Корупција у науци и политици подстиче вакцинацију, која ће многима наштетити, а донети профит само неколицини Вакцинација је одувек била посао са страхом. Како другачије се супстанце у овом обиму могу пумпати у тела здравих људи? Међутим, да би се створио страх, потребна је опасност. А ако се стварна опасност не чини довољно великом да би постигла жељени ефекат, онда се мора уз помоћ медијске лупе увеличати.
И многи политичари су одавно постали рекламни медији за индустрију вакцинације. Зашто учествују у овој игри? За ово постоји ружна, али нажалост прикладна реч: корупција. Као лекар медицине, бивши члан парламента и добровољни борац за борбу против корупције, Волфганг Водарг је идеално погодан за имунизацију јавности против ове организоване преваре. Можда је то један од разлога зашто би многи желели да га претворе у државног непријатеља бр. 1 У питању је увек исти трик: једна болест се повећа медијском лупом и по могућности се представи као страшна опасност. Медији то воле. Са таквом поставком дневног реда, већина људи први пут примећује да наводно заиста постоји нека опасна болест. Некада је то било другачије са заразама. Остало раде корумпирани политичари и научници. И наравно, када страх буде довољно велик, владе морају да реагују. До сада су, у случају „пандемије“, увек само финансирали и куповали вакцине и преузимали кампање за вакцине. Сада чак и сами помажу у организацији страха од „епидемије“.
Довољно је и белих мантила који се увек за то дају користити. Напокон, привлачи се популарност и финансирање у истраживачком подручју. Црвена светла за лекаре и пацијенте требало би да се упале најкасније када канцеларка (Меркел) - након ПЦР-тестова који нису ни погодни, ни одобрени за дијагнозу-покушава да спроведе још и „масовне вакцинације“ генетског и недовољно испитаног садржаја. То планира под апсурдном маском епидемиолошке ванредне ситуације на националном нивоу, и то у свим регионима, заобилазећи при том лекаре. Познати творци страха као пионири великог бизниса Заједничко ширење панике Дростена, Лаутербаха, Содера или Меркелове (Drosden, Lauterbach, Söder, Merkel) нема никакву медицинско-научну основу. Лаутербах се сада поново истрчава са једном срамотно лошом студијом под називом "Империал Колеџ“. (Imperial College“). Ови ствараоци панике дочарали су најнечувеније сценарије страха из својих рачунара са птичјим и свињским грипом, уз помоћ злогласног Нила Фергусона (Neil Ferguson). Сада би Ковид-19 требало још и да дугорочно смањи наше интелектуалне способности. Да ли ово политичко лудило има везе са тим? Постоје поузданији водичи - чак и у РКИ (Роберт-Кох-Институт) Ја се држим - као и ранијих година - радије исправних епидемиолога из РКИ, који нам управо сада, крајем октобра 2020, током тест-цунамија и пре другог закључавања извештавају: „У Националном референтном центру (NRZ) за вирусе грипа, у 43. недељи 2020. године, у укупно једанаест (39 процената) од 28 послатих сентинелних узорака, идентификовани су само риновируси. Вируси грипа или САРС-КоВ-2 нису идентификовани ни у једном испитиваном сентинелном узорку. Због малог броја послатих узорака, груба процена вируса, који можда још увек циркулишу у овом тренутку није могућа. Будући да се иначе пробе на вирус, у таласима грипе, узимају на хиљаде пута од људи са проблемима дисајних путева, поставља се питање: Зашто се сада узима тако мало редовних узорака? Зар више нико није болестан? Вакцинација због погрешне дијагнозе? Неподударност, са једне стране, великог броја тестираних и одговарајући томе, великим бројем лажно позитивних резултата, и званичном документацијом благе јесенске сезоне с друге стране, чак и за медицинске лаике доказује да ПЦР-тест не говори ништа о клиничким налазима, инфекцијама или инфективности. Потпуно је неприкладан и обмањујући као мерило за доношење одлука о мерама према Закону о заштити од инфекција (ИфСГ). Гесло је изгледа „зажмури и иди“ Али, политика се тренутно не обазире на медицину засновану на доказима, а национална етичка већа и комисије за вакцинацију очигледно више не питају за индикације мера, већ се препиру око одређивања приоритета, према геслу: ко ће моћи први уживати у новим "вакцинама" а ко ће морати нажалост да чека. Такозвана вакцинација Ковид-19 може бити најштетнија од свих ових мера. Већ се финансира из наших доприноса и пореза и у ствари је свеобухватна, џиновска посматрачка студија са новим генетским манипулацијама нашег имуног система. Генетски инжењеринг под лажном заставом Оно што око 200 компанија и конзорцијума широм света тренутно истражује и жели да пласира на тржиште што је пре могуће, у великој мери су нове и ризичне интервенције генетског инжењеринга у сложеним процесима биолошке комуникације нашег имуног система. Интервенције које би требало предузети на здравим људима у претходно никада покушаном толиком обиму. Током узнемирења због свињског грипа и усред предстојеће савезне предизборне кампање 2009. године, лоби за вакцину је, уз помоћ својих популарних представника, употребу рекомбинантних нуклеинских киселина на људима, у закону о лековима, прикрио као „вакцину“. То се догодило на последњем састанку пре летње паузе без икакве расправе и тајно је уписано у протоколу. Компаније и њихов политички лоби сада опет покушавају да нас заташкају говорећи да је то нормална вакцинација. Само ако би се, по могућности, сви вакцинисали, тада би коначно био могућ спас од једног претећег терета једне смртоносне пандемије. Тек када буде вакцине за све, пандемија ће бити окончана, најавила је госпођа вон дер Лајнн (von der Leyen) на својој „донаторској конференцији“ у хору са шефовима влада из готово целе Европе у пролеће 2020. године. Ризик раван нули и велика добит Произвођачи вакцина -AstraZeneca, BioNTech/P"zer, Sano"/GSK, Merck/Uni Oxford, CureVac, Biologika, CEVEC, ARTES, Vibalogics/Janssen, Moderna/NIAID, Novavax - и остали, налазе се у ”почетним рупама” и на путу су да, без скандала и интересовања јавности, заврше тражене "телескопске" студије, и у оквиру тих студија, издејствовати добијање дозволе за употребу. Они то могу релативно опуштено да пусте да се ”котрља”, јер уз обећана изузећа од одговорности, пореске субвенције у милијардама и гаранције за куповину стотина хиљада доза вакцинације, посао имате практично у џепу. Слично је било и са свињским грипом. Чак и више од 20 милиона доза вакцина подмештених активним појачалима, којих смо били поштеђени захваљујући критичким специјалистима, породичним лекарима и педијатрима, већ су били плаћени. Рест се могао безбрижно уништити, а фирми Глаксо (Glaxo) и њеним конкурентима по целом свету су ипак донели безбрижне рендите у износу у милијардама. САРС-КоВ-2: Колико има нових вируса? Наводно су Вектор „вакцина“ из АстраЦенеке (AstraZeneca), и мРНА „вакцина“ из БиоНТех / Пфајзер-а (mRNA-„Impfstoff!“ von BioNTech/P“zer), са својим молекулима генетског инжењеринга на ивици да претворе милионе људи у генетски модификоване организме отпорне на корону (ГМО). При томе, ми у суштини не знамо, против којих коронавируса се морамо борити, слично ономе што знамо за вирус грипа, и коронавируси непрестано мењају многе своје сегменте гена. Оригинални "САРС" коронавируси из Вухана одавно су већ нестали. Стотине других верзија Вухана сада су дистрибуиране, пронађене и секвенциране. А оно што сада углавном можете наћи, јесу само позитивни ПЦР тестови, за које је познато да реагују на разне корона варијанте. Центри за вакцинацију треба да замене лекарске ординације Последње недеље октобра, савезни министар здравља позвао је савезне покрајине да успоставе око 60 центара за вакцинацију широм Немачке и да пријаве адресе за испоруку вакцина до 10. новембра 2020. године. У томе би требало да учествују здравствене власти. Али такође се разматра