосинђел Мелентије Јаковљевић о истинитим догађањима у милешевској епархији и самовољи владике и његових поданика, а све на штету православне вере. Наставак (први део овде:).

Иначе, због јавности, да се зна, благочестива породица Оташевић даје своје имање у селу Брезна епархији милешевској, да се на том имању у наредном периоду подигне манастир, а све по благослову епископа. Међутим, актуелни владика милешевски Атанасије Ракита не жели ни да чује да се у селу Брезна подиже "тамо неки исихастички манастир", како он каже. Пошто владика не жели ни да чује о томе, породица Оташевић је у плану, да своје имање препише на оца Мелентија, уз услов да он касније или по његовој смрти то имање пређе на власништво епархије милешевске. И због овог парчета земље, владика милешевски Атанасије Ракита са својом свитом "попова" диже толику буку и галаму, као да се отима црквено земљиште, а не супротно. И ово је очит пример да владика Атанасије Ракита не ради у корист СПЦ и епархије милешевске. Људи су спремни и жели да поклоне имање својој цркви, а само он, Атанасије Ракита, то не жели. Већ он напротив жели да продаје црквену имовину, као што је случај са "калуђерским пољем" у Прибоју, а што, на славу Божију, није добио одобрење ЕУО епархије милешевске. Изгледа да актуелни владика милешевски никада није чуо за ону народну: зрно по зрно погача... 

Дана 09. јула 2020. године шаљем молбу (Бр. Акт. 7 од 09.07.2020. год.), где тражим благослов за изградњу манастира на подручју милешевске епархије. У септембру почињем, уз помоћ братије, (а на већ давно обећаном земљишту породице Љубивоја и Рајка Оташевић) градити две шупе у селу Брезна и да их користим као испоснице за молитвено тиховање и касније за манастир по благослову владике. То завршавам у периоду од 10 до 18. септембра ове године. Већ 21. септембра 2020. године, заседа Преосвећени владика милешевски са свитом и доносе одлуку да немам благослов за градњу манастира. И одмах након заседања, актуелни архијерејски намесник прибојски протојереј-ставрофор Драган Видаковић креће у акцију узнемиравања породице Оташевић (које су иначе прве комшије). Тако већ 22.09.2020. године, отац Драган зове брата Љупчета и пита га, "зашто се даје имање за градњу "манастира"?" А отац Горан Крстић, секретар епископа, дана 25.09.2020. године, позива ме преко телефона и говори: "да нисам добио дозволу за градњу манастира". Ја им на то одговарам са "Амин".

На Крстовдан 27.09.2020. године, у поподневним сатима телефоном ме зове архијерејски намесник нововарошки протојереј Станко Благојевић и тражи састанак са мном, а у присуству горе поменутог архијерејског намесника прибојског и владикине десне руке протојереја Николе Перковића (сем оца Николе Перковића, десна рука владике Атанасија су и архимандрит Теофил, отац Горан Крстић и отац Станко Благојевића). Ја пристајем на састанак и ту почиње расправа. Прво полако креће њихово убеђивање, па блага претња, и на крају молба да се одустане од даривања земљишта и градње шупа, јер владика није дао благослов за градњу новог манастира. Отац Драган Видаковић видно узнемирен почиње да виче и да ми прети, а ја му ту одговорим "да не галами" и покажем му да изађе напоље. Рекох им да ово земљиште иде на корист нашој Цркви, да би било добро да владика да свој благослов да се у наредном периоду подигне манастир. Ја сам писао и тражио молбу за градњу манастирског конака, јер ја немам конак и да живим у сали основне школе, а да те шупе добро дошле као испоснице за молитвено тиховање. Пошто нисмо могли да нађемо заједнички језик, ја ту завршавам своје излагање са речима: "пазите се, Брезне". Састанак се прекида и сва тројица одлазе. Намесник прибојски отац Драган и отац Никола одлазе у село Брезну на имање породице Оташевића, без њихове сагласности улазе на приватни посед, улазе у те шупе и врше преметачину. Сутрадан, резервни владикини играч, отац Станко са оцем Николом поново ступају на сцену. На устима им молба, да ја тамо не смем ништа да градим, а све љубави владике ради.

