header image
НАСЛОВНА СТРАНА arrow ПОДСЕЋАЊА arrow Подсећања: Како су екуменисти прогонили последњег српског старца оца Тадеја Витовничког
Подсећања: Како су екуменисти прогонили последњег српског старца оца Тадеја Витовничког Штампај Е-пошта
субота, 22 август 2009

ГДЕ ЈЕ OТАЦ ТАДЕЈ?

Image         Реч је о човеку код кога су многи долазили да траже помоћ, савет и тумачење
 
           Један сам од оних многобројних православних верника који су имали срећу да упознају оца Тадеја Штрбуловића, старца монаха, исписника нашег патријарха Павла. Осамдесетосмогодишњи старац ушао је у манастир Витовницу још као четрнаестогодишњак, 1928. године, јер је родом из истоименог села поред манастира, које се налази на обронцима Хомољских планина, у непосредној близини Петровца на Млави.

 Значи, готово читав свој животни век провео је као монах, служећи по разним манастирима Србије (Раковица, Покајница), добивши чин архимандрита и поставши игуман манастира Витовница. У тај манастир, саграђен још у време краља Милутина, због оца Тадеја су долазили људи из свих крајева бивше Југославије, па и иностранства. Било је верника свих конфесија (православни, католици, протестанти, чак и муслимани), атеиста, радозналица. Сви они су долазили да га чују, виде, да траже помоћ за своје проблеме, савет, тумачење. И сви они су и добијали то што су тражили: благу реч, јеванђеље, Христову науку из уста човека који је, то је више него сигурно, био надахнут, даровит, прозорљив. Тако је тај манастир, релативно забачен и неугледан, постао право средиште православне духовности, место ходочашћа, откровења за многе који су ту долазили да чују проповеди оца Тадеја. Многи су тек ту открили шта је хришћанство на живом примеру оца, многи су се и замонашили захваљујући њему.

 

Нема спокоја

Истовремено са том идиличном и хармоничном причом текли су догађаји који су све нас вернике збуњивали и изазивали стрепњу. Уместо да му и сама српска Црква буде захвална за такав јеванђељски и мисионарски рад, оцу Тадеју је у више наврата забрањивано да комуницира са верницима, чак и да их виђа, био је смењен са места игумана (наводно, на сопствени захтев), у манастир су доведени неки нови монаси који су били све, само то не. Причало се и да му је сам живот угрожен. Проблеми су кулминирали када је за епископа Браничевске епархије, чије је седиште у Пожаревцу, изабран Игнатије Мидић. Од тада отац Тадеј више нема ни мира ни спокоја. Понављам, ради се о старцу од 88 година, чија је једина жеља да умре у миру манастира Витовница, близу места рођења, ту где је провео готово сав свој живот посвећен служењу Богу и људима. Но, тако не мисле и високи званичници Српске православне цркве. Почиње прави прогон старца, чак изгон из манастира. Никаквих званичних одлука ни дописа, само тако, сазнајемо да је отац чак негде у Црној Гори, у околини Колашина, наводно склоњен да би имао мира од многобројних верника који гa опседају. И да je то учињено по његовој жељи. После једне зиме проведене тамо, у потпуно неприкладним условима, оца враћају у Витовницу. Но, не задуго.

Поново га одводе у непознатом правцу. Ипак, сазнајемо да је „склоњен" у једну приватну кућу у Бачкој Паланци, на самој граници са Хрватском, код извесног човека, који му није ни род ни пријатељ, већ само извршилац нечијих директива.

 

Писма патријарху

Старца ипак „великодушно" доводе недељом и великим црквеним празницима да присуствује служби у манастиру Ковиљ, који је уједно и седиште викарног епископа јегарског и бачког Порфирија. Доводе га и одводе, тако да му нико од обичних верника не може прићи, затражити благослов, проговорити с њим коју реч. Кад питате епископа Порфирија за дозволу да то урадите, добијате неодређен и смушен одговор, у стилу: „Отац је стар и исцрпљен, потребан му је мир". Па, зар је то мир, када га протерају из манастира, цркве, храма, код људи који су неверници, и раде за државну безбедност, по оним информацијама којима располажемо? Мало чудно, готово невероватно!

По последњим информацијама отац Тадеј је поново одведен у непознатом правцу, јер је сувише људи сазнало где га крију, те су долазили у Бачку Паланку покушавајући да ступе у контакт с њим.

Епископ Игнатије не жели ни да разговара на ту тему, иако су му верници из његове епархије писали петиције са захтевима да се отац Тадеј врати у манастир Витовницу. Оба епископа бачка, Иринеј и Порфирије, чине то исто. Бројни верници су писали и патријарху Павлу, обавештавајући га шта се догађа са оцем Тадејом, но без икаква одговора. Зато се обраћам медијима, у име многобројних верника, тражећи одговор од званичника СПЦ: где је отац Тадеј, и зашто му се све то чини? Уколико се, наравно, неки од медија усуди да објави ово писмо.

           Ненад Марковић, Београд

          Извор: „Глас јавности“, понедељак 2. децембар 2002, стр.22.

Последњи пут ажурирано ( среда, 02 јул 2014 )
 
< Претходно   Следеће >

Српска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 64 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА

ПОЗИВАМО ВАС ДА СВОЈИМ ДОНАЦИЈАМА ПОМОГНЕТЕ ОПСТАНАК И СТАБИЛНО ФУНКЦИОНИСАЊЕ "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

+ + +
„Ако кажете да не постоји завера, онда постоје само две могућности: или сте незналица, или сте део завере.“

Уредништво „Борбе за веру“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.