и прилагођавање конгресних или концертних сала које су ионако тренутно затворене (Тагессцхау од 23. октобра 2020). То значи да се по први пут нормални процеси вакцинације увелико премештају из лекарске праксе у установе које - попут ПЦР тестова - углавном воде велике приватне лабораторије и друга услужна предузећа. Као оправдање за заобилажење све критичније медицинске професије, користе се техничке карактеристике неких новијих поступака. Нова мРНК "вакцина" мора се чувати и транспортовати смрзнута на -20 или највише до испод -80 степени целзијуса. Ако је вакцина спремна за давање, не сме се држати у фрижидеру дуже од неколико сати. Према информацијама из индустрије, то је неопходно јер у кратком времену развоја вакцине, није могуће тако брзо развити поступак који ће гарантовати стабилност при нормалним температурама фрижидера. Корист имају и логистичке компаније Моћни у логистичкој индустрији попут ДХЛ-а, (DHL), Федек-а (Fedex) и УПС-а (UPS), трљају руке и очигледно се већ припремају за огроман посао са логистикомза хлађење, уз велику подршку владе. Новине ”Ханделсблат” (Handelsblatt) и ”Дојче Веле” (Deutsche Welle) известили су да компаније граде неколико великих хладњача што је могуће ближе аеродромима, у којима би требало да постоје стотине великих замрзивача, од којих свака може да прими десетине хиљада доза вакцина. Произвођачи таквих фрижидера - Ханделсблат спомиње швапску (има покрајина у Немачкој, Швабенланд) компанију Биндер из Тутлингена, на пример - међу ратним су профитерима у овом рату против резултата тестирања. Дакле, има много оних којима ово лудило такође обећава добар посао. При томе, могло би бити једноставније и јефтиније, јер би, наравно, такође било могуће користити конвенционалну ажурирану компоненту коронског антигена, који улази у садржај вакцине против грипа. Међутим, још увек се није показало да би ово некако значајно ублажило годишње таласе грипа. Такође, са уобичајеном кампањом вакцинације, нити велики бизнис нити политички „ресет“ не би могли бити организовани или оправдани. Савет при вакцинацији и појединачне индикације, довиђења Наводно техничко преоптерећење неких врло утицајних произвођача вакцина, сада има за циљ да обезбеди да се иначе увек потребни медицинско-индивидуални савети о вакцинацији више не узимају тако озбиљно. Образложење сматрам подметнутим аргументом. Деценијама су осетљиве вакцине централно чуване и примењиване децентрализовано. Неки производи од крви или вакцине такође су испоручивани лекарским ординацијама у специјалним боксевима са сувим ледом и тамо су се могле правилно употребити. У пракси је ово углавном питање организације и логистике праксе. Нарочито са планираним новим врстама интервенција у процесима имунолошког система, анамнестичко знање и индивидуални савети о медицинској вакцинацији потребнији су него икад. Јер прети ризик од безброј појединачно различитих компликација и нежељених ефеката. Био би - чак и ако је то законски омогућено хитним уредбама - груби немар (неодговорност), да интервенције изводи помоћно особље које је у масовним акцијама удаљено од пацијента (који немају искуства са пацијентима). Котрљајуће одобрење и систематско сакривање нежељених ефеката Неизбежно већи ризик за „вакцинисане људе“ са додељеним „једно за другим“ одобрењима за вакцине требало би да се избалансира чињеницом да компаније морају да спроводе опсервационе студије, пост-маркетиншке студије. Реч је о будном уочавању могућих нежељених ефеката лекова, у техничком жаргону: фармаковигиланц. А шта да се мисли о сада предвиђеном начину фармаковигиланције, ми смо у радној групи за здравство ”Интернационална транспарентност” још пре пар година истражили и „скочили”на то. У случају генетских промена које се сада планирају за милионе здравих људи у најкраћем могућем року, такав поступак је више него крајње немаран (неодговоран). Када би само један од