И даље ме чуди, шта се то дешава, па се епископ милешевски Атанасије толико узбунио, због обичних шупа и парчета земље. Нешто ту смрди. Убрзо дознајем, да је владика Атанасије обећао председнику општине Прибој и дао благослов да направи нови манастир, без одобрења Светог Архијерејског Синода, оцу Данилу из манастира Дубраве на Увцу (епархија жичка). Немам ништа против, нека се граде светиње, а отац Данило је клирик Жичке епархије и он не може по канону да држи манастире у две епархије. Али и то нека им, нека раде шта хоће, само ми није јасно зашто им сметају те шупе. Од 29.09.2020. године не престаје прогањање и претње породици Оташевић и мени. Све до 13.10.2020. године, стални су притисци.  Ја сам им мало припретио, и они се донекле смирују. На жалост, ово је тако, али истинито. Чак сам се и Кабинету патријарха обратио о овом проблему (11.10.2020. године). Поново подносим молбу (28.10.2020. године) за изградњу манастира у моје име и име одбора за градњу. Истог дана креће владикина помама за људима, те уговара и шаље позиве да дођу на састанак у двор, али без мене. Они то одбијају, и владика нас позива све на разговор. Позив стиже и мени уз претњу: показаћу ти ја. Састанак је заказан за 29.10.2020. године у 19 часова.  На састанак долазим само ја, иако је и породица Оташевић добила позив. И ту креће предавање и држање слова о закону и моралу од стране владике Атанасија. Убрзо након тога напуштам састанак, јер не могу да слушам шупљу причу.

Пошто мени владика држи слово о моралу, убрзо и ја подносим тужбу против владике Атанасија Раките Црквеном суду епархије милешевске. Тужбу подносим 15.10.2020. године, а разлог због чега подносим тужбу против владике Атанасија јесте трошење епархијског новца, раскошно живљење и не пастирска брига према клиру и народу.

Јавност треба да зна, да владика Атанасије својим начином живота изазива велику саблазан међу народом. Троши велике количине епархијског новца. Тако узима нов аутомобил, јер је свој слупао у Чачку. О томе се увелико крије, како од новинара, тако и од народа. Нико о томе не сме да сазна да је аутомобил слупан. Истог дана купује нову Шкоду, а епархија већ има нов комби. Од толике епархијске шуме, која се сече у недоглед, владика одлучује да се греје на пелет. Епархија има у поседу преко 2000 хектара шуме, која се сече без икаквог надзора. И сада се поставља питање: где одлазе тај новац од сече шуме? Док у манастиру Милешеви гради нову радионицу, мени не дозвољава градњу манастирског конака. А да не говорим о духовном стању у епархији милешевској. У манастиру Дубница већ одавно се не служи Света Литургију. Мени држи слово о монаштву, а отераше јеромонахе Максима и Гаврила и старог архимандрита Макарија. Зашто је отишао отац Павле? О појединим свештеницима да и не говорим. Телефоном зову вернике и моле их да дођу на Литургију. А децу терају под претњом, да ће добити лошу оцену, ако не дођу у цркву. То раде твоји свештеници владико Атанасије. Пола свештеника ти је у свађи, очит пример Нова Варош. А какви попови, такав и владика. Сећаш ли се, драги владико, кад си једном честитом вернику и брату у Христу, који је у нововарошкој општини изградио цркву у свом селу, рекао: "а ти оно правиш неку цркву"? Због чега тако владико. Уместо да га одликујеш Орденом и захвалницом ти му се још подсмеваш. А зашто? Само зато што је добар са владиком Филаретом. Од твојих не булозних изјава смеју нам се остале вере на овом простору, како ниси свестан које глупости чиниш. А овде су и крст, криж и полумесец. Мене оптужујеш да сам врачар. Сећаш ли се када си служио Свету архијерејску службу у манастиру Свете Тројице у Горњој Бистрици и када си ме питао: колико ти дају? Мислећи на верни народ и новац, пошто ме оптужујеш да сам врачар. Само ти је новац у глави. А отац Николај из Куманице, намесник Драган прибојски, намесник Игор пријепољски, намесник нововарошке цркве Радмило испод руке ти доносе пара. Само реци колико владико и новац је ту. А народ јадни у беди и сиромаштву живи. И ви кажете: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа. Којем "богу" се ви молите?

Ма устани куко и мотико па очисти двориште од зла.

 Браћо монаси и монахиње (и владике су монаси) који сте доживели и доживљавате ово и слично, устанимо на молитву. Да се сакупимо на заједничку молитву и истребимо жито од кукоља. Па макар био ја први међу њима. Ја ћу да ставим своје обе руке и главу на Свето Јеванђеље да говорим истину. Устани  монаше и бори се за Христа Васкрслога. И Њега су гонили и нас ће. Да се помолимо да дођу они који су од Бога дани, а не од људи изабрани.

Мир вам и радост од Господа нашега Исуса Христа.

Ја, протосинђел Мелентије Јаковљевић, манастир Свете Тројице у Горњој Бистрици - милешевска епархија.