хиљаду вакцинисаних имао озбиљне нежељене ефекте, то би значило на десетине хиљада аутоимуних болести, парализе или чак смртних случајева у Немачкој. Много више штете него што је успела да нанесе било која „пандемија“ у последњих двадесет година. У случају масовног вакцинисања у објектима за тов пилића или свиња, период праћења траје из очигледних разлога највише до планираног датума клања. Дакле, само недеље или месеци. Нека се стави на знање вирусолозима и епидемиолозима из ветеринарске медицине: (напомена: Prof. Dr. Lothar H. Wieler je председавајући у Роберт-Кох-институту, и он је ветеринар) Људи нису стока за клање и желе дуго да живе и остану здрави без штетних нежељених ефеката лекова. Али и у хуманој медицини фармацеутска индустрија умањује интересовање за касне ефекте из пословних разлога. Стога је врло мало знања о овој врсти последица која се јављају касније. Контерган поздравља. (напомена: Контерган је лек због кога је избила велика афера у Немачкој 1961-1962. године) У случају генетских модификација, не могу се категорички искључити међугенерацијски ефекти преко директне линије (лозе), али би требало да буду део процене технолошког утицаја и фармаковигиланције. У Одбору за здравство владе, ја сам се жестоко, али узалуд, успротивио чињеници да је надгледање, евидентирање и процена нежељених ефеката лекова у рукама истих оних власти које одобравају лекове за стављање у промет. Нажалост, то је и даље случај. Наравно, фармацеутска индустрија би радије спровела ово надгледање на сопствену одговорност, као „добровољна самоконтрола“. Због лабавије заштите података од стране актуелног министра здравља и због његове блиске сарадње са економијом података и фармацеутске индустрије и индустрије вакцина, више нисмо далеко од тако непријатељског преузимања задатака, који треба да су јавни. Страх од епидемије као жетвеног помагача за „Big Data“ Велике компаније за пренос и чување података ионако трљају руке, јер је за њих „пандемија“ дошла у право време. Након неколико услуга министра здравља у претходној години - дигиталне картице за вакцинацију, електронског картона пацијента, регистра имплантата, преузимања гематика (гематик има везе са електронским медицинским картонима) итд. - они су сад ускочили са контакт-апликацијама, регистрацијом тестираних, извештајима о контактима, мобилности и хигијенској дисциплини. Чак и симптоми који се појаве треба да се прикупљају централно у будућности. Будући да је овако нешто претерано за државну администрацију, велике компаније за пренос података нису само задовољне државним уговорима, већ у својим рачунарима имају и наше најинтимније здравствене податке. По њима, заштита података је наравно загарантована. Полако постајемо транспарентно (као под стаклом) друштво. Под изговором медицинских истраживања или праћења здравља, наши здравствени подаци се сада прикупљају све потпуније од колевке до гроба. У случају Ковид-19, наводно за профилактичку анализу и истраживање и побољшање нових вакцина. Али шта Гугл, Епл, Амазон, Мајкрософт, САП, Арвато / Бертелсман и други брину о нашем здрављу? Наши подаци су им потребни као „злато будућности“ за њихово пословање, јер првенствено, не морају нас да снабдевају, већ њихове акционаре. Иако су то легитимни лични интереси, није легитимно да лобиста у министарској канцеларији злоупотребљава своју јавну функцију да би напајао економију нашим здравственим подацима путем ужурбаних закона о подацима и хитних прописа. Шта он има од тога? Да ли се то може истражити? Корупција и злоупотреба службеног положаја раније су били предмет кривичног гоњења у Немачкој. Нема добре терапије без јасне дијагнозе Најбољи начин да се утврди да ли је нешто опасно је штета коју проузрокује. Важно је то препознати на време и тачно, систематски и проспективно посматрати. На пример кроз надзорне поступке, (сентинеле) као што то спроводи РКИ (Роберт Кох институт) или онако како предлажу један одговорни лекар из Бајерна и други. Све чешће и болнички лекари у неколико земаља излазе у јавност и питају се где су наводно толико оболелих од ковид 19. Нико не сумња да ће и ове године бити пацијената са респираторним болестима, са новим вирусима и са тешким током. И да ће и њима ПЦР-тест можда бити позитиван. Али, да ми имамо масовно много болесних, који, због неког новог корона вируса претрпавају болничке кревете, то је очигледно погрешно. У вези ситуације у лекарским ординацијама, управо сам добио један непријатан Е-Мејл: „У почетку није било ни цента за тестове, и многе колеге- скоро сви у нашем региону- нису скоро ни тестирали. Сада добијамо по тесту, који траје 1 минут- код здравог човека више (15 еура) него за једну комплетну абдоминалну сонографију код акутног абдомена (15 минута, 12 еура). Због тога се одједном на сваком месту тестира”. И овде се јасно види: нису проблем вируси. Истинска пошаст је институционална корупцијa У свом претходном раду као лекар, као члан парламента и као добровољни борац за борбу против корупције, имам довољно примера за ”велике играче” у пољопривредној индустрији, енергетској индустрији, индустрији приватног наоружања и „безбедности“, свету медија и, наравно, посебно индустрији лекова и вакцина, могао сам да скупим (видим) много примера преваре великих размера, у науци; фиктивне катастрофе, купљене анализе и контролоре чињеница, тајне стратегије лобија, психотерапирања, астротурфинга, професионалних ствараоца проблема, провокатора или лоших глумаца. Будући да је једноставно подмићивање државних службеника све више и више уступало место приватним преузимањима читавих канцеларија и јавних институција, ствар је са правне стране постала врло сложена. Како је и за, плаћено лобирање и дневног реда агенде, тако је и за адвокате који то бране, потребно много новца. Неки га имају пуно, а неки то себи не могу приуштити. Ово што сада доживљавамо резултат је ове друштвене неравнотеже. Не помаже ако неколико милијардера мисли да може да купи (прода) спас света. Како год такво спасење изгледало у главама самопроглашених филантропа, оно може резултирати само насиљем и угњетавањем. Колико пута смо веровали да смо превазишли ове архаичне аутократске обрасце кроз људска права, демократију и владавину закона и права? Нажалост, још увек не постоји вакцинација против корупције. О аутору: Др. мед. Волфганг Водарг, рођен 1947. године, интерниста је и пулмолог, специјалиста за хигијену и медицину животне средине, као и за јавно здравство и социјалну медицину. После клиничког рада као интерниста, био је, између осталог, 13 година медицински службеник у Шлезвиг-Холштајну, истовремено надзорник предавања на универзитетима и вишим стручним школама, и председник стручног одбора за заштиту животне средине у Лекарском удружењу Шлезвиг-Холштајн; 1991. године добио је стипендију од Универзитета Џонс Хопкинс, Балтимор, САД (епидемиологија).Као члан немачког парламента од 1994. до 2009. године, био је иницијатор и представник комисије „Етика и право савремене медицине“, члан Парламентарне скупштине Савета Европе, председник пододбора за здравство и заменик председника одбора за културу, образовање и науку. 2009. године покренуо је истражни одбор о улози СЗО у Х1Н1 (свињски грип) у Стразбуру и наставио да тамо буде укључен као научни стручњак након напуштања парламента. Од 2011. ради као слободни универзитетски предавач, лекар и здравствени научник, а до 2020. године био је добровољни члан одбора и вођа радне групе за здравство у ”Интернационална транспарентност” Немачке. Додатне информације могу се наћи на његовој веб страници. (текст о аутору преузет са https://kenfm.de/) Превод са немачког за "Борбу за веру": Данијела Брунер Извор: https://www.rubikon.news/artikel/die-wahre-seuche Текст је прво објављен 06.11.2020 у магазину "Мултиполар" |